Navigacija
Uvodne napomene
Nadležnost i obaveze lokalnih samouprava u obavljanju komunalnih delatnosti u Srbiji u najvećoj meri definišu Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o komunalnim delatnostima.
Oba ova zakona propisuju u kojim oblastima i pod kojim uslovima lokalne samouprave mogu deo svojih nadležnosti i obaveza poveriti ili ugovoriti s pravnim licima koja nisu u javnom vlasništvu, čime nastaje privatno-javno partnerstvo. Zakon o lokalnoj samoupravi kaže da jedinica lokalne samouprave može ugovorom, na načelima konkurencije i javnosti, poveriti pravnom ili fizičkom licu obavljanje poslova iz njene nadležnosti. Zakon o komunalnim delatnostima preciznije definiše koje delatnosti mogu da obavljaju isključivo javna preduzeća, akcionarska ili društva ograničene odgovornosti sa stopostotnim udelom vlasništva lokalne samouprave, a koje mogu da obavljaju i privatna preduzeća. I taj zakon ističe da je jedinica lokalne samouprave dužna da se u postupku poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti rukovodi načelima konkurencije, ekonomičnosti, efikasnosti i zaštite životne sredine.
Grad Zrenjanin je prethodnih godina ostvario, pokušao ili najavio privatno-javno partnerstvo u sledećim komunalnim delatnostima:
Gradski i prigradski prevoz
Za razliku od gradova u kojima gradski i prigradski prevoz putnika obavlja javno saobraćajno preduzeće čiji osnovač je grad, kao na primer u Beogradu ili Novom Sadu, u Zrenjaninu ovu komunalnu delatnost obavlja privatno preduzeće kojem je to povereno na osnovu ugovora. Više od pola veka taj posao je obavljalo preduzeće Autobanat koje je bilo u društvenom vlasništvu, što je oblik svojine koji je postojao samo u SFRJ. Kada je devedesetih godina došlo do tranzicijskih promena i pretakanja društvenog u javni i privatni kapital, Opština Zrenjanin je na osnovu učešća u osnivanju ostvarila pravo na dva od pet članova upravnog odbora tog preduzeća, koje je imenovala Skupština opštine. Daljim procesom privatizacije, Autobanat je u potpunosti postao privatno preduzeće, a lokalna samouprava je s njim kao monopolistom u oblasti javnog prevoza u gradu odnose regulisala ugovorom nakon konkursa koji je formalan jer ne postoji drugi prevoznik zainteresovan za tu delatnost u gradu. Nakon bankrotstva Autobanata, grad je posao javnog prevoza poverio preduzeću Net Bus koje je preuzelo imovinu i zaposlene Autobanata.[1]
Javni gradski prevoz funkcioniše s velikim brojem problema jer su mnoge linije, pogotovo prigradske, neisplative zbog malog broja putnika.[2] Grad Zrenjanin ima čak 22 seoska naselja i posle Subotice najveću teritoriju u Vojvodini. Cenu karata reguliše Gradsko veće odlukama, pokušavajući da balansira između interesa privatnog prevoznika da obavlja vožnju na nekoj liniji i slabe ekonomske moći većine putnika. Odobravanje više cene karata po zahtevu prevoznika po pravilu prate i odluke o subvencionisanju prevoza za pojedine kategorije stanovništva iz budžeta prema posebno usvojenom pravilniku.[3]
Održavanje ulica i puteva
Deo komunalne delatnosti održavanja ulica i puteva koji se odnosi na zimsko održavanje se u Zrenjaninu dodeljuje preduzećima koja nisu u vlasništvu grada. Decenijama je taj posao kao poveren obavljalo putarsko preduzeće Vojvodinaput, a nakon njenog bankrotstva, poslednjih devet godina, taj posao se poverava preduzeću Ekogradnja. U nadležnosti tog preduzeća je 400 kilometara lokalnih saobraćajnica, dok se o magistralnim putevima stara javno preduzeće Putevi Srbije, a o trotoarima, biciklističkim stazama i trgovima javno-komunalno preduzeće Čistoća i zelenilo.[4] Osim što putare tradicionalno iznenadi prvi sneg u decembru, opšti utisak javnosti je da se zimsko održavanje puteva u Zrenjaninu odvija u obimu i kvalitetu karakterističnom za većinu gradova u Srbiji.
