U organizaciji Zrenjaninskog socijalnog foruma u Zrenjaninu je 11. i 12. aprila održana međunarodna konferencija “Ekonomska demokratija i radničko akcionarstvo.
Pedesetak učesnika iz Srbije, Nemačke, Španije, Hrvatske i Belgije raspravljalo je o iskustvima iz sveta i regiona u vezi sa radničkim akcionarstvom, kooperativama i drugim oblicima organizacije preduzeća u kojima su radnici vlasnici i učestvuju u upravljanju.
Dr Heinz Bierbaum ekonomista iz Sr Nemačke istakao je da je savremena kriza sistemska i da ne može biti rešena neoliberalnim merama štednje. Neophodna je demokratska kontrola finansijskog sektora, nova industrijska politika usmerena na razvoj i zapošljavanje. Važnu ulogu imaju samoinicijativne ekonomske aktivnosti građana. Ekonomska demokratija znači da odluke donose proizvodjači direktnim putem, smatra Bierbaum.
Na konferenciji se naročito raspravljalo o pozitivnim iskustvima sa preduzećima čiji su vlasnici radnici. Dr Jon Sarasua, gost iz Baskije govorio je o sistemu kooperativa u Baskiji čije je središte u Mondragonu. Ova najpoznatija kooperativna mreža osnovana je još 1957. godine, a sada ima više od 100 samostalnih preduzeća čiji vlasnici su zaposleni, a njih ima oko 70.000 u Španiji i većem broju drugih država. Kopoerative mondragonske mreže su tržišno efikasna i tehnološki dinamična preduzeća koja deluju u industriji, različitim uslužnim delatnostima, istraživanju i sl, a imaju i svoje obrazovne i zdravstvene institucije. Način odlučivanja je demokratski. Poslovna politika u Mondragonu zasniva se na permanentnom obrazovanju, inovacijama, efikasnosti i suverenosti radne snage. U Mondragonu se insistira na solidarnosti i saradnji, radi se o samoodrživoj strukturi koja treba da odgovori na sve potrebe – socijalne, privredne, obrazovne, kulturne, zdravstvene… Univerzitet u Mondragonu osnovan je kao zadruga, njime upravljaju nastavnici i studenti, a deo upravljačkih ovlašćenja imaju i industrijske kooperative i lokalne institucije. Dr Jon Sarasua je istakao da čitav mondragonski sistem kooperativa ima specifičnosti koje su karakteristične za baskijski kulturni kontekst i da postoji velika društvena posvećenost regionalnoj zajednici kao celini.
Dragutin Varga iz Zagreba izneo je primer preduzeća ITAS (fabrika alatnih mašina) koje je bilo u stečaju, a onda su ga preuzeli radnici i sada uspešno posluje, i čak 95% svojih proizvoda plasira na tržište EU.
Goran Jeras je govorio o etičkom bankarstvu, finasijskim zadrugama koje ne posluju na profitnom principu. Za razliku od komercijalnih banaka etičke banke su transparentne, ulažu u privredne poduhvate koji su društveno korisni, obraćaju pažnju na ekologiju. Ove banke su demokratske, u vlasništvu svojih korisnika. Odlučuje se po principu jedan član, jedan glas. Svi donose strateške odluke o ulaganjima itd. Ovakve banke ne ulažu svoja sredstva u vrednosne papire, već u realni sektor. Etičke banke su solidarne, rekao je Jeras, one projekte ocenjuju iz društvene perspektive, a ekonomski su efikasnije od klasičnih banaka.
Dorel Mohora, pravnik iz Vršca analizirao je pravni sistem Srbije i ukazao kako radničko akcionarstvo i zadrugarstvo nisu kod nas pravno uređene oblasti, što predstavlja veliku prepreku u afirmacije ovakvih formi vlasništva.
Diana Dovgan iz Brisela u svom izlaganju je pokazala koliko je kooperativni pokret razvijen u državama koje su članice EU.
Učesnici konferencije zaključili su da ni evropska kriza ni ekonomska kriza u zemljama našeg regiona ne mogu biti rešena implementacijom neoliberalnog modela. Potrebna je nova, demokratska ekonomska politika koja počiva na inicijativama odozdo, na kreativnosti solidarnosti i samorganizaciji domaćeg stanovništva, na radničkom akcionarstvu i kooperativama-zadrugama. Da bi ovakva zamisao bila ostvariva neophodna je temeljna promena državnih politika.
Radne Žene – Autorka: Jovanka Zlatković – O iskustvima radničkih kooperativa