Navigacija
FAP je osnovana kao državno – privredno preduzeće vlade SFR Jugoslavije 1953. godine.
Danas je “FAP” najveći proizvodač kamiona i autobusa u zemlji. Uz uspešnoposlovanje,”FAP” je stvorio imidž kompanije koji je prešao granice Srbije. “FAP” se reprezentuje na najbolji mogući način ne samo na proizvodima, već i pravim poslovnim potezima. Svoje mesto u privredi “FAP” je stekao zahvaljujući dugogodišnjoj osmišljenoj strategiji poslovanja i to prvenstveno kontinuiranim ulaganjem u proizvodni razvoj, stalnim inovacijama i poboljšanjem kvaliteta i svojih proizvoda, zapošlavanjem stručnih kadrova. Kvalitet garantuje višegodišnje iskustvo preduzeća i saradnja sa vrhunskim kompanijama iz ove oblasti, a potvrđuje ga veliki broj priznanja na domaćem i međunarodnim sajmovima na kojima je “FAP” osvojio više priznanja. Uspešnost kompanije se najbolje odražava u izvozu svojih proizvoda koji dosežu najudaljenije tačke sveta, saradnjom sa svetskim kompanijama, među kojima je MERCEDES, SAURER-WERKE, SANOS, STEYR, CUMMINS.
30. oktobra 1953. godine FAP je počeo proizvodnju teških vozila po licienci ”SAURER-WERKE”.
1970 – Novi licencni ugovor sa DB o proizvodnji vozila i proširivanju kapaciteta uz ulaganje DB-a, početak montaže vozila DB 1113 kasnije DB 1213. Proizvodnja 4100 jedinica. Proširuje se kapacitet proizvodnje na 5000 vozila.
1975 – Fap se osposobljava, uz strana ulaganja, za kapacitet 10000 vozila, puštanje u rad pogona Montaže i pratećih objekata pokrivene površine 50000 m2 sa 150 novih uređaja i opreme.
1983 – Novi licencni ugovor sa DB o proizvodnji vozila i proširivanju kapaciteta uz ulaganje DB-a, početak montaže vozila DB 1113 kasnije DB 1213. Proizvodnja 4100 jedinica. Proširuje se kapacitet proizvodnje na 5000 vozila.
1984 – Počinje sa radom pogon Preseraj sa svim pratećim objektima, sa 45000 m2 pokrivene radne površine, sa opremom za najveće otpreske. Raniji pogon Preseraj je jedan od prvih proizvodnih pogona FAP-a. Sad se osposobljava za evropski kvalitet proizvoda a, što je posebno značajno humanizuju se uslovi rada.
1987 – Proširenje kapaciteta: pogon točkova za proizvodnju 70000 jedinica; pogon Mašinske (MO2) za proizvodnju zupcanika i kardana sa 4200 m2 radnog prostora i 95 mašina i uredjaja. Jedan deo kapaciteta osposobljen je za proizvodnju 15000 vozila.
1993 – Obeležavamo 40 godina rada. U prilici smo da sebe ocenimo u uslovima koji nisu normalni, ali su naša realnost. Druga generacija neka odgovori je li moglo drugacije.
2001 – Vlada Republike Srbije odobrila Program poslovne konsolidacije FAP-a
2002 – FAP ulazi u program restruktuiranja i pripreme za privatizaciju.
Danas ova organizacija posluje kao mešovito deoničarsko društvo. U novembru 1990. godine, FAP je ušao u novu fazu razvoja vlasničke transformacije. Proces vlasničke transformacije kapitala imao je za cilj da FAP-u omogući intenzivniji razvoj. U daljem procesu vlasnička transformacija trebalo je da omogući ovoj radnoj organizaciji i adekvatnije mesto na domaćem i svetskom tržištu, uvođenje novog asortimana proizvoda, podizanje uslova proizvidnje na viši nivo i da obezbedi znatno viši standard zaposlenih kako u FAP-u, tako i u opštini. Događaji koji su usledili skoro u potpunosti su ove procese zaustavili.