Dimničarske usluge
Do 2008. godine dimničarske usluge na teritoriji Zrenjanina obavljalo je društveno preduzeće Dimničar. Nakon privatizacije tog preduzeća, do koje je došlo nakon poslovnog kolapsa, Grad Zrenjanin mu je poverio poslove dimničarskih usluga, jer je na konkursu bio jedini ponuđač.
Skupština grada Zrenjanina je 2009. godine donela Odluku o vršenju komunalne delatnosti dimničarskih usluga,[5] a do usvajanja te odluke je došlo nakon afere koja je izbila, a ticala se obavezne naplate dimničarske usluge svim građanima.[6] Nakon ugovora o poveravanju poslova dimničarskih usluga s novim, privatnim vlasnikom preduzeća Dimničar, gradsko javno preduzeće Direkcija za izgradnju grada je u okviru tadašnjih objedinjenih komunalnih računa unela i stavku “naknada za dimničarske usluge” i uputilo ga svim građanima. Veliki broj stanovnika koji dimnjake uopšte ne koristi pobunio se protiv takvog postupanja pa je gradska vlast morala da promeni svoj pristup naplati ove komunalne usluge. Izmenjenim rešenjem, “dimničarinu” su obavezni da plaćaju samo korisnici individualnih ložišta na čvrsto gorivo i gas, a u preambuli odluke su dimničarske usluge definisane kao “komunalne delatnosti od lokalnog interesa na teritoriji grada” iako ih Zakon o komunalnim delatnostima tretira kao delatnosti od opšteg interesa.
Već sredinom 2009. godine je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor s privatnim vlasnikom o kupovini zrenjaninskog preduzeća za dimničarske usluge Dimničar jer ta firma nakon privatizacije nije imala kontinuitet u poslovanju, odnosno nije obavljala usluge za koje je specijalizovana niti je u njoj poštovan socijalni program.[7]
Nije poznato da li i ko u ovom trenutku sistematski pruža dimničarske usluge u Zrenjaninu, a u zvaničnim privrednim registrima postoje preduzetnici sa teritorije grada koji su registrovani za tu delatnost.[8]
Prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda
Odvođenje atmosferskih i otpadnih voda u Zrenjaninu obavlja Javno-komunalno preduzeće Vodovod i kanalizacija. O prečišćavanju se ne može govoriti jer grad nema prečistač otpadnih voda, već se kompletna atmosferska i fekalna kanalizacija, kao i industrijske otpadne vode, sprovode do reke Begej ili do kanala koji se ulivaju u tu reku. Privatno-javno partnerstvo u ovoj oblasti je obelodanjeno 2020. godine, a trenutno su u toku pripreme za izgradnju prečistača otpadnih voda od strane privatnog partnera.
Bez ikakvih prethodnih najava, 07. novembra 2020. godine, na hitno zakazanoj sednici, odbornici Skupštine grada usvojili su Predlog Projekta tretmana otpadnih voda u Zrenjaninu, kojim je Gradu Zrenjaninu omogućeno da potpiše odgovarajući dokument s kompanijom “Metito Utilities Limited” (MUL) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, nosiocem projekta i investitorom za izgradnju centralnog prečistača otpadnih voda sa teritorije grada. Samo dva dana kasnije, 09. novembra svečano je potpisan ugovor grada i kompanije Metito, uz prisustvo ambasadora Ujedinjenih Arapskih Emirata Mubaraka Al Daheri, kao i ministra poljoprivrede u Vladi Republike Srbije, Branislava Nedimovića. Vrednost ugovorene investicije je 30 miliona evra, a postrojenje – prečistač otpadnih voda će biti kapaciteta oko 25 hiljada kubnih metara na dan. Podići će ga firma iz Emirata, koja će finansirati izgradnju i njime upravljati narednih 25 godina. Obaveze Grada Zrenjanina nisu finansijske prirode, već one podrazumevaju ustupanje zemljište i povezivanje gradske kanalizacije sa prečistačem otpadnih voda.
