• facebook
  • twitter
  • youtube
  • rss
  • mail
Heroji NOR-a

Heroji NOR-a

  • Posted on: 02/10/2015
  • By:

Tokom Drugog svetskog rata u Banatu je postojao snažan pokret otpora, koji je predvodila i organizovala Komunistička partija Jugoslavije. Donosimo kratke biografije nekih od najpoznatijih banatskih antifašista. Autori teksatova su zrenjaninski istoričari Aleksandar Stefanov i Aleksandar Radlovački.

Olga Ubavić (1919-1942),

revolucionar, žrtva fašističkog terora. Rođena je u Velikom Bečkereku, gde je završila osnovnu školu igimnaziju. Posle toga je studirala medicinu uBeogradu. Član SKOJ-a postala je u sedmom razredugimnazije. Godine 1941. postala je član Pokrajinskogkomiteta SKOJ-a za Vojvodinu. Posle okupacije održavala je vezu između Centralnog i Pokrajinskog komiteta, prenoseći iz Beograda ilegalni partijski materijal. Uhapšena je krajem 1941. godine. Uprkos mučenju i zlostavljanju, nije ništa priznala. Streljanaje i zatim obešena u Petrovgradu.

Убавић Олга (ИАЗ, Ф.45 Збирка фотографија 1890-2003, 247)

 

Stevan Jovanović – Stevica (1916-1941),

narodni heroj. Rođen je u Velikom Bečkereku. Osnovnu školu i gimnaziju završio je s odličnim uspehom. Radio je aktivno u đačkim družinama i skautskoj organizaciji. Godine 1934. upisao se na Medicinski fakultet u Beogradu, a već 1937. godine je postao član KPJ. Bio je jedan od organizatora masovnog i legalnog Omladinskog kulturno – privrednog pokreta. Zbog političke aktivnosti hapšen je više puta u toku 1938. i 1939. godine. Na Šestoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Vojvodinu (1940) izabran je za člana Pokrajinskog komiteta KPJ, a zatim je ušao i u Biro Pokrajinskog komiteta. Krajem te godine bio je upućen u Okružni komitet KPJ za južni Banat. Neposredno je uzeo učešća, 1941. godine, u formiranju prvog partizanskog odreda u Vojvodini. Ubijen je krajem te godine u sukobu s policijom. Za narodnog heroja proglašen je 14. decembra 1949. godine.

 

Sofija Sonja Marinković (1916 — 1941),

član Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i narodni heroj Jugoslavije. Rođena je 3. aprila 1916. godine u selu Straževici, kod Pakraca. Otac Đorđe je bio sveštenik, a majka učiteljica. U svojoj trećoj godini ostala je bez majke. Osnovnu školu je završila u selu Surduku, kod Stare Pazove, a gimnaziju u Somboru i Novom Sadu. Studirala je Poljoprivredno-šumarski fakultet u Zemunu, koji je završila 1939. i zaposlila se kao agronom poljoprivredne stanice u Somboru i Novom Sadu. U radnički pokret uključila se još kao učenica gimnazije, a član Komunističke partije Jugoslavije postala je za vreme studija. Bila je učesnik u svim studentskim i omladinskim akcijama su Beogradu, Zemunu i Novom Sadu, kojima je rukovodila ta organizacija. Aktivno je učestvovala u studentskim organizacijama i kao delegat omladine Vojvodine bila je na međunarodnom Kongresu za mir u Parizu. Zbog svog zapaženog rada je postala 1938. i član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Vojvodinu i zajedno sa drugim rukovodiocima iz Vojvodine, organizovala je skojevske kurseve 1939. i 1940. godine na Fruškoj gori. Na Šestoj pokrajinskoj konferenciji Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, septembra 1940. godine, bila je izabrana za člana Pokrajinskog komiteta i bila zadužena za Narodnu pomoć. Hapšena je dva puta 1939. i 1940. godine. Bila je zatvarana u beogradskom zatvoru „Glavnjača” i novosadskom zatvoru. Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije radila je u Petrovgradu, gde je zajedno sa ostalim članovima Pokrajinskog komiteta Žarkom Zrenjaninom Učom, Tozom Markovićem i dr. rukovodila pripremama za ustanak u Vojvodini. Učestvovala je u formiranju diverzantskih grupa grupa i prvih partizanskih odreda u severnom Banatu. Policijski agenti su je uhapsili 14. jula 1941. godine na brodu kada je po partijskom zadatku prelazila iz Pančeva u Beograd. Posle hapšenja, odvedena je u Petrovgrad gde je u policiji strašno mučena. Streljana je, zajedno sa dvadesetak aktivista Narodnooslobodilačkog pokreta, 31. jula 1941. godine na Bagljašu, kod Petrovgrada. Nije dopustila da joj pucaju u leđa, već se okrenula i rekla: „Pucajte, ovo su komunističke grudi!”.

