Navigacija
U toku su tektonske promene u današnjem svetu koje se mogu loše završiti po čovečanstvo i Planetu. Neophodno je da se ljudima koji nemaju dovoljno znanja i iskustva skrene pažnja na ono što se dešava, na uticaj promena u budućnosti i na pravac u kome treba da se ide kako bi se izbegle negativne, pa i katastrofalne posledice ljudskog delovanja.
Mudraci koji treba da nam ukažu na probleme, njihove negativne posledice po budućnost i kako se te posledice mogu smanjiti ili izbeći, između ostalih su i anlitičari koji, koristeći svoje znanje i stručnost, na javnim medijima objašnjavaju društvena kretanja i njihov uticaj na prirodu i Planetu. Stoga je dobro što debatnih emisija na javnim medijima ima sve više kako se svetski trendovi pogoršavaju.
Nastupi analitičara u debatnim emisijama mogu međutim postati problematični i dovesti auditorijum u zabludu, posebno u dva slučaja. Prvi je kada analitičar svoje znanje i debatne sposobnosti stavi u službu dnevne politike. Analitičar u ovom slučaju ne napušta domen u kome je stručan ali isti zanemaruje a svoje oratorske sposobnosti stavlja u službu politike.
Drugi je slučaj kada analitičar napusti svoj stručni domen i govori, odnosno daje svoje mišljenje o temama koje nisu u tom domenu. Najčešće se to dešava kako bi podržao neku intersnu grupu. Primer koji je sada posebno zastupljen u praksi je zaštita interesa lobija proizvođača fosilnih goriva (uglja, nafte, plina) ili dveta koji posečen i korišćen kao gorivo, od absorventa karbon dioksida iz atmosfere postaje njegovog emitent. Radi se o gorivima koja dovode do klimatskih promena i ugrožavaju život na Planeti, kakav je bio do sada. Neki analitičari, iako to nije u sferi njihove struke jer nisu ni klimatolozi ni biolozi, u debatnim emisijama u kojima učestvuju osporavaju kako postojanje klimatskih promena tako i njihovo antropološko poreklo. Dešava se da anlitičar čak skrene sa teme debatne emisije u kojoj nastupa kako bi osporio klimatske promene. Iako su po struci novinari, politički analitičari, oficiri ili čak lekari te nisu klimatolozi, oni u svojoj debati osporavaju postojanje klimatskih promena, odnosno da su one posledica ljudskog delovanja, to jest antropološko poreklo klimatskih promena.
Ponekad analitičari ne osporavaju klimatske promene već samo “zelenu agendu”, svetski program usvojen radi smanjenja klimatskih promena i njihovih posledica. Zelenom agendom se planira izbacivanje iz upotrebe fosilnih goriva, čime se zadaje smrtni udarac proizvođačima ovih goriva. Pri tom ne navode zbog čega osporavaju zelenu agendu, šta joj zameraju i šta bi u toj agendi trebalo promeniti. Tako njihove kritike postaju nekonstruktivne.
U svom tekstu “Zelena legenda” osporavao sam takođe zelenu agendu, odnosno način njenog sprovođenja ali sam konkretno naveo zbog čega. Razlozi su, u prvom redu, što nisu izgrađeni proizvodni kapaciteti zelene energije, koji bi proizveli dovoljnu količinu energije nakon zatvaranja pogona na fosilna goriva. Pogoni za proizvodnju zelene energije mogu biti ubrzano izgrađeni samo u državnoj režiji, što ne odgovara kapitalističkoj logici monopola privatne svojine u privredi, čime se dolazi do protivurečnosti između proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, izraženoj još u delima Karla Marksa.
Drugi razlog je što zelena agenda, onako kako se shvata na zapadu, ne pravi razliku između obima zagađenja koja pojedina fosilna goriva proizvode. Poznato je naime da, od svih fosilnih goriva, plin najmanje zagađuje Planetu i najmanje stvara efekat staklene bašte. Međutim zbog rata u Ukrajini i sankcija uvedenih Rusiji kao najvećeg proizvođača plina za Evropu, upravo je taj fosilni energent, koga je trebalo poslednjeg isključiti iz upotrebe od svih fosilnih goriva, prvi izbačen iz upotrebe. Povećanom upotrebom uglja, kako bi isključila ruski gas, Evropa ubrzava i klimatske promene. Na taj način zapadna Evropa stvara nesagledive štetne posledice po sopstveno stanovništvo i celu Planetu a zelena agenda postaje zelena legenda.
Analitičari koji osporavaju klimatske promene i zelenu agendu ne kriju da su naklonjeni Rusiji, Kini ili drugim proizvođačima fosilnih goriva. Jedan od razloga osporavanja klimatskih promena, logično predstavlja upravo ta naklonost. Postavlja se međutim pitanje da li je razlog osporavanja samo ta naklonost ili postoje i neki drugi, materijalni razlozi.
Akademije nauka najvećih država sveta (uključujući Rusiju, Kinu, SAD) su potvrdile odvijanje ubrzanih klimatskih promena u poslednjih 150 godina i antropološko poreklo ovih promena, odnosno krivicu čoveka za njihovo nastajanje i odvijanje. Potpuno je neutemeljeno i deplasirano da medijski analitičari, koji nisu stručnjaci za oblast klimatologije i biološke nauke, u nastupima na javnim medijima osporavaju klimatske promene i njihovo antropološko poreklo, bez argumenata i navođenja naučnih istraživanja koja bi to potvrdila.
Mohora Doru
