Navigacija
Dojkom protiv kapitalizma
Piše: Tara Rukeci Milivojević
“Tvoja mi je dojka dovoljna za moje srce,
i moja krila za tebe slobodnu.
Ono što je spavalo povrh tvoje duše ustaće
preko mojih usta na nebo.”
Pablo Neruda, Tvoja dojka je dovoljna
Pre porođaja nisam se raspitivala o dojenju. Razlog za to nije bila moja nezainteresovanost za temu, već strah da li ću imati mleka i iščekivanje da vidimo kako će proći prvi susret sa mojom devojčicom. Kako je u bolnici dobijala dohranu svega par puta, te smo već uspostavile dojenje kao način ishrane, zanimalo me je da više istražim o prednostima dojenja. Na žalost, već u porodilištu, mnoge majke su olako odustajale od dojenja. Mnoge oprečne informacije o dojenju, od toga da li porodilje sa određenim terapijama smeju ili ne da doje, do toga kako i kad dojiti novorođenče, stvarale su veliku frustraciju mnogim ženama u porodilištu što je onemogućavalo da se uspostavi dojenje kao način ishrane. Umorne, iscrpljenih tela, uz svakodnevne vizite nekoliko timova i bolnički režim, trudile smo se da bebe budu zadovoljne bebe. Kada su bebe gladne počinje plakanje, neutešno, do momenta kada se beba ili podoji ili pedijatrijska sestra donese dohranu. Izlaskom iz bolnice, korišćenje dohrane je prestalo, zbunjenost je nestala odabirom koga ćemo slušati šta i kako da radimo i šta je za nas normalno.
Čitajući o dojenju, naletela sam i na skandal kompanije Nestlé i bojkotom sa kojim se kompanija suočila. Bojkot Nestlé kompanije pokrenut je 1977. godine zbog zabrinutosti oko marketinga njihove dohrane za odojčad u zemljama u razvoju. Kritičari su tvrdili da je Nestlé agresivnom kampanjom promovisao dohranu i podsticao majke da prestasnu dojiti, čak i u mestima gde nema čiste vode, kao na primer u delovima Africi. Kada bi se dohrana mešala sa zagađenom vodom, to je dovodilo do pothranjenosti i smrti beba. UNICEF je procenio da je takva praksa dohrane rezultirala smrću oko 1,5 miliona beba godišnje.
Nestlé je distribuirao besplatne uzorke dohrane u bolnicama, podstičući nove majke da koriste dohranu umesto da doje. Kada bi uzorci nestali, majke često nisu mogle da se vrate dojenju, čime su postajale zavisne od skupog proizvoda. Zbog toga je pokrenut globalni bojkot, koji su predvodile organizacije poput IBFAN-a (The International Baby Food Action Network), s ciljem da primoraju Nestlé da poštuje međunarodni kodeks Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o marketingu zamena za majčino mleko.
Nekad je lobiranje otvoreno, nekad suptilno. Suptilno lobiranje za korišćenje dohrane jeste u vidu saveta poput “Moraš proveriti da li je sita tako što ćeš dati dohranu posle svakog dojenja” ili “Ne deluje mi da imaš dovoljno mleka, morate je meriti često”. Strah i nesigurnost su ti koji kod roditelja prevagnu, jer koji roditelj želi da reskira? Emotivna manipulacija u cilju profita najbrutalniji je deo igre, neetički, nemoralni i podli, kao što kapitalistički sistem i sam jeste. Koji roditelj ne oseća anksioznost kada dete plače? Koji roditelj ne bi poželeo da prekrati plakanje bebe? Svaki. Sa netačnim tvrdnjama, kako se navodi na sajtu SZO, da dohrane ublažavaju grčeve, produžuju san bebe i time smanjuju napetost i nervozu kako kod beba, tako i kod roditelja koji se uznemire, proizvođači obmanjuju roditelje i utiču na upornost da se uspostavi dojenje. Već u porodilištu, iscrpljene od porođaja, pristajemo da im se da dohrana, zarad par sati sna nas porodilja.
