Novi magazin, Beograd, br. 719 – 6. 2. 2025.

Đokica Jovanović

Dan Posle –

Ustavotvorna skupština?

Tranzicija u Srbiji je počela da dobija

zločinački karakter onda kada su sve

pozitivne tekovine socijalizma zgažene, a

loše i zle socijalističke tekovine oberučke

prigrljene od političko-kulturno-partijskih

subjekata. Tako da tranzicija vrhuni u

organizovanom kriminalu i zločinu,

neslobodi, vladavini najgorih? Jedan od

uzroka je sadašnji Ustav

Vreme je da se razmišlja o Danu Posle. Da, jer ako odocnimo, za to Posle zadugo neće svanuti Dan.

Bio sam više od četvrt veka mlađi kada sam tri mseca, zajedno sa suprugom, svake bogovetne noći šetao u protestnoj koloni protiv režima Milošević-Šešelj. Oborili smo režim, ali smo politički nesazrelo i neodgovorno dozvolili da se uspostavi skoro istovetni sistem- pseudotranzicijski. S tom razlikom da su danas politički potomci samo promenili mesta. Na tronu sede prvo šešeljevci, odmah uz njih miloševićevci. Danas, dakle opet – isto. Već skoro tri meseca studenti i građanstvo opet demonstriraju protiv istovetnog vaskrslog mutiranog sistema. Više od četvrt veka posle jalove „pobede“. Otkud to? I kako to da neke postrealsocijalističke zemlje uveliko beru plodove sopstvene tranzicije? Otkud to da Jugoslavija, čiji je socijalizam bio uzor realsocijalističkim zemljama iza gvozdene zavese? Čak, uzor Praškom proleću 1968. je bio jugoslovenski samoupravni socijalizam – kako se u Evropi govorilo, „socijalizam sa ljudskim licem.“

NEUSTAVNO: Kako to da je tranzicija u Srbiji postala neuspeli pokušaj. Tranzicija u Srbiji je počela da dobija zločinački karakter onda kada su sve pozitivne tekovine socijalizma zgažene, a loše i zle socijalističke tekovine oberučke prigrljene od strane političko-kulturnio-partijskih subjekata. Tako da tranzicija vrhuni u organizovanom kriminalu i zločinu, neslobodi, vladavini najgorih? Smatram da je jedan od uzroka sadašnji Ustav. A da je Ustavotvorna skupština (US) jedan, pored drugih, važan način da se Srbija konačno izvuče ispod teških naslaga bezakonja i raspadanja društva. Ustav je etablirao mogućnost eksploatacije, egzistencijalne nesigurnosti i institucionalne disfunkcije. Zahtev da „institucije rade svoj posao“ promašuje. Zato što je prethodno nužna temeljna pravna i kadrovska rekompozicija. Sa ovakvim kadrovima, pod međusobno, antinomičnim pravnim pravilima niti jedna institucija ne može da obavlja iole racionalan i human posao.

Neću se baviti pravnim aspektima problema, niti pravnim mogućnostima uspostavljanja US. Nisam pravnik. Ukoliko bude postignut društveni konsenzus o značaju US, onda će pravnici pristupiti teškom i važnom poslu.

Retko se govori o tome da je Ustav Republike Srbije donesen, po mom mišljenju, na neustavan način. Ustavni legitimitet je, otuda, pod znakom pitanja. Ovde nas interesuje ustav kao temeljni, krovni (kako se kome dopada) propis kojim se regulišu moć, politika i slobode.

Da bih osvetlio ovo pitanje iz, naizgled, neobičnog ugla, pomenuću slučaj sovjetskog ustava iz 1936. ili tzv. Staljinski ustav. Ovaj se ustav, po svome slovu, smatra jednim od najedmokratskije pisanih ustava na svetu. Josif. Staljin je čak „zamolio“ Nikolaja Buharina revolucionara i visokog funkcionera partije i države („miljenika partije“), koji je prethodno „revidirao“ svoje „desne “stavove (pod Staljinovom „kritikom“) da prati i nadgleda rad na novom ustavu. U tom ustavu, u članu 125. je zapisano: „U skladu sa interesima radnog naroda i radi jačanja socijalističkog sistema, građanima SSSR-a se zakonom garantuje: a) sloboda govora; b) sloboda štampe; c) sloboda okupljanja i mitinga; g) sloboda uličnih povorki i demonstracija.“ Međutim, odveć je dobro poznato da bi svaki građanin koji bi se usudio da išta slobodno čini u skladu sa ovom ustavnom odredbom okončao život u Lubjanki, ili u nekom logoru u sistemu GULag-a. I Buharin je, takođe kažnjen, streljan je 1938. Drugim rečima, ustavom garantovana demokratija, u političkoj stvarnosti, uopšte ne mora biti ni poštovana, ni upražnjavana. Naprotiv. Zato što ustavom nisu izgrađene zakonske prepreke nezakonitoj i nehumanoj praksi.