Соња Маринковић (Фотографија у публикацији_ Ђорђе Момчиловић, Зрењанинске ватре, Зрењанин 1987)

 

Mihael Servo (nem. Michael Servo, mađ. Szervo Mihály; Veliki Bečkerek, 6. decembar 1900 – Skela kod Obrenovca, 16. septembar 1941)

je bio pripadnik NOP-a i narodni heroj Jugoslavije.Rodio se 6. decembra 1900. godine u Velikom Bečkereku u siromašnoj zanatlijskoj porodici. Krojački zanat izučio je kod Jožefa Bindera, jednog od pionira radničkog i socijalističkog pokreta u Velikom Bečkereku.Radio je kao krojač u Budimpešti u vreme kada je u Mađarskoj izbila boljševička revolucija (1919). Po povratku u Kraljevinu SHS, pristupio je Socijalističkoj radničkoj partiji Jugoslavije (1920) i počeo aktivno da deluje u svom rodnom gradu na organizovanju radničkog pokreta. Uvođenjem Šestojanuarske diktature, Servo je uhapšen 13. juna 1929. i osuđen na desetogodišnju zatvorsku kaznu koju je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Po izlasku iz zatvora (1939) nastavio je sa partijskim delovanjem Uhapšen je avgusta 1941. godine u svojoj bazi u kući Mite Milovanova u Dalmatinskoj ulici i odveden u Beograd gde je streljan sredinom septembra. Deceniju nakon smrti, Mihael Servo proglašen je za narodnog heroja 5. jula 1951. godine. Nekadašnji zrenjaninski kombinat i jedan od giganata posleratne jugoslovenske industrije, osnovan 1953. godine, poneo je njegovo ime (u mađarizovanoj verziji „Servo Mihalj”). U Šećeranskom parku, ispred sedišta kombinata koji je poneo njegovo ime, Mihaelu Servu podignuta je spomen-bista 29. novembra 1955. godine, prilikom proslave Dana republike, a na kući Mite Milovanova u Dalmatinskoj ulici 10 postavljeno je odgovarajuće spomen-obeležje. Rodna kuća Mihaela Serva u Štrosmajerovoj ulici 50, u kojoj je živeo sve do odlaska u ilegalu svojevremeno proglašena za kulturno dobro, urušila se usled zapuštenosti i nebrige krajem 2010. godine.

 

Ruža Šulman (Veliki Bečkerek, 6. januar 1917 – Petrovgrad, 26. juli 1941)

