Navigacija
Andrej Mitrović
Fašizam i nacizam
Beograd, 2009.
(Oprema i ilustracije prir.)
Epilog
Rat koji je nemački Rajh, predvođen nacistima, počeo 1. septembra 1939, a u koji se, neizazvana, uključila Italija predvođena fašistima, završio se potpunim slomom dvaju diktatura u proleće 1945. Njihovi protagonisti sa svojim sledbenicima nestali su iz istorije. Mnoge je progutala nasilna smrt, koju su s toliko bezobzirnosti sami sejali i u tim njihovim poslednjim trenucima nije bilo ničeg od slavlja, zastava i perjanica, kojima su se okruživali onda kada su, obmanjujući ili preteteći, sebe prikazivali svetu u ulozi „heroja istorije“.
Jadan je bio kraj mnogih od njih, uostalom, potpuno saglasno njihovom istorijskom učinku. Benita Musolinija su uhvatili italijanski partizani kako se krije u dnu jednog nemačkog kamiona. Streljali su ga 28. aprila 1945. Leš mu je visio obešen za noge o benzinsku pumpu na Pjaceti Loreto u Milanu. Kraj dučeovog, bili su izloženi i leševi njegovih doglavnika Staračea i Pavolinija. Istog aprila, meci osvetnika stigli su i Farinačija. Godinu i nekoliko meseci pre toga, 11. januara 1944. Musolini je dopustio da budu streljani njegovi nekadašnji saradnici i pohvatani pobunjenici iz noći od 24. – 25. jula 1943. među kojima i grof Ćano, dučeov zet i otac dučeovih unuka, i general Debono, „kvadrumvir“ iz oktobra 1922.
Italijanski partizani su izvršili smrtnu kaznu nad Benitom Musolinijem, njegovom ljubavnicom Klarom Petači i saradnicima. Obešeni su naglavačke (Pjaca Loreto u Milanu, 28. 4. 1945) | reddit.com
Adolf Hitler je od osvete pobegao ispalivši sebi metak u glavu 30. aprila 1945. Firerov primer je sledio Jozef Gebels. Hajnrih Himler je pregrizao ampulu sa otrovom kada su ga američke vojne vlasti uhapsile, a isto je učinio i Gering u savezničkom zatvoru u Nirnbergu. Na procesu u Nirnbergu [1] saveznički sud je 1. oktobra 1946. na smrt osudio jedanaestoricu od dvadeset optuženih. Hajdriha su još u maju 1942. smrtno ranili pripadnici češkog pokreta otpora. I mnogi drugi nacisti i fašisti nisu preživeli rat i njegov kraj. Oni koji su preživeli trudili su se da postanu nevidljivi.
***
Zbog čega se fašizam čini i dalje mogućan? Najpre, istorija nacizma i italijanskog fašizma pokazuje da pokreti i režimi Musolinija i Hitlera nisu nikako plod iznenadne pojave i delovanja nekakvih negativnih heroja ili izuzetnih, a opakih demagoga, nego da su iznikli iz istorijske stvarnosti i nerazdvojni su deo ključnih pitanja savremenog istorijskog razdoblja. Oni su, pre svega, reakcionarni odgovor u korist kapitalizma na istorijsko pitanje „kapitalizam ili socijalizam?“, odgovor dat u kriznim trenucima vrhunske aktuelnosti ovog pitanja posle oktobarske revolucije 1917. Dakle, takav odgovor je bio pripreman već kada je ovo pitanje istorijski postavljeno u drugoj polovini 19. veka, a ostao je mogućan i posle sloma diktature u Italiji i Nemačkoj pošto je suštinsko pitanje istorijski ostalo i nadalje prisutno. Međutim, kao reakcionarni odgovor, reč je i o plodu reakcionarnog toka u evropskoj istoriji još od Francuske revolucije 1789, toka koji se iskazuje dilemom „autoritarna država ili demokratija?“ Time suprotstavljanje fašizmu nije stvar jedino pristalica socijalizma, nego i svih demokrata uopšte (uostalom savezničku koaliciju koja je dobila rat 1945. činile su snage od komunističkih do konzervativno demokratskih).