Što se našeg Ustava tiče, pitajmo se: kako je donet Ustav 2006? Predloženi ustavni tekst su prihvatili republički poslanici na brzinu, i ne pročitavši ga. Dana 30. septembra 2006. republička skupština je jednoglasno usvojila ustavni predlog. Dan kasnije, predsednik parlamenta, Predrag Marković, je raspisao referendum o njegovom potvrđivanju za 28. i 29. oktobar. 

Tomislav Nikolić je pozvao birače da glasaju za Ustav: „Posledice neizglasavanja Ustava bile bi katastrofalne, jer bi se neuspehu referenduma radovali albanski separatisti i njihovi politički mentori.“ Prema tome, ne treba usvajati Ustav radi zakonskog regulisanja stanja u zemlji u interesu građanstva, već da se „albanski separatisti“ i njihovi „mentori“ ne raduju „neuspehu refenduma“ A 9. novembra, poslanici su započeli raspravu o predlogu Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava. Već narednog dana skupština je usvojila predlog, pa je Boris Tadić (predsednik Republike) raspisao parlamentarne izbore za 21. januar naredne godine.

U vreme skupštinskih priprema za ubrzano usvajanje Ustava se ističe jedna rudimentarno propagandna rečenica Vojislava Koštunice: „Otkada postoji Srbija, svaki pripadnik našeg naroda rađa se i umire sa svešću da je Kosovo uvek bilo i da će zauvek biti sastavni deo Srbije.“ Baš svaki pripadnik „našeg naroda“? 

Prema nekim mišljenjima to je učinjeno, između ostalog, zato što je tu upisana jedna istorijski važna preambula, pa da je ne pregaze debata, pa i vreme. „Furiozna ustavna završnica objašnjavana je isključivo potrebom da se u preambulu novog ustava hitno unese odrednica da je Kosovo sastavni deo Srbije“, zapisao je Milan Milošević (Ustavna završnica, Vreme, 4. 10. 2006).

Referendum trajao dva dana i glasačke kutije čuvane u prostorijama MUP-a [sic!]. U agitovanje za referedumsko glasanje se uključila i crkva, zajedno sa patrijarhom zbog male izlaznosti. Uključile su se i druge crkve i verske zajednice. Po svemu sudeći, u Vojvodini Ustav nije ni „prošao“. A većina potrebna izglasavanje je postignuta tek u večernjim satima drugog dana, posle izrazito jake kampanje tog dana. Zbog brzine i nevidljivosti priprema za usvajanje Ustava nije bila sprovedena čak ni javna rasprava. Demokratski karakter u procesu donošenja Ustava je bitno narušen. Sociolog religije Mirko Đorđević, i u ovom slučaju ukazuje na vezu i međuuticaj vlasti i SPC u sekularnoj državi:: „Famozna preambula u Ustavu zapravo je jedna vrsta dobre pogodbe sa Crkvom. Može se čak reći da je tekst preambule ’poreklom’ iz Crkve. To se objašnjava time da Crkva posebno drži do svog mesta i uloge, jer i ona Kosovo smatra svojim ishodištem. Stvar je, međutim, kudikamo politički komplikovanija.“

U članku pod nazivom Ustav iza zatvorenih vrata pred referendum u Srbiji Frankfurter Allgemeine Zeitung piše: „Tekst Ustava su iza zatvorenih vrata dogovorili premijer Koštunica, predsednik Tadić i potpredsednik ultranacionalističke radikalne partije Tomislav Nikolić. Poslanici, čak i pojedini ministri dobili su tekst Ustava neposredno pred izglasavanje“ (Dojče vele, 27. 10. 2006.)