Pored matičnog, FAP je osnovao i četiri DOO-društva sa ograničenom odgovornošću: DOO “Livnica sa nadogradnjom“-Prijepolje, DOO “Autodelovi“ – Rudo, DOO “Lim“-Priboj i DOO “Stan“- Priboj. U perspektivi bilo je planirano proširenje kapaciteta za proizvodnju transportnih sredstava na nivo SR Jugoslavije. Događaji koji su usledili ovaj plan su osujetili.
Osnovni cilj korporacije FAP-a je povezivanje i objedinjavanje svih značajnih učesnika u proizvodnji vitalnih delova i agregata za privredna vozila u Jugoslaviji. Ovakva orijentacija, zasnivala bi se na zajedničkim projektima i udruženom kapitalu.
Krajem osamdesetih godina predstavljao je prelomni period u domenu obima proizvodnje. Na račun kvantiteta rastao je i kvalitet, jer je osavremenjen proizvodni program i povećana proizvodnja vozila većih težinskih kategorija. Sa proizvodne linije FAP-a silazila su vozila, šasije, sandučari, kiperi, tegljači, ali i furgoni, cisterne, silosi, komunalna vozila itd. Danas je u pogonu oko 80 000 FAP-ovih vozila na domaćem tržištu i oko 70 000 na inostranom. Na putevima Rusije, Bugarske, Danske, Grčke, Poljske, Rumunije, Iraka, Irana, Češke, Slovačke, Kine, Egipta, Sirije i Saudijske Arabije mogu se sresti vozila marke FAP.
I pored ostvarenih rezultata FAP je i posle 1992. godine, kao i celokupna naša privreda ušao u krizu. Od nekada 7 000 zaposlenih u ovoj fabrici danas je u proizvodnji angažovano oko 1200 radnika.
Izbijanjem rata na prostoru bivše Jugoslavije prekinuta je saradnja sa kooperativnim farikama u BiH, Hrvatskoj i Sloveniji. Pored domaćih nedaća, stupanjem na snagu ekonomskih sankcija prekinuta je saradnja sa Mercedesom. Tokom 1997. godine saradnja je nastavljena, ali još uvek samo u komercijalnom obliku.
Ovakva orijentacija FAP-a izaziva nesigurnost kod radnika, jer nameće potrebu iseljavanja pre svega zbog iznalaženja novog zaposlenja. U svakom slučaju, to nije u interesu ni FAP-a ni Priboja, jer treba naći načina da se zaustavi proces iseljavanja gradskog stanovništva jer je brdsko-planinisko područje skoro ispražnjeno.
Na osnovu činjenica nameće se zaključak da će se FAP oporaviti, ali da neće biti u stanju da dostigne nekadašnji nivo. Najbitniji ograničavajući faktor jeste znatno smanjeno domaće tržište, a povratak na svetsko tržište je dugotrajan i mukotrpan. Uz proces oporavka ovog giganta, a time i industrije, nameće se potreba uvođenja nekih programa iz metalne industrije. Ovaj program trebalo bi razvijati, ali sa jakim prestrukturiranjem, a to sve sa ciljem zaustavljanja intenzivnih procesa migracija. FAP u budućnosti svoj osnovni program neće menjati, ali mora naći inopartnera. Najbolje bi bilo da se nastavi saradnja sa Mercedesom. Pored svih problema sa kojima je FAP suočen, velika smetnja za oporavak njegove proizvodnje jeste nekontrolisan uvoz stranih automobila. Srbija kao deo Evrope mora se pridržavati i usklađivati zakone sa njom. Najvažnije za FAP je da su stručni kadar i oprema sačuvani, a počelo se sa novim proizvodnim programom – proizvodnja kardana. Za brži oporavak FAP-a, a i ukupne privrede zemlje, veliku smetnju predstavlja to što su danas u najvećoj meri u proizvodnom procesu niskoproduktivne grane industrije. Drugi ograničavajući faktor bržeg oporavka privrede, a i ovog gignata, jeste što se još ne zna strategija privrednog razvoja Srbije. Prevazilaženjem ova dva ključna problema privreda Srbije ima realne uslove za brži oporavak i intenzivniji razvoj.
