• facebook
  • twitter
  • youtube
  • rss
  • mail
Treba sprečiti komercijalizaciju kulture

Treba sprečiti komercijalizaciju kulture

  • Posted on: 26/08/2017
  • By:

Neoliberali su pronašli univerzalno rešenje za sve društvene probleme – tržište.

Sve delatnosti treba privatizovati i prepustiti tržištu na kome neumoljivi zakoni ponude i tražnje svakome dodeljuju pravedan udeo u dobiti. Državu treba onemogućiti da svojim intervencijama umanjuje efikasnost tržišta i svi društveni potencijali biće ostvareni.

Posle uništavanja privrede i države, neoliberalna agresija u Srbij, u narednom periodu, biće usmerena prema kulturi.
Kakvi problemi postoje u odnosu kulture i tržišta. Van Gog je za života prodao samo jednu sliku, savremenici su smatrali da njegova umetnost ne vredi ništa. Na aukciji održanoj 1990 godine Van Gogov Portret doktora Gašeta prodat je za 82,5 miliona američkih dolara. Ovakvih primera ima bezbroj i oni ukazuju na to da tržišta ne raspolažu mehanizmima i kriterijumima za ocenu vrednosti kulturnih dobara. Ne postoji univerzalna obračunska jedinica za merenje estetskih vrednosti, primećuje holandski ekonomsita kulture Arjo Klamer.Prema liberalima vrednost imaju samo ona dobra kojima se može odrediti tžišna cena. Da parafraziram Oskara Vajlda: tržišni fundametalisti znaju cenu svemu i vrednost ničemu.
Mereno tržišnim učinkom u Srbiji je uspešniji turbofolk nego Bah; Rokfeler je zaradio više novca nego Ajnštajn, a potonji je značajniji za razvoj civilizacije. Dohotci koje generišu tržišta često ne odgovaraju doprinosima koje pojedinci daju društvu, tvrdi dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Štiglic.

Zašto je kultura važna? Narodi se međusobno razlikuju na osnovu osobenih kultura. Identitet neke zajednice čini njena kulturna baština koja svedoči o vrednosti, orginalnosti i neponovljivosti neke grupe ljudi. Društvo ne počiva samo na racionalnoj kalkulaciji sebičnih individua, nego i na sposbnosti njegovih pripadnika da stvaraju vrednosti. Ni jedan čovek nije ostrvo, kaže Džon Don. Za opstanak neke zajednice važno je ne samo materijalno bogatstvo nego i kulturni kapital. Kultura daje smisao i značenje ljudskoj egzistenciji. Simbolični značaj kulturnih dobara ne može se meriti novcem.
Kulturna dobra moraju imati status javnog dobra. Kad neka grupa ljudi slobodno raspolaže svojim kulturnim nasleđem to jača njeno samopoštovanje. Kultura obezbeđuje koheziju zajednice i psihološku sigurnost koja potiče od osećanja pripadnosti grupi sa kojima pojedinci dele iste vrednosti, načine mišljenja i ponašanja. Zajednica ne može da opstane bez kulture koja obezbeđuje strukture smisla i omogućava ljudima da vode život kakav sami izaberu i da preduzimaju kolektivne akcije kojima grade svoju budućnost. Zbog toga pristup kulturnim dobrima mora da bude opšti, ne sme se ostvarivati po tržišnim principima, na osnovu platežne sposobnosti. Svaki pojedinac mora imati mogućnost da, po povoljnim uslovima, posećuje pozorišne predstave, čita knjige, gleda filmove…

Ulaganje u kulturu nije trošak, ono ima pozitivne ekonomske efekte. U savremenim privredama velike zarade ne ostvaruju se u proizvodnji običnih roba nego u proizvodnji znanja, informacija, koncepata, imidža, afekata… Populacije koje nemaju značajan kulturni kapital postaju nekonkurentne na svetskom tržištu, obavljaju slabo plaćene manuelne poslove i osuđene su na podređeni pložaj i večito siromaštvo.

Kulturni razvoj ne može se oslanjati isključivo na privatnu inicijativu i tržišne podsticaje, neophodna je kolektivna akcija.Ulaganje u kulturu je ulaganje u najdragoceniji ekonomski resurs koji neko društvo ima- u stvaralačke sposobnosti i talente svog stanovništva.

Nema političke demokratije bez razvijene političke i opšte kulture. Da bi aktivno učestvovali u javnom životu građani moraju biti sposobni da razlikuju političke koncepte kako bi se samostalno opredeljivali.
Kakva kulturna politika treba Srbiji. Kod nas kultura ne može da opstane na tržištu, neophodna je državna podrška kulturnom razvoju. Javne ustanove iz oblasti kulture treba i dalje da budu osnovni pokretači kulturnih aktivnosti- pozorišta, muzeji, biblioteke, arhivi, kulturni centri… Na žalost ove institucije u sve većoj meri postaju partijske prćije, deo postizbornog plena, rezervoari privilegija za članove političkih stranaka. Neophodno je da institucije kulture budu oslobođene od političkih zloupotreba i da budu profesionalizovane. Treba takođe pružati maksimalnu podršku autonomnim inicijativama građana u ovim oblastima.

Za ZSF
Miroslav Samardžić
Zrenjanin, 26.8.2017.