Navigacija
Građani se upoznaju sa pravnim poretkom, pored ostalih izvora prava, takođe i iz obrazloženja sudskih presuda koje dobijaju ili sa kojima su imali prilike da se susreću. Da bi se građanin upoznao sa pravnim uređenjem određene situacije, sa značenjem normi koje važe za konkretan slučaj i načinom njihove primene, presuda mora imati obrazloženje. Neobrazložena presuda je izvor pravne nesigurnosti građana. Pri tom presuda može formalno imati obrazloženje a da ipak ne bude obrazložena. Dešava se da obrazloženje ne sadrži relevantno činjenično stanje ni pravno utemeljene razloge za donetu odluku. Neobrazlaganje presude se može sastojati iz neutvrđivanja relevantnih činjenica, njihovog nepotpunog utvrđivanja ili netačnog prikazivanja, iz pogrešnog tumačenja zakonskih odredbi ili iz izostavljanja zakonskih odredbi koje se odnose na konkretan slučaj. Zbog svega navedenog, kao i zbog nelogičnog pravnog zaključka, dolazi do pogrešno izvedenog pravnog silogizma, odnosno do pogrešne primene pravne norme na konkretan slučaj. Pravni zaključak koji nema osnova u propisma (na primer zaključuje se da postoji „diskreciono pravo“ jedne strane u postupku, u situaciji kada tog diskrecionog prava nema jer je postupanje uređeno propisima) ili u činjeničnom stanju (navodi se na primer da je „izvršena racionalizacija“ tamo gde racionalizacije nije bilo) ne može se smatrati ispravnim zaključkom, odnosno primenom prava na konkretan slučaj.
U neobrazloženim presudama se do pravnog silogizma, odnosno do primene prava na konkretan slučaj i ne stiže. Značajan deo činjeničnog stanja se ne unosi u obrazloženje presude a relevantne pravne norme za konkretan slučaj ne primenjuju. Prisutna je samo konstatacija o osnovanosti ili neosnovanosti tužbenog zahteva, nepotkrepljena dokazima odnosno utvrđenim činjeničnim stanjem i odgovarajućom normom koja se na to činjeninčno stanje primenjuje.
Kada sud usvaja zahtev stranke poznato joj je iz kog razloga je usvojen, obzirom da je tužbu podnela polazeći od saznanja da je njeno pravo povređeno prema određenim odredbama ustava i zakona. Stranci koja je uspela u postupku je stoga manje bitno obrazloženje odluke. Kada se međutim zahtev stranke odbije ili odbaci za stranku je veoma bitno da zna zbog čega je tako postupljeno i koje pretpostavke za sudsku zaštitu nije ispunila. Zbog toga je obrazloženje sudske odluke za stranku bitnije kada se zahtev stranke odbije ili odbaci. Sa druge strane je to značajno i za sud jer će pravilno i potpuno obrazloženje odbijanja zahteva smanjiti pritisak na sud u sličnim situacijama, polazeći od zauzetog i javno objavljenog stava, usklađenog sa pozitivnom zakonskom regulativom. Ako sud ne obrazloži svoju odluku stranka koja nije uspela u sporu može zaključiti da pravo nije ni primenjeno na njen slučaj, već da je odluka doneta iz drugih, vanpravnih razloga.
Primer pravne nesigurnosti zbog neobrazlaganja sudske odluke ima puno. Pored nepoznavanja, odnosno neupućenosti sudija u metodologiju primene prava koja se na redovnim studijama prava i ne izučava kao predmet, razlozi su i političko-koruptivne prirode. Neobrazlaganje sudske odluke nema negativne reperkursije po sudiju koji takve presude donosi tako da se u obrazloženjima presuda mogu naći i netačne tvrdnje, nepotkrepljene dokazima, pored neizvedeneg ili pogrešno izvedenog pravnog silogizma. Čak ni sud za ljudska prava u Strazburu ne obrazlaže svoje odluke o odbacivanju predstavke. Odluka ima obrazloženje samo kada se predstavka usvaja. To je dokaz neravnopravnosti stranaka pred tim sudom, pa samim tim i političkog karaktera tog suda. Ovo sa razloga što, kada je odluka na štetu podnosioca predstavke, građana država članica Saveta Evrope, ona se ne obrazlaže. Kada se međutim predstavka usvaja i odluka bude na štetu države ugovornice, ona se obrazlaže. Na taj način je podnosilac predstavke stavljen u neravnopravan položaj u odnosu na državu koju tuži, a Sudu je mnogo lakše i jednostavnije da predstavku odbaci, jer tada svoju odluku ne mora da obrazloži. Praksa suda u Strazburu ima negativne posledice i na ponašanje domaćih sudova. Od pristupanja ovom sudu 2003. godine i u Srbiji se u većoj meri odbacuju tužbeni zahtevi, a obrazloženju presude se manje obraća pažnja tako da isto postaje kraće, nepotpunije, konfuznije, ne mora odgovarati utvrđenom činjeničnom stanju i manje se vodi računa o primeni relevantnih pravnih normi na konkretan slučaj.
Treba imati u obzir da sudski postupak ne predstavlja razmenu mišljenja između dva čoveka suprostavljenih stavova. Sudski postupak je mnogo više od toga. To je pravom uređena procedura tokom koje se, u pismeno obliku, iznosi i dokazuje činjenično stanje vezano za sporne okolnosti i vrši primena pravnih odredbi na jedan životni događaj. Sudska reakcija odbacivanjem tužbe bez obrazloženja ne samo da je nepravedna i nelegalna te dovodi do pravne nesigurnosti, nego je i uvredljiva za podnosioca tužbe ili predstavke, može mu izazvati duševne bolove usled bezobzirnosti ovakvog akta i odsustva pravničke etike u sudskom postupku.
Iz više razloga ima puno opravdanja pozivanje na odgovornost sudje koji ne obrazloži svoju odluku pravnim argumentima primenjenim na utvrđeno činjenično stanje. Neobrazlaganjem odluke generiše se pravna nesigurnost jer stranka iz sudske odluke ne saznaje koje uslove za sudsku zaštitu nije ispunila. Takođe odbijanje zahteva stranke bez obrazloženja predstavlja uvredljivo ponašanje suda prema stranci, diskvalifikaciju intelektualnog integriteta i dostojanstva stranke, njenog prava na sudsku zaštitu, na dobijanje obrazloženja zbog čega joj sudska zaštita nije pružena, zašto joj je zahtev odbijen, odnosno predstavlja njeno ponižavanje pred sudom i ostavljanje stranke u nedoumici o osnovanosti njenog zahteva, obzirom da se logičnim rezonovanjem stiže do suprotnog zaključa od uvedenog u neobrazloženoj sudskoj odluci. Može se smatrati da na ovaj način sudija zloupotrebljava svoj položaj i ne vrši svoju funkciju uređivanja odnosa između stranaka, koja nije moguća bez obrazlaganja iz kojih razloga smatra da jedna stranka nije u pravu, osvrtanjem na argumente te stranke i na razloge za njihovo osporavanje protivargumentima, koji moraju biti zasnovani na činjeničnom stanju, logični i uverljivi.
Mohora Doru
