Navigacija
U Valjevu je od 1- 2. oktobra održan skup u organizaciji Zrenjaninskog socijalnog foruma, uz podršku Ulof Palme centra pod nazivom Solidarnost je ključna reč. Prvog dana skupa održana je tribina KO NAS PITA? Na kojoj su govorili Željko Veselinović, predsenik USS Sloga, profesor Đokica Jovanović, sociolog i aktivista iz Niša i Goran Trifunović, radnik iz fabrike oružja Krušik. Tema je bila sindikalno organizovanje i politika.
Predsedik USS Sloga Željko Veselinović je svoje izlaganje na tribini usmerio na to na koji način funkcioniše sinidkat Sloga, zbog čega ne smatra da je reprezentativnost sindikata Sloga cilj sam po sebi. Takođe je naveo da je jedno od rešenja za sindikalno organizovanje radništva u Srbiji to „da se resetuje sve i krene ispočetka“. Obrazložio je ovaj, kako i sam navodi, radiklan predlog time da je neohodno znati koliko uopšte ima sindikalno organizovanih radnika, s obzirom na to da dva najveća sindikata nemaju predstavu o broju članova, kao i to da nisu utvrđivali reprezentativnost deset godina. Što se učešća u politici tiče, istakao je da se treba praviti razlika između stranačkog i političkog angažovanja sindikata. Ova distinkcija je neophodna kako bi se reč politika očistila od negativne konotacije koju sa sobom nosi reč straničarenje, te da politika i stranka nisu sinonimi.
Tribina u Valjevu | foto ZSF
Kada je reč o politici, profesor Đokica Jovanović podsetio je na Aristotela i njegovo određenje pojma idiot.
„ Prema Aristotelu, čovek koji se ne bavi politikom, javnom stvari, jeste idiot“ ukazao je ovime na neophodnost političkog angažovanja sindikata i radništva, jasno istakavši razliku između strančarenja I bavljena politikom.
„ U postindustrijskom društvu, postoji politička klasa, tu spadaju sve partije, i vladajuće i opozicione, vladavinska udruženja, imaju samo jedan cilj- da vladaju, ili budu u nekim tamnim odnosim sa onim koji vladaju. Oni su potpuno otuđeni“.
Upotrebivši reči Ralfa Darendorfa i njegovo određenje političke klase, profesor Đokica ukazao je na to da bilo koje buržoaske partije će se samo proklamativno zalagati za dostojanstven rad i bolje uslove onih koji žive od svog rada, gde jedinu mogućnopst vidi u samoorganizovanju i neposrednom učešćem u politici onih koji su neposredno zainteresovani za bolji drštveni položaj.
Isto važi i za pitanje sindikalnog organizovanja:
„Dok god sindikate ne organizuju oni koji su neposredno zainteresovani za sindikat, sindikati će biti otuđeni. „
Neophodnost konkretne akcije u organizovanju prati i neophodnost sagledavanja činjenica o ekonomskoj i političkoj situaciji. Podsećajući na činjenicu da sindikate formiraju industrijske revolucije, ukazao je na stanje sindikata u svetu danas, to jest da sindikalnu scenu formira tip industrijske revolucije.
„Mi smo zakoračili iz četvrte u petu industrijsku revoluciju. Četvrta je bila informatičko društvo, a peta je informatička kontrola i nadzorni kapitalizam, preko tih modernih sredstava, ne samo komunikacije, nego i proizvodnje. U petoj industrijskoj revoluciji, čovek kao faktor rada i proizvodnje je nebitan. On je nepotreban “ približio je istorijski trenutak prisutnima na tribini profesor Jovanović.
Krenuvši od ove karakteristike društvene stvarnosti koju živimo, naveo je da se trenutno radnički pokret nalazi u sličnim uslovima u kojima se nalazio nakon prve industrijske revolucije, podsetivši na Neda Luda i ludistički pokret iz 19.veka u Velikoj Britaniji koji je razbijao fabričke mašine jer su mašine i fabrički rad snižavali egzistencijalni nivo radnika.
„Automat ne traži platu, ne traži bolovanje, ne razboljeva se, ne traži penziju,ne traži ništa“ naveo je uz podećanje na Marksovu analizu koja ukazuje na to da što je veća produktivnost mašine, sve je manja realna nadnica onima koji rade na toj mašini.
Koje su prepreke organizovanja onih koji žive od svog rada?
„Oni su uvek, istorijski,epohalno, dva koraka iza gazde. Gazda ima univerzitete, gazda ima kupljeno znanje, gazda u svojim rukama ima organizaciju rada, gazda odlučuje o tržištu, nadnicama, zapošljavanju, gazda odlučuje koliko ćete biti zaposleni, gazda odlučuje da li ćete nositi pelenu ili ne… “
Zaključio je da dokle god zaposleni idu, u istrijskom smislu, korak iza gazdi, iza logike profita, njihova egzistencija ne da će biti urožena, nego će biti slomljena.
