Navigacija
Već više od tri decenije lokalne vlasti U Zrenjaninu nisu u stanju da reše problem snabdevanja stanovništva ispravnom vodom za piće. Iako su vladajuće stranke, SNS, SPS i SVM, posle 2012. god trijumfalno najavile da će Zenjaninke i Zrenjaninci brzo dobiti vodu koja odgova nacionalnom Pravilniku, ni posle pet godina obećanje nije ispunjeno.
Gradski čelnici odlučili su da se problem reši tako što će jedan privatni konzorcijum, bez referenci u toj oblasti, prečišćavati vodu i isporučivati je zrenjaninskom vodovodu po ceni od 28 evrocenti po kubnom metru. Kada je prečistač izgrađen, ispostavilo se da takav koncept nije u skladu za Zakonom o komunalnim delatnostima po kome se privatne firme ne mogu baviti ovakvim poslovima . Da stvar bude još gora, to se unapred znalo.
Zakon o komunalnim delatnostima je jedan od osnovnih zakona koji primenjuju lokalne samouprave i zapanjujuće je da gradski čelnici nisu sa njim upoznati.
Rešenje koje se sada nudi, da već igrađeno postrojenje otkupi Grad Zrenjanin nije prihvatljivo iz više razloga. Najpre je bilo najavljneo da će sve troškove oko izgradnje tzv. fabrike vode snositi privatni investitor, a sada se ispostavlja da će trošak biti plaćen na teret javnih sredstava. Dalji problem je što još ne postoje potvrde državnih laboratorija da kvalitet prečišćene vode odgovara Pravilniku, do sada su to tvrdili jedino investitori. Bilo bi neophodno da pre eventualnog otkupljivanja postrojenja stučna komisija, koju formira država, oceni tehnički projekat i tehnološke postupke koji su primenjini. Ne može se verovati privatnom investitoru da izgrađeno postrojenje odgovara potrebama Zrenjanina. Osim toga, čak ukoliko ovo postrojenje jednom proradi, to rešava samo snabdevanje grada vodom za piće, ne i drugih naseljenih mesta na teritoriji Grada Zrenjanina.
Znatan deo stanovništva Vojvodine nema ispravnu vodu za piće, problem je najčešće velika koncentracija arsena. Iskustvo je pokazalo da jedinice lokalne samouprave nisu u stanju same da reše ovaj problem. Pitanjem vode mora da se bavi država, ona treba da predloži rešenje za ceo Banat i i Vojvodinu. Samo država raspolaže resursima koji se potrebni da bi ovako veliki poduhvat bio ostvaren.
Ujedinjenje nacije 2010. godine vodu su proglasile kao ljudsko pravo (Rezulucija UN 62/292). Prema Rezoluciji, pravo na bezbednu, čistu pijaću vodu i na uklanjanje otpadnih voda je suštinsko za uživanje života i ljudskih prava.
Više država u svetu ugradile su u svoje ustave odredbe po kojima je voda ljudsko pravo, poslednja je tako postupila Slovenija, pod velikim pritiskom javnosti.
Svih ovih decenija građanke i građani u Zrenjaninu nisu bili uključeni u rešavanje problema pijaće vode. Dosadašnji jalovi pokušaji bili su vršeni bez demokratske participacije, odluke su donosile neodgovorene i nekompetentne loklane elite, iza zatvorenih vrata. Zrenjanin je nekad bio jedan od najznačajnijih centara prehrambene industrije, u njemu i danas postoje stučnjaci za tehnologiju vode koje niko nije konsultovao kada je doneta odluka da se posao poveri jednoj nepoznatoj privatnoj firmi.
Sve političke garniture i stranke koje su bile na vlasti u Zrenjaninu, od SKJ, SPS, DS, LSV, DSS, SNS… pokazale su se kao nesposobne i nespremne da obezbede ispravnu vodu koja je elemntarni preduslov za održavanje života.
Zrenjanin ima problem i sa otpadnim vodama, koje se, bez prečišćavanja izlivaju u Begej. U periodima kada je visok vodosaj Tise vodoprivredne vlasti naređuju da se zatvore brane na Begeju, voda iz njega ne može tada da se uliva u Tisu, već stoji. To se desilo i aprila ove godine, kada se ceo grad davio u smradu. Gradska vlast predlaže da se prečišćavanje otpadnih voda reši primenom koncepta javno privatnog partnerstva. Postoji opravdana bojazan da će i ovaj posao biti urađen na netransparentan i nestručan način, i da će ceh na kraju snositi građani.
Jedini način da se stvari pokrenu sa mrtve tačke je masovna mobilizacija građanki i građana. Bez efikasnog pritiska na organe lokalne i državne vlasti Zrenjaninke i Zrenjaninci nikad neće dobiti ispravnu vodu za piće.
Zrenjanin, 28.4.2018
Za ZSF
Miroslav Samardžić
