Navigacija
Aleksandar Panić –
lako bi naslov ovog teksta podjednako opravdano mogao biti i MHE isušuju Balkan jer je pošast energetskog ludila zahvatila ceo region, zadržaću se na mikro planu, meni bliskim i poznatim rekama nad kojima se nadvija veoma crn i preteći oblak potpunog uništenja.
Kada su se sada već dalekih pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka počele realizovati ideje masovne gradnje jugoslovenskih hidroelektrana, pojam zaštite prirode i njenih retkosti nije do kraja bio razvijen ni defmisan. Kaskajući za svetom pola veka pregradili smo svoje najlepše reke sa ozbiljnijim hidropotencijalom. Potrebe društva i industrije nisu se više zadovoljavale Temskom, Moravicom, Vučjankom… na red su došli Lim, Drina…
Sada, skoro šezdeset godina od vremena razvoja ozbiljne industrije i naraslih potreba urbanizovanog društva, sve to izgleda prilićno opravdano i neophodno državi koja je težila i ekonomskoj nezavisnosti.
Sve nesreće devedesetih nakon ratnih uništavanja – biće izgleda samo najava najvećeg od svih uništenja: razaranja prirode i hidrografske strukture Srbije i celog regiona Balkana. Razlog za ovo je taj što su u uslovima svetske ekonomske krize za pljačku ostali samo zemljište i voda.
Plan se sprovodi godinama, perfidno, najpre osnivanjem (najćešće vaninstitucionalno, samovoljom opštinskih vlastodržaca) komisija sastavljenih od poslušnih stručnjaka koji u dokumente Prostrnih planova ubacuju na desetine lokacija gde bi opština izdavala dozvole za izgradnju MHE. Za opisivanje besmislenosti većine tih lokacija morao bih vam oduzeti mnogo vremena i prostora, te ću objasniti svoje viđenje istih sa dve reči: idiotluk i korumpiranost. Za opis opasnosti po prirodno okruženje i posredno, komunalne potrebe bliskih naselja… nema dovoljno teških reči!
Preko hiljadu lokacija planiranih MHE nalazi se na gotovo svakoj postojećoj reci Balkana, a samo u Srbiji postoji između 700 i 800 lokacija. VaIjda smo mi nekakav lider u regionu, pa budimo lider i u uništavanju. “Zašto uništavanju?” – pitaće neko ko nije baš upućen u planiranje sudbine svih srpskih reka…
– Zato što su sve zamišljene hidroelektrane tipa “malih”. Za njih se dozvole dobijaju ubrzanim postupkom, zakonom izmeštenim sa lokalnog na nivo ministarstava i (gle čuda), za sve dosadašnje projekte, mišljenje o uticaju na životnu sredinu daje skup ekologa, geologa, biologa, stasalih… nebitno gde su stasali.
– Zato što su sve do jedne uvedene u protokol odlučivanja kao protočne hidroelektrane dok se, u stvari, radi samo o ružnoj zameni reči za derivacione elektrane, koje svoj energetski potencijal dobijaju smeštanjem vode u cevovode, uzimanjem direktno iz rečnog korita koje u dužinama od više kilometara ostaje potpuno suvo. Par ružnih primera na rekama Kopaonika i Vlasinskog platoa govori nam da bahati energetičari uzimaju apsolutno svaku kap iz reke iako su im u pripremi terena usta puna biološke održivosti, minimalnih i optimalnih protoka.
– Zato što su mali i čisti ekosistemi planinskih reka i potoka mesto opstanka retkih i zaštićenih vrsta biljaka i životinja. Pastrmka, rak, vodeni kos, biljke mesožderke – živeće samo u čistim i očuvanim potocima, a nikako u cevovodima derivacionih elektrana.
– Zato što će lokalni živalj moći da razvija turizam i neguje svoje običaje i kulturu samo ako i dalje ostane da živi na srpskim planinama. Ako mu centrale oduzmu reke, sudbina vodenih kosova biće i sudbina stanovnika planine.
Na rekama Stare planine isplanirano je, ni manje ni više do 60 lokacija mikro elektrana. Političko inžinjerskom timu na čast, sa prosečnom dužinom cevovoda za svaku elektranu dolazi se do cifre od oko 150 km cevovoda, suvih korita i unakažene prirode kojoj mreža postojećih nadzemnih i podzemnih tokova uobličava izgled i opstanak. Opstanak oblasti koja je 1997. proglašena Parkom prirode, ali je u istom aktu i naknadnim zakonskim aktima naglašeno da se konzervatorski odnos prema prirodi neće odnositi na hidroenergetske objekte.
Na osnovu istraživanja grupe naučnika Rudarsko-geološkog fakulteta (Živanović – Dragišić), oblast korita vodotokova Stare planine označena je kao krajnje osetljiva na zagađivanje i bilo kakvo menjanje, jer napajanje svih podzemnih tokova počinje poniranjem površinskih voda. Šta o tome misle “naučnici” koji potpisuju pozitivne studije uticaja na životnu sredinu, ne mogu da pretpostavim, a i navikao sam da u ozbiljnim slučajevima konsultujem i ozbiljnu literaturu i poštujem mišljenja institucija sa kredibilitetom. Dakle, premošćavanjem rečnih korita, premošćavaju se i oblasti u kojima voda ponire, puni svoje podzemne krečnjačke puteve i hrani izvore i vrela po obodima nižih kotlina gde se slojevi krečnjaka sreću sa nepropusnim materijalima poput gline ili su jednostavno presečeni velikim erozivnim procesima geološke istorije.
Pedeset centrala Stare planine, sedamstopedeset u Srbiji, 2500 km tokova reka u cevima, uništena prirodna okolina, katastrofa u snabdevanju naselja vodom, katastrofe od poplava i sve to zbog Čega? Zbog koncesija privatnim licima i firmama, od kojih će elektroenergetska mreža (čitaj, država) po povlašćenim cenama kupovati struju novcem dobijenim od gradjana. Zar nema ovde previše nelogičnosti i potencijalne štete koju neće pokriti nikakva zarada? Postoji doduše i jedna. nama tako svojstvena logičnost. logičnost korupcije i potpune biološke nepismenosti.
Časopis posvećen zaštiti prirode “TERENAC 2018”
