Navigacija
Zrenjaninsko poslovno udruženje ZREPOK okuplja kapitaliste iz grada na Begeju. Da li je neumesno pitati ih za “prvi million” ili kako su akumulirali prvobitno kapital? Odgovori bi bili šarenoliki i svakako podložni sumnji da su do istog došli plesom na ivici zakona.
“Samo da institucije rade svoj posao” i “država da proradi i štiti građane” znači opstanak eksploatatorske države. Prvo što treba da budi sumnju da idemo u pravcu slobode jeste podrška ovakvih udruženja zahtevima studenata.
Mnogi od ovih poslodavaca, članova ZREPOK-a, kada posmatramo samo i samo radnička prava, mogu biti srećni što institucije, navodno, ne rade svoj posao. Institucije su sve vreme radile svoj posao – ali ne u korist klase koju ovi poslodavci izrabljuju. Zamislimo da su inspekcije radile svoj posao. Zamislimo da nisu usvojeni antiradnički zakoni. Zamislimo da tužilaštva postupaju po prijavama za, na primer, trgovinu ljudima u cilju radne eksploatacije.
Ukoliko zamislimo da su institucije postupale po slovu zakona, većina privrednika bi bila u finansijskim problemima i verovatno zakonski sankcionisana. Što pre se mora izmeniti zakonski okvir koji uređuje sferu rada, odmah nakon političkog poraza vladajuće stranke.
Apel da se “prevaziđe društvena kriza” jeste apel da se što pre omogući nesmetana eksploatacija i nastave finansijski marifetluci elita. Radnici i radnice, uključujući studente i studentkinje, nastaviće da rade za mizerne plate, u lošim uslovima rada, ukoliko se organizovano ne suprotstave izrabljivačkom sistemu, ma ko bio na vlasti umesto Vučića.
Zatvaranjem Draxlmaiera, otpuštanjem još dve hiljade radnika, stvara se situacija da ovi poslodavci trljaju ruke jer će moći da radnike/ce plaćaju još manje.
Ne zaboravimo da je jedan od članova ovog udruženja ZREPOK negodovao zbog visine plata i uslova koje je radništvu nudio Draxlmaier, iako se pokazalo da tamo nikako ne cvetaju ruže.
Ujedno, antifašizam je stalno na udaru poslodavaca okupljenih oko ZREPOK-a. Članovi ovog udruženja ujedno su članovi i finansijeri udruženja “Petrovgrad” koji godinama pokušava da inicira promenu imena grada, čemu smo se suprotstavljali i suprotstavljaćemo se u budućnosti.
“Zašto je novoj zrenjaninskoj buržoaziji potrebna promena naziva grada? Ne radi se o slučajnoj inicijativi, oni veličaju monarhiju kako bi opravdali postojeću socijalnu hijerarhiju. Klasni instinkt podstiče ih da društvenu simboliku prilagode potrebama proizvodnog aparata. Nazivi naseljenih mesta, ulica i trgova itd. moraju izražavati potrebe, vrednosti i interese vladajućih grupa, klasa.
Simbolika saopštava ko vlada, paralelno ne mogu postojati kapitalistička eksploatacija i društvena simbolika koja favorizuje socijalnu jednakost i javno vlasništvo. Ne idu zajedno kapitalizam i naziv grada Zrenjanin, iza koga stoje sasvim drukčije političke vrednosti. Interesi kapitalista nalažu da sve društvene ustanove budu hijerarhijski organizovane, po modelu privatnog preduzeća. Simboli orijentišu ponašanje, saopštavaju nam koje je naše mesto u sistemu vlasti, govore o tome ko smo mi i poručuju da nema alternative. Stanovništvo se na taj način disciplinuje jer vlast nije koncentrisana samo u državnom apartu.”
