Navigacija
“Zrenjaninski socijalni forum” pruža podršku Udruženju “Solidarnost” iz Subotice sa kojima smo povezani dugi niz godina- od radničkih borbi protiv privatizacije do danas kada se borimo zajednički protiv eksploatatorskog sistema koji svakodnevno uzima danak. Radnici umiru na radnim mestima, nezadovoljstvo raste jer radništvo od svoje plate ne može da ima životni standard viši od onog što mu je dovoljno da ne bude gladano na dnevnom nivou, čak je i to upitno. Nejednakosti su sve veće i očiglednije- teško je ne videti da posledica privatizacije jeste vraćanje radničke klase na standard niži od onog za koji su se, u krvi, izborili radnici i radnice pre sto godina- osmočasovno radno vreme uzmimo za početak, dok sa druge strane imamo enormno bogaćenje gazda, najviše onih koji su političkom linijom i ekonomskim malverzacijama došli do prvog miliona, a onda nastavili u istom duhu da, prisvajajući profit koji svojim radom stvaraju radnici, umnožavaju svoje bogatstvo. Razlika je očigledna- višak vrednosti koji je radnička klasa stvarala od kraja Drugog svetskog rata do krvavog građanskog rata i razbijanja SFRJ, vraćala se radničkoj klasi (o ovome možemo diskutovati, no za potrebe ovog teksta i slanje poruke nije nužno ulaziti u unutrašnje protivrečnosti socijalističkog sistema kod nas). Tako su građeni stanovi, odmarališta, poboljšani uslovi rada, novac je usmeravan u kulturno- obrazovne institucije koje su postojale i pri fabrikama. Na kraju krajeva, od viškova stvorenim u fabrikama, građene su nove fabrike koje su zapošljavale nove radnike, kao što je to slučaj sa zrenjaninskom “Jugoremedijom”, iz čije radničke borbe za fabriku je i nastala naša organizacija. Od svega toga, koristi je imala radnička klasa, najveći broj ljudi. Danas, od rada koristi imaju samo gazde koji profit iznose iz naše zemlje, dok radnička klasa odbrojava dane kada će postati suviše skupa, što će investitore u jurnjavi za profitom navesti da svoje pogone izmeste u zemlje gde radnici i radnice koštaju manje, gde će ih jednako eksploatisati kao i Srbiji, i sa kojim randnicima i radnicama se moramo povezati i podržavati jedni druge u borbi protiv istih vlasnika kapitala koji nas eksploatišu bez obzira na kom se meridijanu nalazili u kom trenutku. Podsećanje na sve gore navedeno, posebno omladinu, trebalo bi da motiviše da se sagleda kritički pedesetogodišnji period socijalizma i tridesetogodišnja vladavina krupnog kapitala u restauriranom kapitalizmu, i u tome podržavamo nastojanje “Solidarnosti” da ukazuje neumorno na činjenice. Uvek je važno isticati da ovo nije nikakav degenerisani, neuređeni kapitalizam- ovo je kapitalizam baš kakav jeste, varvarski, nemilosrdan, eugenistički. U tom sistemu danas, svako treba da osvesti kojoj klasi pripada i koji je interes njegove klase, kako će se boriti i za šta. Kritikovati kapitalizam i privatizaciju privrede koja se dogodila kod nas, a nastavlja se kroz privatizaciju javnog sektora i privatizaciju resursa, zemljišta, javnih dobara, i ne nudeći za šta se boriti, kakav sistem mi to trebamo, jalova je stvar. “Zrenjaninski socijalni forum” zalaže se za socijalizam i internacionalizam. Kada je reč o “Severu”, činjenica da je privatizacijom dospeo u ruke austrijske kompanije A-TEC industrial AG, te da je već 2010. najavljeno otkupljivanje svih akcija od strane kineske “Wolong Holding Group”, dovoljna je da se zapitamo da li je važno odakle su gazde koje profitiraju, kad svakako nije naše, radničko.
Zajednički sastanak ZSFa i Solidarnosti, 2022. godina, Subotica
U daljem tekstu prenosimo osvrt člana Solidarnosti iz Subotice na 100 godina od osnivanja “Severa”.
100 godina “Sever”-a: Nekad i sad
Udruženje građana Subotice “Solidarnost” će tokom ove godine imati niz aktivnosti pod nazivom: “Sećanje na nosioce privrednog razvoja u Subotici”. Sada je prvi na redu “Sever”, pa ćemo nastaviti sa HI “Zorka”, IMK “29. novembar”, “Agrokombinat” i drugim. Ovo ćemo raditi iz najmanje dva razloga:
– da znamo i da podsetimo sve građane, a naročito omladinu, na to kojim potencijalima smo raspolagali u svakom smislu. Pre 10, a naročito pre 32 godine, nije Srbija krenula od nule: imala je svoju industriju uvezanu u svetske tokove;
– Čvrst temelj samostalnosti i nezavisnosti Srbije može biti samo ako ona razvija i ima svoju industriju. Mi smatramo da na tome treba da bude težište aktivnosti u narednom periodu.
