• facebook
  • twitter
  • youtube
  • rss
  • mail
Ima li u Srbiji Stida?

Ima li u Srbiji Stida?

  • Posted on: 05/03/2015
  • By:

Pokrenuta je akcija prikupljanja potpisa za Apel protiv progona Zdravka Deurića i Jugoremedije. Do sada je prikupljeno nekoliko stotina potpisa u Zrenjaninu i Beogradu.

U Zrenjaninu se Apel „Ima li u Srbiji stida?“ može potpisati u prostorijama Saveza Samostalnih Sindikata u ulici Kralja Petra Prvog br.3; 05. i 06. Marta 2015. godine, od 08 do 14 časova, a od iduće nedelje od 09. do 13. Marta u prostprijama Pokreta Ravnopravnost u ulici Cara Dušana br.12; u periodu od 09 do 15 časova.

U Beogradu možete potpisati ovaj Apel u prostorijama lista Republika, Resavska 28/2, radnim danom od 11 do 15 časova i u prostorijama Učitelja neznalice, Resavska 21, stan br.5; radnim danom od 12 do 18 časova i u subotu 7. marta od 9 do 18 časova.

APEL JAVNOSTI

Trinaestog marta Zdravka Deurića čeka suđenje, a Jugoremedija je pred završetkom postupka stečaja. „Slučaj“ je poznat javnosti na osnovu angažovanja Verice Barać i Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, o čemu su pisali slobodniji mediji, a uključila se Evropska unija ukazivanjem na 24 problematične privatizacije. Vlada je uzvratila obećanjem da će to pitanje rešiti. Kako ona to rešava?

Podsećamo: slučaj Zdravka Deurića i Jugoremedije traje više od deset godina. Započet je prodajom manjinskog paketa akcija (42%) „kontroverznom biznismenu“, koji je kao neprikosnoveni „gazda“ zaveo teror nad radnicima i potpuno ignorisanje malih akcionara, koji imaju većinski paket akcija (58%).

Veća grupa radnika i još veća malih akcionara pružile su tome otpor. Radnici su smatrali da nisu ugroženi samo kao ljudi, nego i time što im se oduzimaju izvesna lična svojinska prava stečena radom nad sredstvima u društvenoj svojini. Takav oblik svojine smatra se legitimnim u odgovarajućoj literaturi. Akcionari, čija svojina nije sporna u razvijenom svetu, branili su svoje vlasništvo i pravo da utiču na poslovanje firme.

Radnik Zdravko Deurić je ujedinio težnje i jednih i drugih. Tokom dramatične borbe i uz podršku i uticaj dela javnosti uspeli su da raskinu ugovor sa razgoropađenim „gazdom“. Radnici i mali akcionari spasli su i sebe i svoju firmu. Izmirili su dugove, dobili kredite za naloženu rekonstrukciju radi prilagođavanja svetskim kriterijumima, a i da bi se sprovela zakonska obaveza o izdvajanju proizvodnje penicilina, zbog čega je podiginut novi pogon Penfarma.

Objedinjeni radnici i mali akcionari s poletom su prionuli da ostvare svoju preduzetničku ulogu računajući na razvoj firme i nove uspehe na međunarodnom tržištu.

Međutim, sledi novi talas napada na Zdravka Deurića i Jugoremediju. Deurić, koji je u međuvremenu izabran za direktora, uhapšen je i optužen za finansijske zloupotrebe koje nisu dokazane uprkos neprestanoj kontroli finansijske policije. Pod pritiskom javnosti Deurić i nekoliko njegovih saradnika pušteni su iz zatvora, a preduzeće je gurnuto u stečaj. Deuriću su čak oduzeta i dva manja stana (ukupne površine oko 86m2) koja su kupljena pre nego što je postao direktor. Inače, izložen je i ruganju što kao radnik hoće da bude direktor.

Suđenje je zakazano za 13. mart, a ishod stečaja pokazaće da li vlast i malo odstupa od dominirajućeg modela privatizacije koja je ograničena na prodaju i preprodaju imovine koja je stvarana u vreme „realnog socijalizma“, kada su pojmovi društvene svojine i samoupravljanja bili sredstva manipulacije monopolističke partijske države. Preuzimajući svu društvenu imovinu kao svoj monopol, bez bazičnog konsenzusa o njenom racionalnom preobražaju, država sprovodi sistematsku represiju sa poražavajućim posledicama koje su svima poznate i što mnogi smatraju sramotom.

Apelujemo na javnost da reaguje na sramno ponašanje koje su činili dosadašnji režimi, a sadašnji izgleda, hoće da ga dovrši na najsuroviji način – da dotuče i Deurića i Jugoremediju, i da obeshrabri svako grupno preduzetništvo i nadu u izlazak iz sadašnjeg stanja.

Ako je izvesno koliko sramote takva politika nanosi mnogima, pitamo postoji li osećanje stida zbog svega ovoga što se dešava. Odgovor na to pitanje potražićemo na skupu potpisnika ove peticije koji zakazujemo za 14. mart.