Navigacija
Slučaj u Sarajlijinoj ulici u Zrenjaninu privukao je mnogo pažnje lokalne i šire javnosti uprkos tome što se po čaršiji zauzima stav da je u pitanju privatna parnica i irelevantna stvar za društvenu raspravu. U pismu podrške porodici kojoj preti iseljenje obraćamo se na dva nivoa – jedan je konkretna borba da vlasnica kuće Vera ostane u svom jedinom domu, dok se drugi tiče investitorskog divljanja u sprezi sa političko-ekonomskim elitama, i to ne samo sa onima koji su otvoreno pri vlasti, već i sa drugima koji čuvaju poredak koji omogućava da nejednakosti budu tolike da neko zida zgrade, a neko ostaje na ulici.
Sarajlijina ulica je savršen primer kako su se godinama unazad stvari odvijale po principu tržišta i interesa pojedinaca u borbi za profit. Na uglu ulice, na mestu porušene Sinagoge i nekadašnje zgrade Ishrane je sada zgrada o kojoj se spekulisalo kako je sazidana i ko je uspeo da dobije tako dobru lokaciju u jezgru grada. Dalje niz ulicu, jedna stara kuća je prodata i trenutno se ruši, dok su na mestu drugih izgrađeni novi stambeno-poslovni objekti. U nizu tih novoizgrađenih objekata, dve kuće odolevaju, uključujući ovu koja je u opasnosti od otimanja. Preko puta kuće čija je vlasnica Vera Pejinović Bagur nalazi se zgrada nekadašnjeg Grafičkog preduzeća „Budućnost“, ostavljena da propadne nakon privatizacije. Koji su planovi gradske vlasti sa ovim objektom koji zauzima prostor do Begeja?
Međutim, retki su oni objekti u kojima neko živi, kao što je to slučaj na adresi Sarajlijina 5, gde žive Vera i njen sin Igor. Iz pisma priloženog dole, vidi se da je Vera jedina vlasnica koja vodi parnicu od 2019. godine da se njena kuća isprazni od stvari i lica. Ta parnica traje. Dok se o Verinoj parnici ne odlučuje, kontra-strana u postupku podnosi niz tužbi koje se brzopotezno rešavaju sa ciljem da opterete skromne izvore prihoda ove porodice, znajući da nakon toga svi troškovi mogu da se naplate samo iz jedine imovine, a to je upravo ova kuća.
Na uglu pomenute ulice nedavno je otvorena Zona društvenog dijaloga, samoproklamovani društveno-kritički centar. Osnivač ovog prostora je Rastko Stefanović, isti čovek koji niže tužbu za tužbom protiv Vere. Pored prostora koji se nalazi na samo 100 m od Sarajine 5, ovaj doktor slikarstva dobio je i prostor u Narodnom muzeju Zrenjanina za izložbe Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina. Za otvaranje ovog izložbenog prostora zauzela se lokalna samouprava koju vodi Srpska napredna stranka. Dve nevladine organizacije koje je registrovao bez saglasnosti svih suvlasnika/vlasnice na adresi Sarajlijina 5, Kulturni centar Alternativa i Banatski kulturni klub, za koje se lako može utvrditi da nemaju finansijske izveštaje koji moraju postojati u APR-u. Rastko Stefanović je član glavnog odbora Građanskog preokreta, nevladine organizacije koja se nalazi na istoj lokaciji gde i Zona društvenog dijaloga.
Kretanjem dalje ka Begeju, vidimo obrise nekadašnje Zrenjaninske pivare na čijem mestu su iznikle višespratnice investitora. Nekoliko nedelja pre pisanja o Sarajlijinoj, stanovnici grada na Begeju su videli i kako nekadašnja fabrika čarapa Udarnik nestaje, bez znanja šta će tu iznići. Od suvišnih fabrika brzo stižemo do toga da postajemo suvišni ljudi.
Na obali Begeja gde žive boljestojeći sugrađani, napravljena je staza za šetnju, a sa druge strane pristanište. Baš u blizini propadajuće klanice i propadajuće zgrade fabrike Mideri.
Tu se nalazi i vrtić Neven. Ovaj vrtić je u žižu javnosti došao pre više od dve godine kada se grupa roditelja pobunila, jer se odlučilo o gašenju jaslene grupe, navodno zbog toga što zgrada nije više bezbedna. Iako su gradske vlasti tu i tamo odgovarale na pisma i zahteve za pristupom informacija od javnog značaja, ostali smo uskraćeni za jedan odgovor vlasti na pitanje – ako se planira gašenje vrtića Neven, šta će biti sa objektom koji se nalazi na vrlo atraktivnoj lokaciji? Vrtić je brzo nazovi adaptiran i još je delimično na usluzi deci. Pitanje je do kada, da li će se pojaviti ipak neko ko ima mnogo više moći i želje za ovom lokacijom u blizini sređene obale na reci Begej. I Šinvoz je sravljen sa zemljom, opet bez obaveštavanja javnosti o daljim planovima. Možemo tako u nedogled nabrajati lokacije u gradu koje jesu na meti investitora.
Zbog toga je važno da se Sarajlijina broj 5 ne gleda kao pojedinačni „slučaj“, već da se razume šira slika onoga što je realnost privredno uništenog grada u kojima su nejednakosti nesagledive. Upravo je u interesu onih koji imaju korist od džentrifikacije da se svaki slučaj gleda pojedinačno, da se nikako ne uvežu borbe, te da kada halapljivost predstavnika ovog sistema zakuca na naša vrata, mi nemamo mogućnost da se odbranimo, već pognute glave gledamo kako da ne budemo baš jako oštećeni.
Posmatranjem Zrenjanina iz žablje, čovečije ili ptičije perspektive ne ostaje drugo nego da se zapitamo da li Zrenjanin prati sudbinu drugih gradova, da li sadašnja vlast, kao i sve prethodne, te njihove sluge, možda slede onu poslovicu o potkivanju, pa sledeći primere Beograda na vodi, Novog Sada na vodi, korak po korak, perfidno, grade Zrenjanin na vodi, u gradu bez vode?
U prilogu se nalazi pismo podrške porodici u Sarajlijinoj 5 koje je potpisalo preko 200 pojedinaca i 15 organizacija.
Pismo podrške sa potpisima možete preuzeti na ovom linku: Podrška-u-borbi-za-pravo-na-krov-nad-glavom-Sarajlijina-final
19. april 2023. u Zrenjaninu
