Zahtev Odbora poverilaca

– privrednog društva Jugoremedija AD u stečaju Zrenjanin –

Dana 27. avgusta 2013. godine između privrednog društva Jugoremedija Fabrika lekova ad Zrenjanin – u stečaju, u svojstvu Zakupodavca i privrednog društva UNION MEDIC doo Novi Sad u svojstvu Zakupca, zaključen je ugovor o zakupu koji je za predmet imao pokretne i nepokretne stvari, kao i prava industrijske svojine, intelektualne svojine, autorska i srodna prava, prava industrijskog dizajna, licenci, žigova, prava na prenos prava i prava upotrebe intelektualnih prava Zakupodavca, upotrebu firme i zaštitnog znaka, patenata, žigova, know-how.

Na osnovu navedenog ugovora i naknadno sprovedenih radnji, Zakupodavac je na Zakupca preneo pravo na dozvolu za lek, dozvolu za proizvodnju lekova, žigove, patente, autorska prava, licence i druga prava intelektualne i industijske svojine, koja su kao takva upisana u javnim registrima navedenih prava.

Odredbom iz člana 10. predmetnog Ugovora o zakupu, ugovorena je ukupna mesečna zakupnina za predmet zakupa u visini od 50.000, 000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, koja je Aneksom ugovora o zakupu od decembra meseca 2014. godine, izmenjena na iznos od 30.000,00 evra.

Odredbom iz člana 11. predmetnog ugovora, Zakupodavac se obavezao da obezbedi bankarsku garanciju na iznos od 500.000 evra, a za slučaj neispunjenja, ili delimičnog ispunjenja svojih ugovorenih obaveza, kao i za slučaj naknade štete, a koji iznos bankarske garancije je Aneksom ugovora o zakupu od 30.05.2014. godine, smanjen na 200.000,00 evra.

Odbor poverilaca pre svega napominje da je zaključenje ugovora o zakupu pod navedenim uslovima u navedenom momenu bilo opravdano, budući da je bilo važno da se nastavi proizvodnja, kako se ne bi izgubila pozicija na tržišu i kako ne bi istekle dozvole za lekove i dozvole za proizvodnju.

Dalje, ugovrenim uslovima zakupa, privrednom društvu UNION MEDIC -u (zajedno sa HYPO bankom) kao jediniom podnosiocu plana reorganizacije se izašlo u susret, kako bi se obezbedio kontinuitet proizvodnje, a odbor poverilaca je verovao da će predloženi plan reorganizacije biti u interesu opstanka Jugoremedije, u interesu poverilaca i malih akcionara, a što se kasnije pokazalo kao netačno.

Takođe je bitno napomenuti, da se prilikom određivanja cene zakupa (50.000 evra, a kasnije 30.000 evra) naročito imala u vidu prvobitna procena kapitala i imovine Jugoremedije koja je iznosila 22. miliona evra i da je na osnovu te procene određena i cena zakupa.

Prilikom određivanja bankarske garancije u iznosu od 200.000 evra na ime obezbeđenja plaćanja, posebno se imala u vidu kako činjenica procene kapitala i imovine (22. miliona evra) tako i činjenica da će se nad stečajnim dužnikom obustaviti stečajni postupak usvajanjem plana reorganizacije.

Međutim, nakon zaključenja navednog ugovora o zakupu, odnosno pripadajućih aneksa, nastupile su nove, odnosno drastično promenjene okolnosti, kada je 30.06.2014. godine na zahtev stečajnog sudije Milana Pajtaševa, Gradski zavod za veštačenja Beograd izvršio procenu tržišne vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno Jugoremedije, koja procena je pokazala da imovina i kapital stečajnog dužnika vrede 68. miliona evra.

Takođe, u međuvremenu su nastupile nove okolnosti koje se odnose i na sam plan reorganizacije, koji po svakoj prilici neće opstati, budući da su se podnosioci plana ( koliko je ovom odboru poznato) izjasnili da nemaju interes da postojići plan upodobe sa procenom Gradskog zavoda za veštačenja, zbog čega je gotovo izvesno da će se stečajni postupak nad Jugoremedijom okončati bankrotstvom.
Odredbom iz člana 133 stav 1. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine, dok je odredbom iz stava 4. istog člana, istog zakona propisano da se ugovor neće raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajući uslovi ugovora pravično izmene.
Imajući u vidu okolnost da se novom procenom utvrdilo da imovina Jugoremedije vredi mnogo više u odnosu na prvobitnu procenu (kada su ugovoreni uslovi zakupa), očigledno je da ugovorena cena zakupa od 30.000 evra, ne ostvaruje svrhu ugovra, više ne odgovara očekivanu Zakupodavca i bilo bi zaista nepravično navedeni ugovor održati na snazi, osim ukoliko se ne izmene uslovi u pogledu ugovorene cene zakupa, odnosno da se u skladu sa promenjenim okolnostima ista poveća na 100.000 evra.

Izmena ugovorenih uslova bi morala da se odnosi i na iznos bankarske garancije, koji bi morao biti povećan na 500.000 evra, kako je bilo prethodno ugovoreno.

Posebno napominjemo, da raskid ugovora o zakupu (ukoliko se ne izmeni pod pod pravičnim predloženim okolnostima), opravdava činjenica da će Jugoremedija veoma verovatno otići u bankrot, a da se u postupku bankrota imovina stečajnog dužnika neće moći prodati, odnosno da će se ista u postupku prodaje praktično biti obezvređena, budući da je Zakupac trenutno nosilac svih licenci, žigova, prava intelektualne svojine i ostalih prava, i da niko od potencijalnih investitora neće biti zainteresovan za kupovinu imovine „pod teretom“.
Drugim rečima, radi zaštite stečajne mase i poverilaca, a da bi se postigla bolja cena u prodaji pravnog lica iz bankrotstva, potrebno je da se obezbedi slobodna konkurencija ponuđača, a slobodne konkurencije neće biti ako se ne raskine ugovor o zakupu i ako se sva prava intelektualne svojine ne vrate sa UNION MEDIC-a na Jugoremediju kao vlasnika navedenih prava.

Ovim putem posebno napominjemo da Zakupac nije plaćao zakupninu počev od novembra meseca 2014. godine, što iznosi pet punih meseci, a što predstavlja razlog za raskid predviđen odredbom iz člana 15. stava 1. tačke 2. osnovnog ugovora o zakupu.

Imajući u vidu sve navedeno, predlažemo da stečajn upravnik, preduzme sve mere kako bi zakupcu uputio potrebna obaveštenja i inicirao postupak raskida predmetnog ugovor o zakupu, (ukoliko se ugovor pravično ne izmeni) sa obavezom Zakupca na vraćanje svih licenci, dozvola i ostalih prava intelektualne svojine, koja su na osnovu navedenog ugovora i naknadno preuzetih radnji prenete na Zakupca.

Facebook

Google+

Twitter