Navigacija
U petak 29. juna, Zrenjaninski socijalni forum organizovao je sastanak građana u Domu mesnih zajednica na Bagljašu. Sastanak je bio posvećen problemu pijaće vode u Zrenjaninu.
Na početku sastanka novinar Zoran Dedić izneo je pregled aktivnosti i izjava lokalnih političara u poslednjih nekoliko godina, koje su dovele do najnovije apsurdne situacije sa fabrikom vode koja je izgrađena mimo zakona, te još uvek nije proradila.
Pozivi za učestvovanje u radu sastanka bili su upućeni i g.Predragu Bodirogi, vd direktoru JKP Vodovod i Kanalizacija, i dr Zdravku Ždralu, direktoru Zavoda za javno zdravlje u Zrenjaninu, kao i predstavnicima Kompanije Synertech Engineering koja je izgradila postrojenje. Gospodin Bodiroga, dan uoči sastanka, obavestio je organizatore da je sprečen da učestvuje. Dr Ždrale i predstavnici investitora nisu se pojavili na sastanku niti su dali bilo kakvo obrazloženje zbog čega ne žele da razgovaraju sa građanim o ovoj temi.
Zrenjaninski socijalni forum smatra da su direktori Vodovoda i Zavoda za javno zdravlje dužni da građane obaveste o svojim saznanjima u vezi sa ovim problemima. Zavod za javno zdravlje je nadležan za kontrolu higijenske i zdravstvene ispravnosti vode. I pored zabrane, veliki broj stanovnika koristi postojeću vodu za piće i pripremanje hrane, nadležne institucije dužne su da obaveste građane da li zbog toga mogu nastupiti zdravstveni rizici.
Posle Dedićevog izlaganja usledila je veoma živa diskusija. Preovladavala su čuđenja nad nesposobnošću i korumpiranošću lokalnih političkih oligarhija, ali i samokritički tonovi koji su istakli pasivnost samih građana u rešavanju ovog i drugih komunalnih pitanja.
Pasivnost građana istakao je i Dušan Kokot iz “Udruženja potrošača Begej”, koji je napomenuo da njegovo udruženje participira u građanskoj inicijativi “Zajedno za vodu” koja je nedavno održalo protest u vezi sa ovim pitanjem, a koji je okupio samo pedesetak građana. ZSF, na žalost, mora da primeti, da i pored nesumnjivo dobrih namera Dušana Kokota i njegovog udruženja, ova “građanska” inicijativa okuplja devet političkih partija (od autonomaša, preko demokrata, do ljotićevaca) koje su većinom i same participirale u vlasti prethodnih godina, te sa aktuelnom vlašću dele odgovornost za nerešavanje ovog problema, kao i za katastrofalnu situaciju u gradu.
Građani su na sastanku pokazali da imaju kritičku svest spram korumpiranih političkih oligarhija i da rešenje traže u povećanoj participaciji običnih ljudi i neophodnosti vršenja pritiska na vlast. Osim toga, građani, među kojima su bili zastupljeni i inženjeri i prosvetni radnici, izeneli su i različite primedbe na tehničke i pravne propuste i nepoznanice u vezi sa novom fabrikom vode, koju je mimo zakona i netransparentno izgradio fantomski konzorcijum za koji nije jasno u kakvom je odnosu sa italijanskom grupom ”Zilio”. Takođe, neki građani su istakli neophodnost vršenja pritiska na zdravstvene institucije kako bi se konačno uradila studija o štetnosti arsena i zatim pronašlo adekvatno rešenje za pitanje pijaće vode, ne samo u Zrenjaninu, nego i doborm delu Vojvodine, gde takođe postoji sličan problem. Istaknuto je da je potpuno suludo da je pre četrnaest godina zabranjena upotreba pijaće vode u gradu, zbog povećane koncentracije arsena, a da za sve to vreme ni jedna vlast nije sprovela ozbiljno istraživanje o štetnosti ove supstance.
Od 2004. godine zabranjena je upotreba vode za piće u Zrenjaninu. Postrojenje za prečišćavanje koje je izgrađeno ne može da počne sa radom zbog toga što po Zakonu o komunalnim delatnostima privatna firma ne može da se bavi tom delatnošću, što je bilo poznato i kada je ugovor sklopljen.
Ugovorom koji je sklopljen između Vodovoda i privatnog “konzorcijuma” bilo je predviđeno da investitor finansira izgradnju prečistača, a da prečišćenu vodu prodaje gradu po ceni od 28 evrocenti po kubiku.
Izgradnju ovog postrojenja prate brojne kontroverze. Više stručnjaka za oblast tehnologije vode izrazilo je skepsu u vezi sa tehničkim kvalitetom realizovanog projekta. Predloženo rešenje za novonastalu sitaciju, da grad ili država otkupe već izgrađenu fabriku vode problematično je iz više razloga: pre eventualnog otkupa bilo bi neophodno da ekipa stručnjaka oceni kvlaitet primenjenih tehničkih rešenja, ne zna se da li je ugrađena nova ili polovna oprema, kako će biti utvrđena cena, koliko će stvarno koštati kubik prečišćene vode, da li postrojenje obezbeđuje količine vode potrebne gradu od 70.000 stanovnika, kao i kvalitet vode koji je predviđen nacionalnim pravilnikom i sl.
Zrenjaninski socijalni forum
30.6.2018.
