Navigacija
Grad Zrenjanin nema razvijene strateije u vezi sa razvojem komunalnih delatnosti koje su još uvek organizovane na tradicionalni način. Usluge građanima pružaju javna preduzeća koja su pretvorena u partijske servise i sve su nesposobnija da obavljaju delatnosti zbog kojih su osnovana. Pokušaj da se snabdevanje pijaćom vodom obezbedi u saradnji sa jednim privatnim “konzorcijumom” je propao. Zrenjanin daleko zaostaje za nekim drugim lokalnim samoupravama u upravljanju otpadom. Sistem daljinskog grejanja koncipiran je u socijalističkom periodu kada je grad imao moćnu industriju, a energija je bila jeftina. Iako se Zrenjanin, kao i drugi gradovi u Srbiji, nalazi pred velikim izazovom kako da se prilagodi društvenim i tehnološkim promenama nema dovoljno inicijativa i programa u tom pravcu.
Većina strateških dokumenata ne postoji ili je istekao rok za koji su doneti. Poslednjih godina gotovo u potpunosti je zamro lokalni politički život, a aktivizam građana je na niskom nivou.
U narednom periodu ZSF će pokušati da otvori javnu debatu o komunalnoj problematici u Zrenjaninu.Treba odgovorti na pitanje koje instucionalne forme najviše odgovraju. Da li komunalne delatnosti treba da obavljaju javna preduzeća u vlasništvu grada, privatna preduzeća ili privatno-javna partnerstva. Zakonska regulativa dozvoljava različite modalitete. Strategiju u ovoj oblasti treba razviti na participativni način, na osnovu analize dosadašnjeg stanja i u konsultaciji sa ekspertima.
Aktivizam građana neophodan je da bi bilo pravaziđene dosadašnje prakse po kojoj su odluke donošene bez aktivnog učestvovanja korisnika usluga i bez odgovarajućih stručnih analiza. Poslednji primer je organizovanje delatnosti prečišćavanja otpadnih voda. Centralna vlast je nametnula koncept privatno-javnog partnerstva između kompanije Metito iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Grada Zrenjanina. Lokalna inicijativa nije bila dozvoljena.
Glavni cilj je da se izvrši pritisak na gradsku vlast da na demokratski način usvoji strategiju razvoja komunalnih delatnosti u Zrenjaninu. Do sada su u ključne odluke o gradnji infastrukture i prioritetima u komunalnim delatnostima donošene na birokratski način, bez učestvovanja građana koji su korisnici usluga za koje plaćaju visoke cene. Nastojaćemo da afirmišemo alternativni, participativni model upravljanja ovim delatnostima i da osporimo monopol koji u toj oblasti imaju političke i poslovne oligarhije. Pored većeg učestvovanja građana i aktera civilnog društva nastojaćemo i da utičemo na gradsku vlast kako bi ona više nego do sada uvažavala mišljenje tehničkih eksperata.
Period tranzicije, osim toga što je devastirao privredu, razorio je i lokalne zajednice i bazično poverenje među ljudima pa je samim tim i izuzetno negativno uticao na kapacitete ljudi da se samoorganizuju i zaštite svoje interese. Građani su često u potpunosti nemoćni u susretu sa problemima koji utiču na kvalitet njihovog svakodnevnog života. U sukobu sa korumpiranim lokalnim institucijama i spregom lokalnih političara i preduzetnika koji su se obogatili u periodu tranzicije, često se osećaju obeshrabreno. Ipak, čak i u takvim uslovima, građani Zrenjanina su se u više navrata organizovali oko nekih od ključnih pitanja za lokalnu zajednicu kao što su daljinsko grejanje, nedostatak ispravne pijaće vode, upravljanje poljoprivrednim zemljištem u državnom vlasništvu, zagađenje vazduha iz kafilrije itd. Ovi poduhvati su brzo zamirali i nisu uspeli da se dovoljno međusobno povežu. Potrebno je ohrabriti građane da neposredno učestvuju u poslovima lokalne samouprave, da iniciraju rešavanje problema i predlažu izvođenje projekata koji su im najneophodniji.
Postojeći način organizvoanja komunlanih delatnosti je neodrživ. Javna preduzeća koja obavljaju te delatnosti su neefikasna, dilatantizovna i neinventivna. Ona su nesposobna i nezainteresovana da se menjaju, bez vizije i kapaciteta da se prilagođavaju tehnološkim promenama.