Jama u kojoj su navodno spaljena tela Adolfa Hitlera i njegove supruge Eve Braun posle njihovog samoubistva (Berlin, 30. 4. 1945) | dailymail.co.uk
***
Kada je o istorijskom iskustvu reč, onda se može ovako sažeti: prvo, svaka saradnja sa fašizmom, u bilo kakvoj taktičkoj zamisli, vodila je jačanju fašizma i sigurnom gubitku onoga ko je taktizirao; drugo, pocepanost demokratskih snaga, posebno levice, kao rezultat je imala pobedu fašizma i razaranja snaga i organizacija svih struja levice, jedne za drugom; treće, fašizam je uspevao da demokratiju svih boja nadjača u mnogim slučajevima i na izuzetno nadmoćan način, ali do sad nije mogao potpuno da je uništi; četvrto, u dubokim kriznim trenucima fašizam je krupnom kapitalu ponudio jedan put izlaza, ali nije dokazano da je ponudio i jedini takav put.
Italijanski i nemački krupni kapital su neosporno odigrali odlučujuću ulogu u privremenoj uspešnosti fašizma u Italiji i nacizma u Nemačkoj. Ali, čini se da je konačan zbir iskustava koje je kapital imao sa fašizmom nepovoljan. Sigurno je da su musolinijevci i hitlerovci vodili politiku u duhu stvaranja mogućnosti za silovit razvitak kapitalizma, a svoj pokret i svoj režim razumeli, razvijali i usmeravali protiv socijalističke revolucije.
Suđenje nacistima u Nirnbergu (1946) | reddit.com
Treba uočiti to da su se Musolini i Hitler kompromitovali i pred nacionalističkom desnicom… Dovoljno je navesti šta je general Ludendorf, nekadašnji Hitlerov saradnik u puču 1923. i reakcionar par ekselans, napisao još početkom 1933. godine predsedniku Republike: „Time što ste imenovali Hitlera za kancelara Rajha, Vi ste našu svetu nemačku otadžbinu izručili jednom od najvećih demagoga svih vremena. Ja Vam svečano proričem da će taj bezdušni čovek baciti u ambis naš Rajh i doneti neshvatljivu bedu našem narodu. Zbog ovog dela će generacije koje dolaze Vas u grobu proklinjati.“
***
Od savremenih pojava naročito dalekosežne posledice, možda i u veku koji dolazi, može imati ono što se danas u Francuskoj zove „nova desnica“. Uz ostalo, na sebe skreće pažnju i teoretisanje te „nove desnice“, koje je u stvari rasističko politiziranje otkrića savremene biologije na području proučavanja gena.
Epoha fašizma nije prošla. Njega danas nema u glavnim ulogama i u najvažnijim tokovima, ali postoji u okvirima kapitalističkog sveta, u oblicima istorijskih ostataka ranijih fašističkih pokreta i sistema, u novim začecima, pa i u vidu svojevrsnih diktatura u pojedinim zemljama. Ne može se unapred poreći da je mogućno da ponovo provali u glavne istorijske tokove. Ali, da li će se to dogoditi zavisi od odmeravanja snaga između demokratije i autoritarizma, koji, opet, može da se iskaže i u novijim oblicima. Prilika fašizmu bi se, eventualno, stvorila kada bi iracionalizam uspeo da potpuno nadvlada u ideološko-političkoj oblasti, Dva poznata tipa iracionalizma, koja su ranije pripremala fašizam, danas takođe postoje na sasvim određen način: olako pretvaranje rezultata biologije u antidemokratsku doktrinu (ranije zloupotreba darvinizma, danas zloupotreba genetike) i iracionalizacija istorijske svesti (na primer, ne uvažavajući činjenice·tvrditi, kao što se danas od nekih ljudi pokušava, da Hitler nije znao za ubistva Jevreja). Za nas je izvesno da fašizam nema budućnosti na osnovu delovanja nekog istorijskog determinizma, nego će, kako je to uvek u istopiriji ljudi, sve zavisiti od političkog i ideološko-političkog sučeljavanja ili žestoke borbe. U toj borbi fašizam za sad, ima lokalne, ali ne i svetskoistorijske šanse.
Beleške
[1] Na Nirnberškim procesima su saveznici sudili zvaničnicima Trećeg Rajha. Glavno suđenje je trajalo od 20. 11. 1945. do 1. 10. 1946. godine.
KRAJ
Priredio Đokica Jovanović
Izvor: Medijska kutija, Niš | https://medijskakutija.rs/
