Navigacija
Na tribini “Uspon korporativne dominacije i poljoprivreda u Srbiji”, posebnu pažnju Srećković je posvetio konkretnim primerima otimanja državne zemlju u Vojvodini.
Rasprava je vođena i o ekološkim socijlanim i političkim posledicama korporatizacije poljoprivrede. Multinacionalne kompanije koje dominiraju u ovoj oblasti nemilosredno eksploatišu zemljište ostavljajući pustinje iza sebe.
Takođe zemlja se uništava obilnom upotrebom pesticide što dovodi ne samo do ekoloških posledica već ugrožava i zdravstvenu ispravnost hrane.
Kada svoju poljoprivrdnu proizvodnju prepusti stranim korporacijama zajednica gubi suverenit u proizvidnji hrane što, naročito u sitacijama krize, može imati katastrofalne posledice. Namena zemljišta se često preusmerava od proizvodnje hrane za domoće tržište na proizvodnju bioenergetskih useva koji se koriste za dobijanje navodno čistog goriva.
Orijantacija korporacija ka svetskom tržištu dovodi do povećanja cena hrane na domaćem trištu.
Ukazano je i na političke posledice korporatizacije. Moćne kompanije često nastoje da promene teritorijalnu organizaciju vlasti u zemlji domaćinu kako bi umesto potencijalno snažne države stvorile politički impotentne regione koji nisu u stanju da nametnu stranom kapitalu bilo koji oblik kontrole i regulacije. Velike su i posledice po opstanak indogenih etničkih zajednica koje su onemogućene da održe tradcionalne forme života. Naveden je primer Rumuna u Vojvodini koji su natprosečno nastanjeni na selu i do sada su živeli baveći se poljoprivredom na malim posledima. Kako zbog korporatizacije i otvorenosti tržišta više nije isplativa proizvodnja na malim posedima ekonomski opstanak i kulturna reproudkicija ove grupe su ugroženi.
Trbina je održana u Sali KUD Petefi 25. Marta 2016, moderator je bio MiroslavSamardžić, aktivista ZSF