U poslednje vreme, ekološki pokreti i druge političke grupe bore se da zaustave kompaniju Rio Tinto, poznatu po uništenju voda širom sveta, posebno u zemljama na periferiji svetskog kapitalizma gde vrše rudarenja. Strah od zagađenja vode, vazduha i zemljišta opravdana je. Zrenjanin, grad u kom živim, zajedno sa većim delom Banata, nema pijaću vodu. Uzmimo da su potrebe za bebu i majku na nivou nedelje 3 balona vode od 20 litara, koja u proseku koštaju 1500 dinara, koliko je stanovništva u mogućnosti da sebi osigura da za dohranu bebe izdvaja toliko novca? Zahtev za zdravom pijaćom vodom, protiv privatizacije komunalnih delatnosti i javnih dobara, proširiće se kao plamen širom naše zemlje jer smo u toku leta videli svu brutalnost suša, nestašice vode, neadekvatnog upravljanja vodnim sistemima i komunalnim delatnostima.
Mural Dojenje u Bruklinu, Hyuro – Tamara Đurović, argentinska umetnica | www.brooklynstreetart.com
Ovo zaslužuje odgovor u vidu razgolićivanja interesa, zatim promenom položaja nauke koja je takođe stavljena na tržište i konačnim obračunom sa kapitalističkim sistemom. Ako nauka igra po tržišnim pravilima, o čemu detaljnije može da se pročita u tekstu “Zašto kapitalizam sprečava razvoj nauke” objavljenom na sajtu Crvene kritike, kako onda da se uzdamo u podatke i razumevanje prirode ako imamo sumnju da nauka radi u interesu čovečanstva?
Nestle je nakon bojkota i globalnog otpora promenio taktiku. Predstavljajući se kao društveno odgovorno preduzeće, finansirajućim mnoge programe gde se dojenje promoviše kao najbolje za dete i majku, ipak se opravdano širom sveta nastavlja sa borbom protiv kompanija iz sveta prehrambene industrije. Stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije i dalje apeluju da se prestane sa korišćenjem loše nauke u cilju promovisanja bebi dohrana.
U Americi zakonom garantovano pravo na porodiljsko odsustvo ne postoji, već je obično uređeno kolektivnim ugovorima između poslodavaca i sindikata. Štaviše, budući da ne postoji razvijen sistem socijalne zaštite, u kolektivnim pregovorima je upravo socijalna zaštita jedan od fokusa. Pobeda sindikata u osvajanju prava na socijalnu zaštitu kroz kolektivne ugovore za poslodavce znači značajno (u nekim slučajevima i višestruko) uvećanje troškova rada. Zato ne čudi da je u SAD-u razbijanje sindikata ozbiljan biznis vredan preko 400 miliona dolara godišnje. U našoj zemlji pravo na porodiljsko zakonom je garantovano, iako mnoge majke koje rade u prekarnim uslovima, van radnog odnosa, pravo na isto ne ostvaruju. U Americi proizvođači dohrana za bebe lobiraju da se pravo na porodiljsko nikad ne osvoji, jer im je profit ugrožen, na prvom mestu, od upornosti, vremena i posvećenosti majke detetu. To rade finansiranjem političkih elita, razbijanjem sindikata i ostalih vidova otpora dobrobiti masa. Kod nas, jedno od važnijih prava, prava na porodiljsko, pod pretnjom je da bude oduzeto, kao i mnoga druga prava koja su osvajana. Zar se ne suočavamo sa pitanjima gazda pri zaposlenju o planiranju trudnoće? Zar nije pravo na abortus stalno u fokusu klerova i državnika? Ne treba da čekamo, iznenađeni, već da aktivno organizujemo otpor. Dojenje nije samo pitanje majki, već klasno pitanje. Odnos centra i periferije svetskog kapitalizma, odnosno tržišta iznad zdravlja, očito je na primeru iz 2018. godine kada su američki zvaničnici zapretilii ekonomskim i vojnim sankcijama Ekvadoru ako ne povuče rezoluciju o podršci dojenju. Sa profitom od oko 55 milijardi dolara godišnje, jasno je zbog čega je pitanje dojenja dovedeno do nivoa vojne i ekonomske intrvencije.
Na trkama na selu, Edgar Dega | https://en.wikipedia.org
Pitanje dojenja je dakle i političko i sindikalno pitanje, te da bi pravo na zdravo odrastanje i zdrav život i ostvarila, radnička klasa mora biti sindikalno i politički organizovana. Sindikalizam, kao organizovanje radnika i radnica da bi poboljšali svoj klasni položaj, mora se baviti svim sferama života. Nisu samo ugovori o radu, radno vreme i visina nadnice sindikalna pitanja. Pitanje zdravlja, borbe protiv nasilja, sigurnosti po pitanju stanovanja, obrazovanje, to su sve pitanja kojima mora nužno da se bave organizovani radnici i radnice.