O “Sever “-u
“Sever” je bio svetski gigant, sinonim u pogledu kvaliteta svojih proizvoda. Sećamo se, kada smo nabavljali uređaje za domaćinstvo, rukovodili smo se time da na onoj pločici na uređaju piše “Sever”. Ovo preduzeće gradilo je Jugoslaviju i njene ljude, bilo je veliki potencijal za bolji, kvalitetniji život i viši standard ljudi u toj, tadašnjoj zemlji i Srbiji.
Za svojih 100 godina postojanja “pregrmeo” je sedam država i tri društvena uređenja i ne možemo u jednom kratkom osvrtu obuhvatiti sve ono što je ova firma stvorila, kroz koje je sve izazove prolazila.
Sa pijetetom i dostojanstvom se sećamo svih radnika koji su stvorili i izgrađivali “Sever” tokom njegovih 100 godina i koji nisu više sa nama. Svi smo bili ponosni na “Sever” što je širom sveta pronosio ime Subotice, tu su radili sposobni inženjeri, vešti i savesni radnici, ljudi drugih struka, i svi zajedno nemerljivo doprineli razvoju naše zemlje i izgradnji velikih širom sveta.
Osnivanje “Sever”-a vezuje se za tri datuma u 1923. godini: počev od 8. februara kada je objavljen poziv za osnivanje deoničarskog društva “Sever”, zatim za 3. mart i tokom aprila, kada je izvršena uplata deonica. Najvažniji datum je 3. mart 1923. godine kada je održana skupština deoničara, na kojoj je odlučeno da se formira Tvornica električnih i mašinskih uređaja “Sever”. Sačinjen je spisak 43 osnivača koji su uplatom od 150 dinara po deonici sakupili 1.150.000 dinara. Na prvom mestu upisan je sveštenik Marko Pratić sa dve deonice, a najviše deonica bilo je u posedu majke-firme “Ferrum” DD Mašinska radnja za opravku željezničkih kola i lokomotiva, njih 4.677.
Udruženje građana Subotice “Solidarnost” nastalo je iz beskompromisne borbe radnika “Sever”-a da se fabrika sačuva. Ona je imala 6.200 radnika, danas ima 350 stalno i oko 100 privremeno zaposlenih.
Naše udruženje građana održalo je tri protesta na Trgu slobode i dva pred zgradom Opštinskog suda u Subotici. O tome svedoče plakati, zastave, članci, fotografije itd. Iz te borbe smo mi do danas mnogo naučili i izvukli pouke, a jedna od njih je da moćnici koji su uništavali, devastirali jednu firmu kao što je “Sever” ne mogu biti u vlasti. Oni su onda i sada, a i sutra će pljačkati i uništavati vrednosti koje su dobre za državu i ljude zarad svoje vlasti i svoga džepa.
Pored svih proizvoda koje je “Sever” proizvodio (čiji opis bi zauzeo prostor jednog povećeg ormana), ja bih naglasio da je neizmeran doprinos ove firme razvoju kvaliteta života i društvenog standarda radnika u Subotici i šire. Danas zaposleni u firmi mogu dobiti samo platu koju im vlasnik firme odredi i koja često u srazmeri sa uloženim trudom, veštinom i kreativnošću radnika.
“Sever” je bio u stalnom kontaktu sa naučnim institucijama širom Jugoslavije i sveta, vršena je stalna edukacija radnika, imao je stalno otvoren konkurs za prijem elektro-mašinskih inženjera, godišnje je delio 50 do 100 stanova i davao kredite za gradnju, podrazumevao se visok nivo zaštite na radu, topli obrok za sve tri smene, radnici su išli na letovanje i zimovanje u zakupljena i sopstvena odmarališta (danas se to malo karikira), ali bitno je bilo da su zaposleni imali obezbeđen ogrev za zimu i druge potrepštine za domaćinstvo. O svemu ovome radnik danas može samo da sanja, ali od šezdesetih do početka devedesetih godina prošlog veka to nije bio san. Radnik je imao pravo da radi i mogao je po osnovu svog rada dostojno da živi.
Olajoš Nađ Mikloš
Na linku https://subotickaistorija.wordpress.com/sever-d-d-osnivaci/ može se pronaći više podataka o “Severu”, dok je na linku https://suistorija.files.wordpress.com/2013/10/metalska.pdf dostupna istorija metalske industrije u Subotici.