je bila pripadnik Narodnooslobodilačkog pokreta u Petrovgradu. Streljana je krajem jula 1941. godine zajedno sa Vladimirom Kolarovim – Kočom, Stojanom Arsenovim i Tiberijem Aldanom – Bocijem na Bošnjakovom salašu u blizini Zrenjanina. Ruža Šulman uzela je učešća u demonstracijama koje su u Petrovgradu organizovane nakon potpisivanja Trojnog pakta. Nakon kratkotrajnog Aprilskog rata i uspostavljanja nemačkih okupacionih vlasti u Petrovgradu, morala je da se nakratko skloni u Elemir, kako bi izbegla hapšenje zbog svog jevrejskog porekla. Međutim, već u maju se vratila u Petrovgrad, gde je zajedno sa Kočom Kolarovim, Frankom Samuelom Šandorom, Zoranom Nićetinom i Lazarom Nikinim radila na organizovanju otpora. Ova grupa uhapšena je 23. jula 1941. godine u vinogradu Andrije Nićetina. Ruža je 26. jula izvedena iz zatvora i odvežena na Bošnjakov salaš, gde je streljana zajedno sa Kolarovim i dvojicom komunista iz Kikinde – Stojanom Arsenovim i Tiberijem Aldanom-Bocijem. U posleratnom periodu, novo gradsko naselje u Zrenjaninu dobilo je ime „Ruža Šulman“. Na samom ulazu u naselje nalazi se spomen-bista Ruže Šulman.

Руже Шулман (ИАЗ, Ф.45 Збирка фотографија 1890-2003, 330)

 

Jovan Trajković „Cvikeraš” (Pančevo, 1907 – okolina Morovića, 1942)

je bio istaknuti član Komunističke partije Jugoslavije i jedan od organizatora Narodnooslobodilačke borbe u Sremu. Jovan Trajković rođen je u Pančevu 27. septembra 1907, od oca Prokopija, bravarskog pomoćnika iz Grocke, i majke Etelke Balaž, radnice iz Velikog Bečkereka. Pred kraj Prvog svetskog rata porodica mu se preselila u selo Kumane, blizu današnjeg Zrenjanina. Tu je završio osnovnu školu. Građansku školu i Trgovačku akademiju pohađao je i završio u Velikom Bečkereku. Posle mature zaposlio se kao sluţbenik Okružnog ureda za osiguranje radnika, a zbog komunističke delatnosti uhapšen je 1929. godine i osuđen na 12 godine robije. Kaznu je izdržavao u Sremskoj Mitrovici, Lepoglavi i Mariboru. Iz zatvora se spasao bekstvom 1941. godine. Uključivši se u NOB, dobio je zadatak da uređuje i štampa list Istina. Početkom 1942. naišao je sa svojom štamparijom na ustašku zasedu kod Morovića, u Sremu, i tu poginuo. Posle rata u Zrenjaninu su po Jovanu Trajkoviću nazvane ekonomsko-trgovinska škola, jedna ulica, kao i fabrika obuće. Na zgradi Sokolskog doma (tada Društva za telesno vaspitanje „Partizan”) postavljena je 1957. godine spomen-ploča Jovanu Trajkoviću.

Јован Трајковић (ИАЗ, Ф.45 Збирка фотографија 1890-2003, 333)

Vladimir Kolarov „Koča” (Melenci, 1914 – Petrovgrad, 1941)

je bio istaknuti omladinski aktivista Komunističke partije Jugoslavije u Petrovgradu i pripadnik Narodnooslobodilačkog pokreta u Banatu na početku Drugog svetskog rata. Gimnaziju je završio u Velikom Bečkereku, a arhitekturu studirao u Beogradu. Počeo je da piše veoma rano. Još kao gimnazijalac izdao je dve zbirke pesama: O maloj radnici u velikoj fabrici i Svanuće. Sarađivao je u časopisima Naš život, Vojvođanin, Letopis, Vojvođanski zbornik i dr. Političkim radom počeo je da se bavi kao omladinac. Godine 1938. bio je sekretar Okružnog komiteta SKOJ-a. Te godine bio je dva puta hapšen, a takođe i 1941. godine. Prvi put je pušten posle dva meseca a drugi put je izveden pred sud sa Žarkom Zrenjaninom Učom, Svetozarem Markovićem Tozom, Stevicom Jovanovićem i drugim visokim partijskim rukovodiocima i revolucionarima. Zahvaljujući odlučnom drţanju i nepokolebivosti, pušteni su na slobodu. Posle okupacije, Koča je organizator diverzantskih i udarnih grupa, a kao član Okružnog komiteta KPJ postaje politički komesar Štaba partizanskih odreda za severni Banat. Uhapšen je u neposrednoj blizini Petrovgrada i streljan na Bošnjakovom salašu.

