Navigacija
Zrenjaninski socijalni forum organizovao je u četvrtak, 26. jula sastanak sa stanovnicima Belog Blata. (slovački naziv je Biele Blato, mađarski. Nagyerzsébetlak)
Ovo selo, poznato po svojoj etničkoj šarolikosti nalaizi se 25 kilometara od Zrenjanina, ima jedinstven hidrogeografski položaj, smešteno je na obodu Carske bare, u okruženju vodotokova Begeja, Tise i trščanih ritova. Prema popisu 2011, selo je imalo 1342 stanovnika (Slovaci – 39,47 %, Mađari 33,03 %, Bugari-8,66 %, Srbi 7,98%…)
Poslednjih decenija u Srbiji došlo je do rapidne koncentracije vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem, nastale su prave latifundije u Vojvodini, više krupnih vlasnika raspolaže desetinama hiljada hektara obradive zemlje, kao u vreme Austrougarske monarhije. Uvođenje kapitalizma u poljoprivredu onemogućilo je ekonomsku održivost malog poseda, što je u banatskim selima dovelo da drastičnog porasta siromaštva. Sela se prazne, imovina meštana gubi na vrednosti, a država nema nikakavu strategiju za opstanak sela.
Tema razgovora sa meštanima Belog Blata bila je kakve su posledince ovakvih prilika u njihovoj sredini, kakav je materijalni položaj stanovništva, kakav je nivo socijalnih servisa (zdravstvena zaštita, obrazovanje i sl)
Beloblaćani dele sudbinu žitelja drugih banatskih sela, ali imaju i svoje specifične probleme. Poslednjih godina vlasnici velikih poljoprivrednih preduzeća otkupljuju zemljište, što je podiglo cenu, pa zbog toga domaći ratari ne mogu da povećavaju svoje posede, i tako su onemogućeni da budu konkurentni. Zemlja u njihovom ataru je lošeg kvaliteta, peta i šesta klasa, ali vlasnici su primorani da plaćaju porez u istom iznosu kao i u atarima gde je zemljište mnogo bolje. Zone zaštite rezervata priprode Carska bara napravljene su na njihovu štetu, tvrde beloblaćani. Najviši nivo zaštite je u blizini njihove zemlje, a najniži u središtu rezervata. Meštani smatraju da su zone tako utvrđene kako bi to najviše odgovaralo Ribarskom gazdinstvu. I oni ističu da je veliki paradoks da ovim jedinstvenim rezervatom priorode upravlja privatno preduzeće, Ribarsko ganzdinstvo, koje inače najviše i ugrožava Carsku baru, pre svega deponovanjem mulja iz ribnjaka. Na ovaj problem uporno upozoravaju i nadležni iz zrenjaninske javne ustanove “Rezervati priorode”.
Meštanima ogroman problem predstavljaju veliki čopori divljih svinja koji okružuju atar i uništavaju useve. Svi napori da na to upozore nadležne do sada su ostali bez rezulatata. Oni tvrde da se radi o mešavini divlje i domaće svinje koja naročito uništava kukuruz. Ratari su prinuđeni da noću stražare u njivama kako bi sačuvali bar nešto letine, a mnogi su odustali od setve kukuruza. Poljoprivrednici iz Belog Blata kažu da već tri godine nisu dobijali regresirano gorivo, koje inače moraju da kupuju u Zrenjaninu. “Mi sve prodajemo jeftino, a kupujemo skupo”, kažu oni.
U selu preovlađuje mali posed, lokalni ratari ne mogu da budu konkurentni velikim kapitalsitičkim preduzećeima. Problem je i nedostatak radne snage, zbog velike emigracije. Mladi su gotovo svi napustili selo, mahom idu u inostranstvo trbuhom za kruhom. Bilo bi od neke pomoći kada bi država subvencije poljoprivrednicima davala po kvalitetu zemljišta. Sadašnji siitem ne valja, smatraju meštani, jer jednaku podršku dobijaju oni koji imaju odličnu zemlju kao i oni koji imaju lošu. Stočari takođe ističu da jedva preživljavaju, a ratari koji rade i po sedamdeset hektara smatraju da neće dugo izdržati.
Belo Blato je bilo poznato po proizvodnji trske koja je, uglavnom, išla u izvoz. Nekadašnje društveno preduzeće “Jedinstvo” je privatizovano za svega 200.000 evra, iako je imalo i sto hektara zemlje. Privatni vlasnik koristi mehanizaciju za seču trske, što uništava njen koren, pa i nje ima sve manje. Svojevremeno je znatan deo stanovništva bio zaposlen u seči i obradi trske.
Selo danas ima manje od hiljadu stanovnika, veliki broj kuća je napušten. Ipak, poreznici kuće procenjuju i na 20.000 evra, kao poresku osnovu. Tako siromašni ljudi koji nisu u stanju da prežive moraju da plaćaju porez kao da raspolažu vrednom imovinom. Inače, kuća, sa velikom baštom, u selu se može kupiti za nekoliko hiljada evra. Do pre nekoliko godina stanovnici velikih gradova, naročito iz Beograda, kupovali su kuće koje su koristili kao vikendice, ali ni to više nije slučaj.
Stanovništvo je sve starije, poljoprivrednici nisu u stanju da se bolje organizuju, tako što bi osnivali zadruge i slične asocijacije. Ima dosta poljoprivrednih panzionera, najveća penzija iznosi 10.800 dinara. Selo ima vodovod koji je napravljen samodoprinosom, nema kanalizaciju. Lekar dolazi tri puta nedeljno, a i sveštenici povremeno. Zanimljjivo je da se u Balom Blatu katolička i protestantska crkva nalaze tik jedna uz drugu. Žitelji se žale da snabdevanje elktičnom energijom nije uredno, česti su nestanci struje, napon je slab. U lokalnoj školi, u nižim razredima, nastava se izvodi na srpskom, slovačkom i mađarskom jeziku, a u višim razredima samo na srpskom.
Uvođenje kapitalizma u poljoprivredu uništilo je banatska sela, naročito ona koja su udaljenija od gradova. Kapitalsiti, koji danas dominiraju u poljoprivrednoj proizvodnji, raspolažu moćnom mehanizacijom, radna snaga im ne treba, mali posednici propadaju, a stanovništvo beži iz sela glavom bez obzira. Belo Blato je najzelenije selo u Srednjem Banatu, ali stanje u njemu je sumorno.
Kapitalizam nije rešenje za naše socijalne probleme, potrebna je aktivna politika države kako ne bi potpuno nestala sela koja su stara više stotina godina.