Prema mišljenju Venecijanskje komisije, „konačno usvojeni tekst je pripremljen veoma brzo. Mala grupa partijskih vođa i eksperata je pregovarala u periodu od oko dve nedelje u cilju utvrđivanja kompromisnog teksta, prihvatljivog za sve političke stranke uključujući i Srpsku radikalnu stranku. Ovaj kompromisni tekst je finalizovan u petak, 29. septembra i izglasan na posebnoj sednici u subotu 30. septembra. Svih 242 prisutnih članova Narodne skupštine je 20. septembra glasalo za usvajanje novog Ustava.“

OKOV IDEOLOGIJE VLASTI: Danas su kod nas sve ustanove, skoro svo medijsko polje, svi društveni sistemi okovani ideologijom vladajuće nomenklature: nacionalizam; revanšizam; dogmatizam; nacionalni hegemonizam („srpski svet“); tvrda kastinska (ne više klasna) pocepanost društva… I, ideologijom koja diktatom okamenjuje društvenu disfunkcionalnost, anomičnost, retrogradnu društvenu imobilnost (i horizontalnu i vertikalnu); volju samozvanca kao bespogovornu politiku…

Pobuna mladih je nastupila kao originalni generacijski odgovor autokratskom umrtvljivanju slobodne i autonomne društvene interakcije. Pokret mladih umnogome nadilazi okoštale dogme o politici političkog podsistema. Političke partije zato nisu uopšte u stanju da racionalno tumače i razumevaju rađanje nove politike i radikalno odbacivanje dosadašnje partijske politike. Njihov odgovor je rezultat ozbiljnog stava spram budućnosti bez budućnosti u ovakvom poretku. Budućnosti u kojoj bi morali da igraju društvene uloge (Ralf Darendorf) onako kako im zapoveda vrhovni autoritet. Čak, da ostvaruju njegova očekivanja. Zato odbijaju mladi (zasad) bilo kakvu interakciju sa partijama zbog njihovih zastarelih, te skučenih, shvatanja osnovnih političkih kategorija. Ovakve kakve su, političke partije su artefakti minulih, autoritativnih, vremena i minule društvene stratifijacije. Pa, onda, kakav je dijalog uopšte moguć sa oligarhijom? Možda edukativni. No, zašto bi mladi podučavali uzusima vremena, diktiranog petom industrijskom revolucijom, oligarhiju koja, samim tim što je oligarhija, nije podložna učenju. Učenje je naporno i dugotrajno, a do koristi od znanja valja čekati. Oligarhiji učenje nije bilo uslov da monopolizuju vlast i privilegije. Bez mukotrpnog učenja, preko noći zgrabe berićet kakav znanjem nikako ne bi stekli. Sa druge strane, delovi vladajućeg serkla umeju da koriste računar, čak vrlo umešno. Ali, nisu naučili ono što nastupajuća generecija uveliko zna i čini. Toj novoj generaciji svet kompjutera je polje za kreativnu maštovitost, za užitak u stvaralačkoj igri kao ozbiljnom domenu koji stvara njihov élan vital (élan originel; évolution créatrice) (Anri Bergson). Njima pripada kreacija, oligarhiji tek rutinsko baratenje tastaturom. Konačno, nastupajuća generacija, svojim znanjem i veštinama, može sebi obezbedi egzistenciju savremenim sredstvima i načinima. E, to je najstrašnija revolucija koja partijski birokratizovanu i poslušničku oligarhiju zasigurno i temeljno istiskuje iz budućnosti.

STVARNOST NA UMORU: Zato, zbog nove stvarnosti, koja snažno stupa na istorijsku scenu – ne prelazna vlada, već ustavotvorna skupština. US je istovremeno i prelazna vlada. Ne glasanje u postojećoj stvarnosti na umoru, već izbori u novonastaloj društvenoj stvarnosti. Zato ova generacija, koja se valja drumovima, ulicama, koja sedi u parkovima, umorna i razdragana slobodno može (i treba) da uzvikne: ¡Viva la revolución de la nueva era!