Владимир Коча Коларов (ИАЗ, Ф.45 Збирка фотографија 1890-2003, 331

 

Žarko Turinski Arsa (Veliki Bečkerek, 1913 — Veliki Bečkerek, 3. januar 1943),

revolucionar, antifašista i učesnik Narodnooslobodilačke borbe. Rođen je 1913. godine u Velikom Bečkereku, gde se vrlo rano, zahvaljujući poznatom revolucionaru i književniku Jovanu Trajkoviću, upoznao sa naprednim idejama tog doba. Član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) postao je 1936. godine i od tada je još aktivniji u političkoj delatnosti. U njegovoj kući i na salašu održavani su sastanci mesnih, okružnih i pokrajinskih rukovodstava SKOJ-a i KPJ. Od prvih dana ustanka pristupio je Narodnooslobodilačkom pokretu (NOP), a posle hapšenja Mihaela Serva zamenio ga je na mestu sekretara Okružnog komiteta KPJ za severni Banat. Sredinom juna 1941. godine, u njegovoj kući u Petrovgradu, formiran je Štab odreda NOP Vojvodine, a on je postavljen za zamenika komandanta. Godine 1942. neuspešno je pokušao atentat na tadašnjeg glavnog policajca Banata Juraja Špilera. Januara 1943. otkriveno je njegovo ilegalno boravište u kući Dušana i Gordane Tapavički, u Ulici carice Milice 1 u Velikom Bečkereku. U rano jutro 3. januara, policija je opkolila kuću. Uvidevši da je opkoljen, Žarko se uporno borio protiv brojnijeg neprijatelja. Tokom pucnjave sa policijom uspeo je da lakše rani Juraja Špilera, predstojnika Komande javne bezbednosti za Banat, Franca Rajta prefekta policije u Velikom Bečkereku i policijskog agenta Georga Štandhafta. Na kraju, da ne bi pao neprijatelju u ruke, izvršio je samoubistvo. Vlasnici kuće u kojoj se Žarko krio su odmah streljani, a njegova žena Biserka, koja je bila uhapšena početkom januara 1943, neposredno pre njegovog ubistva, bila je zlostavljana u zatvoru.

Жарко Турински Арса (ИАЗ, Ф.45 Збирка фотографија 1890-2003, 262)

 

Žarko Zrenjanin – Uča (1902-1942),

najistaknutiji organizator i rukovodilac NOB-a u Vojvodini, narodni heroj. Rođen u Izbištu kod Vršca. Osnovnu školu učio je u Vršcu, a gimnaziju u Segedinu, Beloj Crkvi i Pančevu; završio je učiteljsku školu u Somboru. Kao učitelj u prilepskom selu Kanatlarci, upoznao je tegobe makedonskog seljaka, što je presudno uticalo na njegovo političko opredeljenje. Povratkom u rodni kraj posvetio se revolucionarnom pokretu. Član KPJ je od 1927. godine. Prvi put je uhapšen 1933. godine i osuđen na tri godine robije; do 1940. godine više puta je proganjen, zatvaran u mučen. Početkom 1939. postaje politički sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, a 1940. godine i član CK KPJ. Rukovodio je narodnim ustankom u Vojvodini. Gestapo je činio velike napore da uhvati „crvenog generala” (kako su ga prozvali). Četvrtog novembra 1942. opkoljen je u selu Pavlišu kraj Vršca. U jurišu iz obruča presekao ga je mitraljeski rafal. Za narodnog heroja proglašen 5. decembra 1944. godine. Na drugu godišnjicu oslobođenja Petrovgrada (1946) najveći grad u Banatu dobio je njegovo ime. Pesnik i revolucionar Oskar Davičo posvetio mu je poemu Zrenjanin.

Жаркo Зрењанин. (ИАЗ, Ф.45 Збирка фотографија 1890-2003, 395)