Navigacija
U organizaciji Zrenjaninskog socijalnog foruma u Mesnoj zajednici na Bagljašu održan je razgovor sa građanima o sistemu daljinskog grejanja. Nezadovoljstvo građana ovom uslugom razlog je što nesuglasice sa Javnim preduzećem Gradska toplana traju poslednjih godina.
Praktično, od uvođenja naplate prema potrošnji u sezoni 2014. godine javio se i niz novih problema koji ne mogu da budu rešeni bez dogovora obe strane, potrošača i proizvođača. Prema rečima Miroslava Samardžića, moderatora skupa, već godinama se građani žale na visoke cene daljinskog grejanja. Prema njegovim rečima, Zrenjaninski socijalni forum nastavio je sa organizovanjem razgovora o grejanju jer je ova problematika i dalje aktuelna.
Uvodno izlaganje održala je novinarka Miroslava Pudar, koja je navela primere iz okruženja po kojima sedam odsto stanovnika evropskih zemalja ima problem da obezbedi da im se dom dovoljno zagreva, dok je u Srbiji taj procenat veći a da se u Zrenjaninu od 2014. do 2019. godine 362 potrošača isključilo sa mreže. Ona je navela da cena energenta predstavlja nepoznanicu za domaće potrošače a ujedno je i osnov njihovog nezadovoljstva, da je od ove godine grejna sezona duža za 17 dana te da bi u Zrenjaninu trebalo razmišljati o zelenim vidovima proizvodnje toplotne energije, naročito one iz spalionica otpada čime bi dva problema bila rešena, jeftinije grejanje i deponovoanje smeća.
O radu zrenjaninske Gradske toplane govorila je Melanija Lojpur, šef odseka za opšte poslove JKP Toplana Zrenjanin. Ona je na primedbe građana o zrenjaninskim visokim cenama toplotnog grejanja i pitanja zašto Novi Sad ima niže cene, objasnila da je Novi Sad proteklih godina imao snižavanje cena iz razloga što su nabavili gasne motore pa su imali mogućnost kogeneracije, što znači da su osim proizvodnje toplotne energije i tople vode, imali mogućnost da prodaju i električnu energiju. Na primedbu da su u fiksnim troškovima računa za toplotnu energiju brojne stavke te da potrošači finansiraju ne samo plate zaposlenih u toplani, već i njihovo dodatno penziono osiguranje kao i rizik od neplaćenih računa, Melanija Lojpur rekla je da su se radnici toplane izborili za dobar kolektivni ugovor. Ona je demantovala da su troškovi onih koji ne plaćaju sadržani u fiksnim troškovima računa za toplotnu energiju.
-Sugrađane koji ne plaćaju, mi redovno opominjemo pre nego što predamo na izvršenje. Pridržavamo se strogo Zakona o energetici u radu, kao i gradske “Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom grada Zrenjanina”- navela je Melanija Lojpur.
Dobro prirpemljeni za razgovor građani Zrenjanina izneli su argumentovane primedbe, predloge i iskustva. Nedeljko Bjelić izneo je problem svoje zgrade u ulici Junaka Milana Tepića, u kojoj je temperatura u stanovima 28 stepeni, zbog čega su stanari primorani da otvaraju prozore a na njihove pisane zahteve da se problem u podstanici reši niko ništa ne preduzima. Više građana iznelo je mišljenje da su delitelji toplote prevara, da ljudi nepotrebno plaćaju skupo grejanje i da je toplana ta sa kojom stvari treba da se regulišu, počev od broja zaposlenih, njihovih zarada a naročito gubitaka koje proizvodi. Profesor Više strukovne tehničke škole u penziji Milorad Rančić naveo je loše iskustvo sa deliteljima u ovoj obrazovnoj ustanovi i previsokim računima, nakog čega su delitelji uklonjeni a škola se vratila na stari obračun.
-Predlažem ekspertski stručni tim koji će analizirati stanje mreže i toplane i predložiti rešenje. Ovde ima tehničkih, pravnih i političkih problema oko cene. Vi sada određujete koliko vam treba. Zato je potrebno nezavisno telo da uradi analizu problema zrenjaninskog daljinskog grejanja. Osnovni problem je cena – naveo je Milorad Rančić.
Zrenjaninka Vesna Nedeljković, iako odavno isključena sa mreže, navela je da i dalje prima račune za zajedničku potrošnju. Ona sumnja da plaća račune za nezakonito priključene komšije, reč je o tri stana o čemu poseduje dokumentaciju i pismeni odgovor Gradske toplane. Iako se problem tiče toplane, njoj je na tribini rečeno da je najbolje da se obrati komunalnoj inspekciji. Jedna Zrenjaninka požalila se da su uslovi za isključenje rigorozni. Ona je prikupila 60 potpisa komšija, ali su joj falila još tri potpisa i da zbog toga nije mogla da se isključi sa mreže. Kako je navela, ona redovno dobija postupke protiv toplane na sudu i nije joj jasno zašto se sve ne vrati na stari način obračuna potrošnje. Profesor i sindikalista Dušan Kokot upitao je da li su svi objekti u Zrenjaninu adekvatno priključeni na daljinsko grejanje i naveo primer svoje zgrade u kojoj više nema delitelja toplote, jer njihova primena nije dala rezultate. Izrazio je potpuno nezadovoljstvo radom zaposlenih u toplani, sa kojima se prethodnih godina tužio. Milorad Magazin, inženjer u penziji, naveo je da je zrenjaninska toplana neefikasna, da proizvodi gubitke i da građani nepotrebno plaćaju skupo grejanje dok zaposleni u toplani ne rade ništa na tome da primene nove tehnologije, posebno što Zrenjanin i okruženje obiluju biomasom iz koje se može proizvoditi toplotna energija.
Na skupu je predstavnica gardske toplane navela da je razlog gubitaka zrenjaninske toplane problem sa niskom cenom iz 2009. godine, da se dve godine kasnije ušlo u rekonstrukciju vrelovodne mreže za koju nije bilo dovoljno sredstava i da je do sada rekonsrtuisano 60 odsto mreže. Za gasnu mrežu, koja je dugačka oko 800 kilometara, nije bilo para da se rekonstruiše pa je na ime duga od 4 miliona evra krajem protekle godine ustupljena Srbijagasu.
Zrenjaninski socijalni forum
