Navigacija
Tokom Prvog svetskog rata Cana ostaje bez majke i brine se o sestri i sebi. Završila je tekstilnu školu i nakon toga počinje da radi u rodnom Lazarevcu, a sa dvadeset godina u tekstilnim fabrikama u Beogradu. U ovom periodu Cana postaje aktivna u sindikatu i upoznaje se sa levičarskim idejama, te postaje članica SKOJ-a (Saveza komunističke omladine Jugoslavije). 1928. godine postaje članica Komunističke partije Jugoslavije.
Cana je bila hapšena dva puta, 1928. i 1930. godine, drugi put sa suprugom, kada je puštaju iz zatvora. 1935. se seli u Kruševac iz Beograda, u kojem je živela u ilegali. Dok je radila u tekstilnoj radionici u Kruševcu organizovala je štrajkove sa radnicima fabrike sapuna Merima. U narednim godinama se nekoliko puta seli iz grada u grad, da bi 1937. otišla u Sarajevo gde su je uhapsili i odveli u zatvor u Kragujevac. U zatvoru je bila mučena, ali ni u jednom trenutku nije popustila i odala saborce ili važne informacije. O Caninom hrabrom držanju u zatvoru su pisale i partijske novine „Proleter“, a policajci su za druge uhapšene komunistkinje koje su se takođe držale hrabro dok su bile zatvorene govorili da se ponašaju kao Cana Babović.
Cana je dve godine provela na robiji. 1940. postala je članica Centralnog komiteta Komunističke partije i jedna od dve žene izabrane u članstvo. U okviru partije je brzo napredovala i zauzimala važne pozicije, učestvovala u organizovanju ustanaka u Srbiji, bila je zamenica političkog komesara Druge proleterske brigade i članica Suda proleterske pravde koji je sudio pripadnicima četničkog pokreta.
Cana se vatreno zalagala za to da se ženama dozvoli aktivno učešće u samoj borbi i ratu i da se njihov doprinos ne ograničava samo na pružanje medicinske pomoći. 1942. godine objavljuje tekst „Važnost učešća žena u današnjoj narodnooslobodilačkoj borbi“ u kojem je javno iznela ovo svoje stanovište, čime se glasno usprotivila retrogradnim stavovima velikog broja partijskih članova. Rukovodstvo partije je prebacuje da radi sa AFŽ-om (Antifašističkim frontom žena), u kojem je ostala aktivna do samog kraja. U AFŽ-u je isticala važnost obrazovanja žena i borbe protiv fašizma.
Cana je odlikovana Ordenom narodnog heroja, Ordenom junaka socijalističkog rada i bila je nosilac Partizanske spomenice.
Nakon rata Cana postaje aktivna u političkom životu i zauzima važne pozicije u vladi Narodne Republike Srbije i kasnije Socijalističke Republike Srbije. Bila je ministarka rada od 1946. do 1951, zatim ministarka za narodno zdravlje i socijalnu politiku do 1953. Cana je takođe bila prva žena potpredsednica vlade u istoriji Srbije.
Pred kraj života Cana je bila nezadovoljna određenim životnim odlukama i smatrala je da je Partija njome manipulisala u nekim periodima. Bilo kako bilo, iako ova revolucionarka nije bila naročito popularna u javnosti, u Partiji je važila za odlučnu i razboritu članicu, a svoj uspeh je zasluženo stekla.