ZSF je organizacija koja se bavi ostvarivanjem i unapređivanjem ljudskih, socijalnih i manjinskih prava. Naš cilj je obezbeđivanje socijalna pravdnosti i sprečavanje svakog oblika diskriminacije u dostupnosti komunalnim uslugama. To je posebno važno u etnički mešovitoj sredini u kojoj mora postajati mehanizam koji onemogućava favorizvanje bilo koje nacionalne zajednice. Ovo je naročito značajno u ruralnim sredinama u kojima je infrstruktura još zapuštenija nego u gradu. Treba sagledati ekonomske, tehničke i socijalne posledice mogućih institucionalnih rešenja. Iako sva naseljena mesta nemaju ispravnu vodu za piće, projekat propale “fabrike vode“ trebalo je da reši problem samo u gradu, ali ne i u selima.
Javne politike u ovim oblastima su nekoherentne, koncipiraju se od slučaja do slučaja, hatočne su, bez strategije i ne slede javne ciljeve.
U svojim dosadašnjim aktivnostima zalagali smo se za afirmaciju koncpeta javnih dobara. Društvo kroz demokratske procedure treba da utvrdi koje javne ciljeve želi da ostvari kolektivnom akcijom, koja dobra su od ključnog značaja za opstanak zajednice. Pristup ovakvim dobrima ne sme da bude isključivo na tržištu, na osnovu platežne sposobnosti. Takva dobra moraju se izuzeti od tržišnih zakona ponude i tražnje i moraju biti dostupna svima. Društvo ne sme dozvoliti da ljudi (i druga živa bića) umiru od žeđi zato što nemaju novca da kupe vodu. Dobra koja su neophodna za život ne smeju biti dostupna samo onima koji imaju novca da ih plate. Društvo može da opstane samo ako počiva na solidarnosti, ukoliko se vodi računa i o dobrobiti drugih. Civilizovana zajednica ne može da postoji ukoliko zdravstvena zaštita, kultura i obrazovanje nisu dostupni svima. Zbog toga smatramo da osnovne komunalne usluge i dalje treba da obezbeđuju javna preduzeća. Ali, da bi ona bila u stanju da obavljaju te funkcije, moraju iz osnova biti reorganizovana.
U Zrenjaninu se trentno gradi velika fabirka guma kineske kompanije Linglong. Izgradnju prate brojne povrede domaćih propisa, a postoje sumnje i u ekološku bezbednost fabrike. Lokalna vlast donela je do sada niz odluka koje favorizuju ovu kompaniju na šetu domaćeg stanovništva. Linglong je dobio ogromne donacije od naše države. Da je taj novac bio utrošen na rešavanje komunalnih problema u našem gradu, mi bi već sad imali ispravnu vodu za piće i neuporedivo bolju komunalnu infrastrukturu.
Poslednjih godina građanski aktivizam je krajnje otežan i zbog toga što vladajuća stranka kontroliše resurse neophodne za nesmetano odvijanje ove delatnosti. U Zrenjaninu je teško zakupiti pogodan prostor za održavanje javnih tribina i drugih skupova, pa su pojedinci i organizacije primorani da svoje aktivnosti uglavnom obavljaju na ulici. Ovakve prilike onemogućavaju normalno funkcinisanje demokratije na lokalnom nivou i sprečavaju građane da koriste svoja ustavna prava da aktivno učestvuju u javnom životu. Pandemija virusa kovid-19 dodatno je onemogućila delovanje samorganizovanih građana i nevladinih organizacija.
U političkom sistemu Srbije već godinama postoji monopol vlasti jedne političke stranke i njenih koalicionih partnera. Vladajuća SNS kontroliše ne samo državu, već sve nivoe vlasti. U gotovo svim jedinicama lokalne samouprave i mesnim zajednicama na vlasti je SNS. Budući da je vladajuća stranka hipercentralizovana, to za posledicu ima faktičko ukidanje prava na lokalnu samoupravu koje proklamuje Ustav. Na taj način poništene su prednosti koje sistem decentralizacije ima u odnosu na upravljanje iz jednog središta. Primer Zrenjanina pokazuje kako su neke važne odluke u komunlnoj oblasti donete na centalnom nivou, a Skupština Grada ih je samo naknadno potvrdila. To je naročito vidljivo kada je u pitanju izgradnja prečistača otpadnih voda. Komunalna problematika razlikuje se od jedne sredine do druge i zbog toga nije moguća primena univerzalnih rešenja. Kreativnost u institucionalnim aranžmanima i adekvatno rešavanje problema mogući su samo ukoliko postoji razvijen sistem demokratske lokalne samouprave.
Pozivamo građane i organizacije da nam svojim predlozima i primedbama pomognu kako bi naša inicijativa bila uspešnija. Naš e mail je zsf023info@gmail.com
Za realizaciju ovih aktivnosti ZSF je dobio podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija.
