Solidarnost je ključna reč- Horgoš

Horgoš, 24.4.2021.

Izveštaj i link ka emisiji snimanoj u Horgošu, 24.4.2021.

Solidarnost je ključna reč

podržano od

1. Sindikalni akcioni plan- šta bi se dobilo time i koje su prepreke za ostvarivanje tog cilja, ukoliko je to jedna od mogućnosti da se poboljša položaj prosvete na svim nivoima?

Kako su razgovori sa sindikatima već postali neka vrsta lamentiranja nad radnim uslovima u Srbiji u svim sferama kako navodi predsednik NSPRVa Dušan Kokot, nametalo se da prvo pitanje bude jedna zaboravljena ili nepostojeća stvar, a to je akcioni plan (delovanja)- zaboravljena jer se na pomen ovoga većina sindikalnih predstavnika  nije složila oko postojanja istog. Ukoliko on i ne postoji, koja je polazna tačka, okvir u kom će sindikati da se solidarišu i pored nemalog broja neslaganja? Kao i do sada, poziv da se krene u organizovano delovanje sindikata dovelo je najpre do isticanja razlika- neslaganje oko metoda borbe, načina organizovanja sindikata, finansiranja sindikata i drugih spornih tačaka.

2. Saradnja među sindikatima i drugim organizacijama, udruženjima- ko sve podržava prosvetu i na koji način, koga podržava prosveta i kako, odnos javnog i privatnog sektora u okviru sindikalne borbe?

Svi prisutni sindikalni predstavnici složili su se da je neophodnost saradnje sa drugim organizacijama, civilnim sektorom, povezivanje sa drugim sindikatima a ne samo prosvetnim jedan od načina da se omasove i moćnije krene ka poslodavcu- državi. Međutim, konkretnih primera je vrlo malo. Solidarnost izostaje i od prosvete ka drugim sferama rada, i obrnuto. Odnos javnog i privatnog sinikati vide kao simptom urušavanja obrazovanja. Privatni vrtići, osnovne škole, srednje škole i fakulteti odraz su sve veće nejednakosti u društvu. Negativan stav prema privatizaciji školstva zajednički je za sve sindikate čiji su predstavnici bili prisutni.

3. Veliki broj sindikata zbog registracije sindikalne jedinice unutar ustanova, kolika je prepreka sindikalnoj borbi? Unije, granski sindikati, koliko to doprinosi sindikalnoj moći?

Postoje dve struje kada je reč o organizovanju sindikata. Jedna struja je protiv toga da svaka sindikalna jedinica bude registrovana u ustanovi- to znači registracija, račun, pečat itd, dok druga struja smatra da je to put ka efikasnijem rešavanju konkretnih problema unutar ustanove jer omogućava sindikalnom predstavniku da brze i efikasnije deluje ukoliko je radnik oštećen.

4. Zakon o radu, šta on znači za prosvetu, zbog čega se u prosveti prava ostvaruju preko tužbi, dakle preko sudova? Koje izmene Zakona smatrate da su najurgentije, šta je prvo što biste promenili u zakonskom okviru? Do ovog pitanja nismo stigli, ono je ostavljeno za tribinu koja će se održati u Zrenjninu.

Blic intervjui:

1. Solidarnost u Srbiji?
2. Kuda vodi privatizacija u prosveti?
3. Politika i sindikati?
4. Mehanizmi kontrole rada sindikata. Kako sindikati kontrolišu sebe odozgo na gore, i obrnuto?

Ovo su četiri pitanja na koja su odgovarali sindikalni predstavnici nakon emisije. Svi su se složili da je solidarnost neophodna, složili su se da je na veoma niskom nivou. Oko privatizacije su se već u toku emisije složili da nije pozitivno kretanje i da produbljuje razlike, te urušava kvalitet obrazovanja. Politika je shvaćena i kao neohodnost i kao suvišnost. Skepticizam da se treba ući u političku borbu jasan je znak da o ideološkom okviru u kom bi se ta borba artikulisala nema ni reči. Kada je reč o oragnizaciji samih sindikata i kontroli baze i centrale, sindikalni predstavnici smatraju da je ovakav sistem zadovoljavajući.

Link ka emisiji: https://www.youtube.com/watch?v=8bxzuKVRX4o

Facebook

Google+

Twitter