Navigacija
U ponedeljak 11. juna u Zrenjaninu održana je tribina Zrenjaninskog socijalnog foruma o temi “Cena i kvalitet komunalnih uslugu u Zrenjaninu”. Na tribini su učestvovali novinari Zoran Dedić, Đuro Đukić i Slobodan Pašić.
Miroslav Samardžić je istakao da ZSF otvara raspravu o upravljanju javnim preduzećima, pokušavajući da ukaže na to da, iako je trenutno upravljanje štetno i neefikasno, privatizacija nije valjana alternativa. Praksa je razbila neoliberalni mit po kom je privatno upravljanje uvek efikasnije i bolje od javnog, što je očigledno na primeru privatnih i javnih univerziteta u Srbiji.
U izlaganju uvodničara, i diskusiji sa građanima koja je usledila, više puta je podvučeno da su javna preduzeća u Zrenjaninu u rukama lokalnih partijskih oligarhija.
U većini javnih preduzeća zaposlen je veći broj bivših direktora, iz različitih političkih opcija, koji štite jedni druge, to jest, sopstveni privilegovani položaj u društvu. A oni na nižim položajima su često ucenjeni time što se zapošljavaju “na određeno” pa im radno mesto zavisi od poslušnosti, to jest od spremnosti da svoj rad stave u službu privatnih i partijskih interesa, a ne opšteg dobra.
Konstatovano je da su građani potpuno izgubili kontrolu nad opštim dobrima koja su od njih otuđena. Šta više, čak ni članovi partija nemaju uvid u rad javnih preduzeća. Iz dostupnih informacija se vidi da ni oni ne raspravljaju o radu ovih preduzeća – šta onda tek reći za širu javnost. Uvodničari su izrazili sumnju u tačnost izveštaja koje javna preduzeća šalju Skupštini Grada Zrenjanina, a kao kuriozitet je naveden podatak da neka preduzeća nemaju veb sajtove, pa tako građni ne mogu da se obaveštavaju o njihovom radu.
Posebna pažnja posvećena je skandalu oko izgradnje fabrike vode. Iako je bilo najavljeno da će sve troškove snositi privatni investitor, sada se predlaže da Grad otkupiti već završeno postrojenje. Problem je u tome što nije poznato kakav je tehnički kvalitet tog postrojenja, da li ono zadovoljava potrebe grada i sl.Građane je zanimalo kako je bilo moguće da se pre više godina prihvati koncept za koji se unapred znalo da nije u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima.
Prisutna građanka je konstatovala da je sve ovo posledica nespremnosti lokalnog stanovništva da se ovoj uzurpaciji suprotstavi, uz stalno ponavljanje fraze “šta mi tu možemo”. Ova konstatacija je naišla na opšte odobravanje prisutnih.
