• facebook
  • twitter
  • youtube
  • rss
  • mail
„Srpski Davos“, svi srpski „reformatori“ na jednom mestu

„Srpski Davos“, svi srpski „reformatori“ na jednom mestu

  • Posted on: 05/03/2015
  • By:

Dok traje poslednji čin zatiranja srpske industrije, gotovo svi „srpski ekonomisti“, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vlahovićem, najvećim reformatorom među reformatorima aktuelnim Premijerom sa svojom reformskom svitom, okupili su se na godišnjem skupu od milja nazvanom „Srpski Davos“.

Kako i dolikuje takvoj eliti skup u trajanju od tri dana održava se na Kopaoniku u objektu velikana sprske privrede Miodraga Kostića. Naravno da nešto slučajno ne promakne svojim prisustvom skup je uveličao „Guverner Srbije“ ambasador SAD, Majkl Kirbi.

Otvarajući skup predsednik srpskih ekonomista i jedan od viđenijih srpskih reformatora Aleksandar Vlahović je obnarodovao i temu ovogodišnjeg skupa, restrukturiranje javnih preduzeća. Pošto su „uspešno“ restrukturirali društvena preduzeća, sada iskusni srpski ekonomisti, „ uspešni“ privrednici tipa Toplice Spasojevića, Miodraga Kostića i Bogićevića kao i manje poznatih srpskih kontraverznih biznismena, svoje bogato iskustvo treba da prezentuju kao dobar model za restrukturiranje javnih preduzeća.

Svoje neprisustvovanje opravdali su objektivnim razlozima Milorad Mišković, Milan Beko, Bogoljub Karić, Bogićević, Perčević…

Podužim izlaganjem prisutnim zvanicama obratio se i reformator nad reformatorima među Srbima od njihovog nastanka, premijer Srbije Aleksandar Vučić, lično.

Na mnogobrojnim panelima tokom trajanja „Srpskog Davosa“ politička, ekonomska i privredna „elita“ razmotriće kako da se najbolje i najefikasnije bave privatnim biznisom o trošku države, što je najveći izum svih srpskih reformatora. Potezaće se Kejns i njegove teorija, a misliće se na Arkana i njegovu pragmatičnost, potezaće se fiskalna konsolidacija a u stvari misliće se na dalje otimanje od građana, pričaće se o strukturnim reformama, a misliće se na to kako preostale državne resurse prebaciti u sopstvene džepove, a sve to uz budni nadzor Majkla Kirbija uz asistenciju eksperata – činovnika MMF-a Dušana Vujović koji je uspešno ispred MMF-a sproveo Program u Ukrajini i Svetske banke Kori Udovički koja je uspešno sprovela Program SB u Nigeriji. Naravno, prema instrukcijama savetnika srpske Vlade Tonija Blera, sve to mora biti striktno sprovedeno u korist i za dobrobit građana Srbije.

I dok je reformator nad reformatorima među Srbima na „dobrom putu“ predsednik Srbije gostujući na RTS-u, muči muku kako da prizna da je Srbija priznala Kosovo, a da nije povređen Ustav. Ako je nešto dobro doneo „Srpski Davos“ to je da građani Srbije bar znaju ko su tih 600 ljudi, (uz opravdano odsustvo Miškovića, Beka, Karića, Bogićevića i Perčevića) kojima mogu da zahvale na blagostanju u kojem uživaju.

I dok ova „elita“ tri dana razmatra kako što efikasnije da ojadi Srbiju po ubrzanom modelu, kako bi Srbija po zaduženosti što pre stala rame uz rame sa Grčkom, srpski sindikati na mnogobrojnim skupovima se takmiče i stiču neophodna iskustva o socijalnom dijalogu. Nisu radnici osmočasovno radno vreme izboksovali socijalnim dijalogom već borbom u kojoj su mnogi položili živote. Većina prava koja danas uživaju radnici širom sveta izborena su klasnom borbom. Ni jedno pravo radnicima svet kapitala nije dobrovoljno dao za stolom već je to pravo izboreno borbom u fabrikama i na ulicama, štrajkovima i protestima. To znaju svi sindikati u svetu, jedino srpski sindikati očekuju da ih ovih 600 elitnih potomaka Titovih komunista sa Kopaonika pozovu i svečano saopšte kako su odlučili da im daju sva prava. Na isti način kako su njihovi preci uterivali seljacima u glavu blagodeti komunizma, tako njihovi potpomci građanima Srbije uteruju u glavu sve blagodeti kapitalizma kako ga oni zamišljaju.

Neko će reći, lako je pametovati, šta raditi? Bar u tome imamo vekovno iskustvo. Otpor, svuda i na svakom mestu okupacionoj eliti. Otpor svakom njihovom predlogu. Otpor svakoj meri koju donesu. Njih ima 600 a nas sedam ipo miliona i svakim danom nas je sve manje. Bez otpora i borbe, uzeće nam sve i na kraju i živote. Socijalni dijalog koji su dobili sve i oni koji su izgubili sve predstavlja najobičniju kolaboraciju.

Negoslav Jovanović