Radnici FAP su štrajkovali od 28. oktobra 2013. blokiranjem železničke pruge.
Agencija za privatizaciju Republike Srbije, 20. februara, raspisala je javni poziv za izbor strateškog investitora za Fabriku automobila u Priboju Dva dana pre, pribojska Skupština usvojila je odluku o formiranju Deoničarskog društva, kome je uz saglasnost Vlade Srbije dat u vlasništvo pogon FAP “Preseraj”. Za taj pogon je do sada interesovanje pokazivala finska kompanija “Sisu-auto”. Građani Priboja su i dalje zabrinuti za sudbinu ove fabrike jer dosadašnja obećanja o pokretanju proizvodnje i privatizaciju nisu ispunjena u najavljenom roku.
Pošto je novoformirano deoničarsko društvo “Industrijski parkovi” u čijem vlasništvu je pogon “Preseraj”, registrovano za delatnost iznajmljivanja nekretnina, za očekivati je da će ovaj deo FAP, budućem investitoru, biti izdat kao prazan prostor u kome on treba da pokrene proizvodnju. Do sada je za investiranje u FAP najviše interesovanja pokazao finski proizvođač automobila, firma “Sisu-auto”, čiji predstavnici su sa Vladom Srbije, krajem maja prošle godine, potpisali i Memorandum o razumevanju. Iz “Sisu-auta” kažu da su i dalje u intenzivnim pregovorima sa Vladom i da će se u koliko postignu dogovor u FAP-u proizvoditi vozila specijalizovane namene za rad u teškim vremenskim uslovima. – Ako uspemo da se dogovorimo sa Vladom Srbije, biće to značajno drugačiji model proizvodnje nego pre. Proizvodiće se specijalizovani kamioni za teške uslove, u malim serijama, uz veliki udeo znanja u toj proizvodnji, kaže Jouni Rouru, potpredsednik sektora za razvoj “Sisu-auto”, i dodaje da će to biti veliki izazov za njihovu kompaniju i ljude iz pribojskog kraja. Sudbina ostalih pogona FAP, broj radnika koji će biti radno angažovan kao i socijalni program za one koji budu ostali bez posla, za sada su neizvesni.
Svesni da je budućnost Priboja u direktnoj vezi sa opstankom FAP, Pribojci koriste svaku priliku da dođu do informacija o planovima Vlade Srbije u vezi ove fabrike. Prilikom posete studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu Narodnoj skupštini i razgovora sa potpredsednikom skupštine Vladimirom Marinkovićem, pre tri dana; Vladana Loncović, studentkinja iz Priboja, pitala ga je da li će država naći kupca za FAP? Potpredsednik Marković je rekao da država čini sve da nađe strateškog partnera za FAP, svesna da to nije samo pitanje zapošljavanja u tom delu Srbije već da povlači sa sobom i mnoga druga pitanja. On je još rekao da je u rešavanju tog problema veliki nedostatak i loša saobraćajna infrastruktura u tom kraju i da se taj problem paralelno rešava. – Sudbina tok kraja je vezana za FAP. U Beogradu gde je nezaposlenost 14-15 odsto nije problem naći posao za onog ko hoće da radi. U Priboju, Prijepolju, Novom Pazaru je nezaposlenost i do 60 odsto, mi znamo da tu druge alternative sem pronalaženja strateškog partnera nema. Druga važna stvar koju se sada trudimo da rešimo, a problem je Priboja, Novog Pazara, Prijepolja, a zbog investitori izbegavaju da dođu je saobraćajna infrastruktura.
Salko Trle