Smisao US je u tome da se prevaziđe, na nenasilan način, teška društvena anomija. I to posle revolucijâ i, naročito, u fazi prevazilaženja autokratskog sistema demokratskim poretkom. Osnovna funkcija US je temeljna  transformacija i uspostavljanje demokratskih ustanova i kreiranje vladavine prava i pravne sigurnosti.

Ako ne sad, sutra će biti dockan. Jer, u svetu već trnu demokratski prostori, kako u SAD, tko i u EU. Nije samo Srbija (koja je u međunarodnoj dinamici totalno nezanimljiva) pred pretnjom još opasnije hegemonije autoritarnosti. Evropu već zapljuskuju nedemokratski politički talasi. Nagriza je rat u Ukrajini koji če se, možda preliti na šire evropsko područje. Uz to, evropski projekat snažne i produktive, demokratske, asocijacije evropskih zemalja je zaglibio u birokratsko mrtvilo i očuvanje statusa quo. Nema misaone akcije i svežine, otvoren prostor dinamičnoj nedemokratskoj desnici, koja preuzima ideološku propagandu iz arsenala liberalizma, ali i sasušene levice.

http://politikin-zabavnik.co.rs

U tom pogledu, sa druge strane, gledajući horizont budućnosti, prelazna vlada neće biti u stanju da, u okviru već etabliranog, a nepromenjenog stanja, institucionalizuje odbranbeni bedem spram antidemokratskoj stihiji koja je na pomolu. Neki politički akteri problem nedemokratičnosti nedopustivo pojednostavljuju time što se zalažu za promenu izbornog sistema, kao krucijalne promene. Promena izbornog sistema je je instrument, a ne quinta essentia promene i nadilaženja krize. Jer, podrazumeva se poštovanje postojećeg Ustava (čiji je, prema načinu usvajanja, legalitet problematičan). Da parafgraziram onu latinsku Aut Caesar, aut nihil (Ili ustavotvorna skupština ili ništa).

Danas više nije moguć ni projekat poput Beveridževog izveštaja (Beveridge Report), koji je britanski parlament usvojio 1942. Na osnovu tog dokumenta je Klement Atli mogao lako da pobedi Vinstona Čerčila 1945. Bez obzira na drugi Čerčilov mandat (1951-1955), Beveridžov izvešrtaj je bio jedan od jakih međaša za uspostavu države blagostanja (welfare state), što je bila politika socijaldemokratije u zapadnom svetu. Zanimljivo. Kralj Džordž VI je podržao ser Vilijama Beveridža da sačini projekat jakih socijalnih (recimo, levih) funkcija države. Ne zato što su obojica bili levičari, a tek boljševici, ne daj bože. Već zato što je trebalo obesnažiti jak upliv ideologije Sovjetske Rusije.

Pad demokratije u zapadnom svetu jača dojučerašnju politiku stvaranja „zadnjih dvorišta“ pod diktatom hegemonih sila. Takva stvarnost je ovde sve vidljivija. Vučić je sada figura Zapada, poput sitnih diktatora u Latinskoj Americi, koje instaliraju SAD. Ubuduće SAD neče više „instalirati“ demokratiju u zabačene kutke sveta.

Ne zabovati: Salvador Aljende (osnivač i lider Socijalističkr partije Čilea [1933]) je pučem srušen u Čileu 1973, iako je na najpoštenijim mogućim izborima izabran. Određene službe Sjedinjenih država su, koliko se zna, bile mentor pučistima. Za šefa države je instaliran general, diktator, profašistički zločinac August Pinoče, koji je, za razliku od Aljendea, umro u krevetu u vojnoj bolnici u Santijagu. Zašto je demokratski izabran predsednik Čilea bio nasilno uklonjen i sa položaja i iz života? Zato što SAD (demokratska država) u zadnjem dvorištu (Latinska Amerika) ne trpe demokrate i levičare. Balkan, naročito Srbija, je takođe zadnje dvorište hegemonih sila.

Zar treba podsećati na obespokojavajuće hegemone apetite u međunarodnoj politici?

Za kraj. Smatram da US može da kreira i uspostavi politički racionalan sistem, koji će biti mnogo otporniji pred obespokojavajućim nastupom nedemokratije. Takav sistem će, na celishodniji način, zaštiti vitalne društvene strukture u Srbiji.

Inače…  

Facebook

Google+

Twitter