Navigacija
Piše: Mohora Doru
Kritikom se može smatrati usmeni ili pisani nastup kojim se napada ponašanje ili pojava koje se smatraju štetnim. Kritika može biti usmerena prema nekoj osobi ili prema pojavi. Kada je usmerena prema određenoj društvenoj pojavi kritika može biti parcijalna ili sistemska.
Sam motiv i pojavni oblici kritičkog nastupa mogu biti konstruktivni ili ne. Kritika može biti prijateljska ili neprijateljska, konstruktivna ili destruktivna, odnosno štetna. Međutim kritika može biti i nekonstruktivna, dakle bez destruktivnih ili štetnih motiva. Nekonstruktivnom kritikom se može smatrati ona kritika koja ne nudi rešenje problema. Radi se o kritici radi javnog eksponiranja, o kritici radi kritike.
Kada se kritika odnosi na osobu može se smatrati konstruktivnom ako se putem kritike teži da se nepoželjno ponašanje te osobe promeni. Konstruktivna kritika je usmerena na ponašanje osobe, a ne na samu osobu. U konstruktivnoj kritici se osobi nude, odnosno sugerišu konkretna, ostvarljiva rešenja problema u kojoj se ta osoba nalazi zbog svog ponašanja. Konstruktivna kritika je poput gradnje iliti konstrukcije kućnog ognjišta, domaćinska. Tako bi trebala biti shvaćena i prihvaćena.
Što se kritike društvenih pojava tiče alternativa konstruktivnoj kritici ne mora nužno biti destruktivna ili štetna kritika. Kritičar ne mora imati zle namere u odnosu na predmet kritike. Možda se samo radi o nedorečenoj kritici koja istu čini nekonstruktivnom. To je slučaj kada neko kritikuje određenu pojavu bez zle namere, ali pri tom ne nudi neko objektivno moguće rešenje za prisutni problem. Nekonstruktivna kritika stoga ne pomaže da se problem reši, ne omogućava da se društvo kreće napred, da dođe do pozitivnih društvenih promena. Sve dok se o potrebnim promenama ne priča one realno nisu ni moguće. Bez obzira na opravdanost kritike, ako ona nije konstruktivna društvo će stajati u mesto i neće biti pozitivnih pomaka. Kada se u društvu čuju samo nekonstruktivne kritike može doći čak i do društvenog nazadovanja, odnosno regresije. Na žalost upravo su takve, nekonstruktivne kritike, masovno prisutne u javnim medijima, kako provladinim tako i opozicionim.
I sama nekonstruktivna kritika ima svoje nijanse. Na kraju nekonstruktivne kritike se može ponuditi rešenje za problem ali ono može biti konfuzno, nejasno, nedorečeno. Druga je mogućnost da se nakon kritike ne nudi nikakvo rešenje za problem. U nekim slučajevima se može smatrati da je rešenje u suprotnom ponašanju od kritikovanog, ali to nije pravilo. U najvećem broju slučajeva takvo suprotno ponašanje se ne može očekivati, prema tome u tom pravcu nema rešenja za prevazilaženje problema.
Treća je mogućnost da se nakon iznošenja kritike konstatuje da za kritikovanu pojavu nema rešenja, odnosno da se problem ne može rešiti. Ovde se već ulazi u polje zlonamerne, štetne kritike kojom se na posredan način staje na stranu osobe ili pojave koja se kritikuje.
Medijski radnici, novinari od integriteta kojima je stalo do promena i društvenog napretka, koji žele biti od koristi za društvo, morali bi insistirati kod svake kritike koju iznosi sagovornik da on predloži i rešenje za prevazilaženje kritikovane pojave, da to rešenje bude jasno i objektivno moguće. Pri tom nije od značaja da li trenutne društvene prilike i stanje društvene svesti to omogućuju jer društvena svest jača iznošenjem rešenja za određene probleme i ponavljanjem tih rešenja u medijima, odnosno njihovom razradom, u medijskom prostoru.
Put od iznošenja konstruktivne kritike do formiranja kolektivne svesti o potrebnim promenama je dugačak a javni mediji, koji bi trebali da doprinesu formiranju te kolektivne svesti, nisu ni na prvoj stepenici. To je stepenica na kojoj postoji bazični konsenzus o potrebnim promenama radi rešavanja problema koji je predmet kritike, te kreće razrada tog rešenja kroz medijski diskurs i do širenja tog konsenzusa sve do sazrevanja društvene svesti o potrebnim promenama. Na žalost u društvu još uvek ne postoji ni elementarna grupna svest o potrebnim promenama jer je najveći broj kritika koji se iznose u javnom prostoru nekonstruktivno, odnosno ne nudi konkretno, objektivno i delotvorno rešenje za prevazilaženje kritikovane negativne pojave.
* * Naslovna fotografija: http://www.chronicle.com
