Navigacija
Zrenjaninski socijalni forum smatra da ljudska prava u Srbiji nisu adekvatno zaštićena, ali ne samo zbog nedostataka u pravnom sistemu i neefikasnog pravosuđa.
Kapitalizam je autoritarni poredak u kom je društveno bogadstvo neravnomerno raspoređeno, tako da veći deo ljudi neraspolaže dovoljnim resursima neophodnim za zaštitu ljudskih prava. Samo bogati mogu da plate advokate i iz tog razloga je često pravda u njihovim rukama. Uostalom, kaptalizam počiva na eksploataciji, te je pravo na rad postalo nešto apstraktno, a ne ključno za građana Srbije.
Nas naročito brine katostrofalno stanje u oblastima socijalnih prava. Većina stanovnika ne može da se adekvatno leči ili da školuje svoju decu. Zdravlje i obrazovanje su postali preivilegija bogatih. Mediji su u privatnom vlasništvu i samim tim nisu zainteresovani za širenje istinitih informacija, nego su se stavili u službu poroizvodnje profita.
Veoma je porazna činjenica da levo orijentisane organizacije, aktivistkinje i aktivisti nemaju pristupa mainstream medijima.
Radna prava su najugoženija. Položaj zaposlenih je katostrofalan, a nezaposlenih još gori. Preduzeća u privatnom vlasništu su organizovane kao privatne despotije u kojima su radnice i radnici lišeni elementarnih prava. Ogroman broj zaposlenih radi na određeno vreme bez ikakve sigurnosti i u stalnom strahu da će izgubiti posao.
Oni koji imaju tu sreću da rade, boje se da se kroz sindikalno organizovanje bore za svoja prava, jer postoji osnovni strah od gubitka radnog mesta. Poslodavacima je kroz novi zakon o radu omogućeno da veoma lako nađu zamenu, jer je velika nezaposlenost i danas je u Srbiji privilegija imati posao.
Političari govore da će se situacija popraviti otpuštanjem 16.000 ljudi iz javnog sektora. To će biti jedno od najgrubljih kršenja ljudskih prava u savremenoj srpskoj istoriji. Tim činom krupan kapital će dobiti novu jeftinu radnu snagu koja će raditi za još niži minimalac od ovog današnjeg.
Zrenjaninski socijalni forum smatra da se u okviru postiojećeg sistema ne može unaprediti zaštita ljudskih i manjinskih prava.
Nema faktičke jednakosti bez ekonomske jednakosti. Zato se mi zalažemo se za demokratski socijalizam u kome su objedinjene vrednosti participativne demokratije, sociojalne i nacionalne ravnopravnosti i ekonomske efikasnosti. To nije samo naš stav, to je i stav asocijacije dvadesetak levih organizacija koje su objedinjene u “Levi samit Srbije“.
Naše osnovno geslo je “ništa o meni bez mene samog”, što samo po sebi govori, da bez ujedinjenja socijalno marginalizovanih grupa nema boljitka u pogledu ljudskih prava. Građanke i građani moraju da se uključe u tu borbu jer ne može se čekati da neko drugi to radi u mesto njih, u toj borbi, bitni saborci moraju biti prevashodno sindikati kao i nevladine organizacije.
Branislav Markuš
Deo ovog teksta objavljen je u
regionalnom listu “Zrenjanin”, 3.12.2015