Deca koja su othranjena putem dojenja, manje su podložna bolestima. Dojenje je pitanje zdravlja. Uz opšte urušavanje dostupnog i kvalitetnog javnog zdravstva, na konto privatnog, šanse za dug i kvalitetan život drastično se smanjuju. Nije dovoljno da Nestle i druge kompanije koje proizvode dohranu promene marketinški okvir. Dok god neko profitira, nikakve garancije nema da se nećemo suočavati sa novim podvalama kapitalista na uštrb zdravlja i blagostanja radničke klase. Stoga, dojkom protiv kapitalizma znači sindikalno i političko organizovanje, za socijalizam, od prvih trenutaka kada na svet dođe dete. Budućnost koju nudi kapitalizam nije budućnost u korist deteta. On dete sprema za eksploataciju, gde je to dete od prvog dana izvor profita kroz dohranu, zatim kroz obrazovanje, rad, zdravlje i smrt.
Izrabljivanje na radu, nesigurnost u svakom aspektu života, loš kvalitet hrane, vazduha i vode, dovode do toga da je upotreba medikamenata rasprostranjena, smrtnost od kardio-vaskularnih bolesti, dijabetesa i drugog u porastu u celom svetu. Majke koje koriste lekove često budu suočene sa izborom – dojenje ili rizik po život ukoliko ne uzimaju terapiju. Tada se donosi odluka o prestanku dojenja, u interesu majke i deteta. Međutim, dojenje je važno i za zdravlje majke. Majke koje doje su u manjem riziku od karcinoma jajnika i dojke, dijabetesa tip 2 i kardiovaskularnih bolesti, kako se navodi u radu “Dojenje: od ključne važnosti ali sve više izazovno u svetu vođenom tržištu”.
Obrazovanje medicinskih radnika ima ključnu ulogu da roditelji ne dobijaju oprečne informacije. Loš kvalitet obrazovanja, prostor za korupciju medicinskih radnika usled loših uslova rada, idu na štetu detetu. Iako postoji Kodeks iz 1981. godine koji bi trebao da spreči marketing dohrana, ne postoje u svim zemljama zakoni koji bi obavezivali na poštovanje stavki iz Kodeksa, a to su da kompanije koje proizvode dohrane ne mogu biti sponzori naučnih skupova i medicinskih radnika, ne smeju davati promo materijal ni majkama ni zdravstvenim ustanovama. Samo 32 zemlje imaju odredbe Kodeksa u svom zakonodavstvu. Zar nismo svedoci da farmaceustska industrija, pa tako i prehrambena, sponzorišu javne i privatne zdravstvene ustanove, programe i medicinske radnike? I još više, zar nismo paralelno svedoci sve veće transformacije javnog zdravstva u profitersko zdravsto?
Sa druge strane, neki pokreti koji promovišu dojenje, pri tome izlažući majke osudama ukoliko nisu u mogućnosti da doje, repodukuju patrijarhat i vrše psihičko nasilje nad ženama koje pod pritiskom moraju da idu preko svojih granica. Iza ove strane priče stoji opet profit. Konsultacije i školice za laktaciju, uz uzimanje suplemenata za bolji kvalitet mleka, takođe su profiterski orijentisane.
Pozadina ishrane putem dohrana je brutalna kapitalistička manipulacija odnosom majka-dete u kojoj profit stiču najveće kompanije u prehrambenoj industriji. Jedna od njih je čuvena Nestle kompanija koja se pre pedesetak godina suočila sa bojkotom zbog nehumanog i neetičkog postupanja. Ne treba zaboraviti sve uzročnike toga da ta majka dobije dijabetes, pritisak, hipotireozu ili neku drugu bolest. Genetika je samo jedan od faktora. Način života u ovom brutalnom sistemu je drugi, presudniji faktor i stoga:
Protiv privatizacije zdravstva, obrazovanja, kulture, javnih dobara, za društvenu svojinu – dojkom protiv kapitalizma!
Reference:
https://www.crvenakritika.org/filozofija/612-zasto-kapitalizam-sprijecava-razvoj-nauke
https://www.epi.org/publication/union-avoidance/
https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(23)00118-6/fulltext
https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(22)01932-8/fulltext
https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(22)01931-6/fulltext
https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(22)01933-X/fulltext