Koje su onda mogućnosti organizovanja onih koji žive od svog rada u ovom trenutku? Da li je sindikat i sindikalno organizovanje na starim principima neadekvatno datom istorijskom trenutku? Da li se u toj neadekvatnosti krije neuspeh sindikata, kod nas posebno?
Odgovori na ovo pitanje kreću prvo od definisanja radničke klase. Za izostanak definicije radničke klase, profesor Jovanović ne krivi sindikate već inteligenciju i društvenu nauku. Kada definišemo pojam kojim operišemo, sledeće pitanje može biti kako organizovati jednu klasu da nastupa u svom interesu.
Tema radnog sastanka može da se nazove „kako do društvenog uređenja u kom se mi pitamo?“, shodno tome da je tribina nosila naziv KO NAS PITA?
Profesor Đokica Jovanović govori na radnom sastanku | foto ZSF
Sindikati kao interesne organizacije moraju delovati vansistemski.
„Nije njegov (sindikatov) posao da misli i dela u okviru zakona već subverzivno“ istakao je profesor Jovanović nakon uvoda koji su dali predstavnici sindikata koji su ostali na radnom delu.
Čini se da dok sindikati ne promene paradigmu, beskonačne rasprave među njima svakako ne doprinose boljem položaju radnika. Drugo što je važno ponoviti, to su samoorganizovanje i učešće u sindikalnom organizovanju onih koji su neposredno zainteresovani za to organizovanje. Ovakvi sindikati otuđeni su, ne samo po tome što im članstvo opada iz godine u godinu i što ne predstavljaju najveći broj onih koji žive od svog rada, već i po tome što oni nisu prilagodlili svoju borbu onim uslovima koje diktira istorijski trenutak. Otuda dolazi sav neuspeh sindikata koji se ogleda u tome da država donosi sve zakone u korist poslodavaca i (krupnog) kapitala.
Koji su konkretni predlozi proizašli sa radnog dela ovog skupa?
Prvo, neophodnost samoorganizovanja van sistema u organizaciju koja ce imati koordinaciono telo za razvoj strategije i taktike. Neophodnost sindikalne škole, razumevanje klasne strukture društva, neophodnost formiranja sindikata koji ima svoje pravno i političko krilo jesu teme koje su predložene za pansindikalnu konferenciju koja je takođe inicirana sa ovog skupa. Pansindikalna konferencija jeste skup na kom bi se razmatrale konkretne akcije za osvajanje napuštenih polja. Napuštena polja jesu siromašni, neorganizovani ljudi koji imaju isti klasni interes.
Siromaštvo i beznađe jesu dve reči kojima možemo opisati trenutak u kom živimo.
„Beznađe vodi u nekontrolisanu akciju. Država to dobro zna. Država, kao oružje vladajuće klase, gasi te požare, ne iz altruizma, već sebe radi.“ napominje profesor Jovanović.
Zato je cilj postavljen na ovom skupu širenje subverzivnog načina delovanja, jer država je ta koja postavlja zakonske okvire koji su poput lisica na rukama sindikata.
Radni sastanak- politika i sindikati | foto ZSF
Na kraju radnog dela, prisutni učesnici, su odlučili da u ličnom svojstvu, upute Podršku radnicima Fijat plastike u Kragujevcu (FIAT Krajsler Automobili Srbija; abbr. FCAS), koji se štrajkom bore za svoju egzistenciju i bolji društveni položaj.
Uroš Milivojević
Marija Ilić Paunović
Tanja Miljković
Dragan Marjanović
Đokica Jovanović
Mirjana Jovanović
Branislav Markuš
Tara Rukeci
* Članovi Zrenjaninskog socijalnog foruma i deo grupe obišao je Spomenik borcima Revolucije, poznat i kao Spomenik Stevanu Filipoviću ili Valjevac u Valjevu, Srbija je spomenik posvećen istoimenom narodnom heroju i partizanskim borcima valjevskog kraja. Urađen po ugledu na fotografiju koja je zabeležila poslednje trenutke Filipovićevog govora okupljenom narodu 22. maja 1942. pre vešanja, rad je hrvatskog vajara srpskog porekla Vojina Bakića.
Spomenik na brdu Vidrak | Foto ZSF
Spomenik je smešten na centralnom mestu platoa na brdu Vidrak koje se uzdiže iznad Valjeva i odatle dominira okolinom, te je vidljiv i iz samog grada.
Ovaj neformalni deo važan je za našu organizaciju koja se bori za očuvanje antifašizma i antifašističkih vrednosti, protiv istorijskog revizionizma u službi kapitalizma.
