• facebook
  • twitter
  • youtube
  • rss
  • mail
Samoupravljanje XXI veka

Samoupravljanje XXI veka

  • Posted on: 20/11/2017
  • By:

Petog dana, u okviru 13. filmskog festivala “Slobodna zona 2017“, u Beogradu je prikazan dokumentrani film, mlade hrvatske rediteljke Vedrane Pribačić o borbi radnika Ivanečke tvornice alatnih strojeva (ITAS) u Hrvatskoj. Sam naziv filma: “Tvornica je naša“, govori mnogo.

Radnici ITAS-a Prvomajske zavredili su pažnju javnosti svojom borbom za očuvanje fabrike koja je trajala više od 5 godina!

Na čelu ove radničke borbe je bio Dragutin Varga, dugogodišnji metalski radnik u ovoj fabrici koji tvrdi da dramski rasplet ove borbe nije mogao biti ispričane u samo 45 minuta ovog dokumentarnog ostvarenja. Nakon projekcije ovog filma i gromoglasnog aplaza, on se beogradskoj publici obratio sledećim rečima: “Danas imamo svoju tvornicu i mi smo pioniri radničkog deoničarstva. Mi smo uzeli nečije i danas pretvorili u svoje, a on nek dokaže da nije to ukrao od nas. Za mene je lopov i onaj koji ukrade u dućanu i onaj poslodavac koji ne da plaću…

U ITAS-u je privatizacija sprovedena kao i većina drugih fabrika na prostoru bivše Jugoslavije, i oni su prošli kroz težak period tranzicije u kojoj su ih neodgovorni vlasnici skoro doveli do propasti po principu “uterivanja u kapitalizam“.

Problemi su nastali vrlo brzo, radnicima nisu isplaćivane plate, a fabrika je 2005. godine, ušla u stečaj. Dragutin Varga je tada pokrenuo štrajk sa još 250 radnika, zahtevajući da im se isplate zaostale zarade. Zatim se sve to pretvorilo u borbu za okupaciju fabrike i borbu za očuvanje radnih mesta. Borba je bila naporna – od protestnih šetnji, blokade fabrike, pa sve do štrajka glađu. Cilj je bio jedan – ne dati da lopovluk pobedi interese radnika.

Zašto su radanici ITAS-a vredni pažnje?

Zato što su oni danas vlasnici svoje fabrike! Neisplaćene plata su pretvorili u akcije, i tako su svi zaposleni dobili vlasničke udele u fabrici. Imaju radničku kontrolu i radničku upravu na čijem je čelu Dragutin Varga, kao predsednik upravnog odbora koji bira i razrešava dierektora preduzeća. Uspeli su da povrate poverenje dobavljača i zadrže tržište gde uspešno plasiraju svoje proizvode. Obezbedili su sredstva za stipendiranje đaka koje posle završene srednje škole zapošljavaju u svojoj fabrici, time su zaustavili odlazak mladih iz Ivaneca i omogućili im da od plata solidno žive i stvaraju svoje porodice u gradu u kojem su rođeni. Osnovali su etničku banku koja pomaže preduzećima i građanstvu da uzimaju kredite po povoljnim kamatnim stopama, a trenutno imaju 2000 članova. Fabrika ima i svoj fudbalski klub koji se takmiči u nižim ligama Hrvatske i tamburaški orkestar. Dragutinu i saborcima sve to nije dosta, danas rade na promeni zakona koje bi omogućile osnivanje radničkih zadruga sa ciljem da svi zaposleni budu zadrugari po principu “jedan čovek jedan glas“, i na taj način budu vlasnici u svojoj fabrici. “Tada bi bili na dobrom putu da sprovedemo u delo “Samoupravljanje XXI veka”, gde bi zadrugari  rukovodili fabrikama” – kaže Dragutin Varga.

Oni su jedinstven primer odgovorne, radničke uprave u regionu – dakle alternativa postoji.