Po rečima potpredsednika firme Metito Valida Madvara, Zrenjanin je prvi grad u Evropi u kojem će ova kompanija poslovati.[9] Odluka o njenom angažovanju je doneta na višim instancama, van Zrenjanina, i zasniva se na Memorandumu o saradnji koji je Ministarstvo poljoprivrede potpisalo 26. februara 2019. sa firmom „Metito jutilitis“, a na osnovu Sporazuma o saradnji Srbije i UAE potpisanog 17. februara 2013. u Abu Dabiju.
Pre ulaska u ovo privatno-javno partnerstvo u Zrenjaninu nije bilo javne niti stručne rasprave, uvida zainteresovane javnosti u planove, niti javnog konkursa za zainteresovane ponuđače usluge prečišćavanja otpadnih voda.
Iz nevladinog sektora ubrzo je usledila reakcija na tu izjavu, u vidu tvrdnje da se obmanjuje javnost u pogledu postojanja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu. NVO Građanski preokret iz Zrenjanina je proverio u Gradskoj upravi grada Zrenjanina i u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine AP Vojvodina da li im je kompanija Metito dostavila Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu najavljenog postrojenja i obe institucije su odgovorile negativno. Takođe, uvidom u Centralnu evidenciju objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola (CEOP) utvrđeno je da kompanija Metito, kao ni njena lokalna ispostava Begej Water nisu započeli ni jednu proceduru ishodovanja građevinske dozvole.[11]
Ispostavilo se da je samo kreditor projekta (banka), naručila i sprovela istraživanje o uticaju budućeg prečistača na životnu sredinu i na socio-ekonomske prilike u Zrenjaninu, što nema veze sa zakonskim obavezama investitora u takvo postrojenje.[12]
Odlukom Gradskog veća grada Zrenjanina u oktobru 2021. godine parcela površine 26.857 kvadratnih metara neposrednom pogodbom i bez naknade je data u zakup beogradskom preduzeću Begej water radi izgradnje centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. To je poslednja zvanična informacija o ovom privatno-javnom partnerstvu. Iako najavljeni, radovi na izgradnji postrojenja nisu počeli u novembru 2021. godine, bar ne zvanično i po propisima, uz postavljanje informativne table s informacijama o projektu.
Snabdevanje vodom za piće
Najveći komunalni problem Grada Zrenjanina je snabdevanje vodom za piće. Tu delatnost obavlja javno-komunalno preduzeće Vodovod i kanalizacija, a pošto voda koju distribuira ne zadovoljava propisane standarde od 2004. godine je zabranjena za piće. Jedan od mnogobrojnih pokušaja da se taj problem reši bio je kvazi javno-privatno partnerstvo ugovoreno 2015. godine, koje do sada nije dalo očekivani rezultat. S obzirom na to da je pokušaj uspostavljanja privatno-javnog partnerstva u ovoj delatnosti imalo najveći uticaj i posledice po čitavu državu, jer je izdejstvovao čak i promenu zakona, u ovoj analizi dobja nešto širi prostor za detalje.
Gradske vlasti Zrenjanina su krajem 2014. godine formirale Radnu grupu čiji zadatak je bio izrada Elaborata o utvrđivanju modela sprovođenja javne nabavke u postupku obezbeđena pijaće vode. Iza rogobatnog naziva zadatka radne grupe bila je namera da se po prvi put nađe osnov i opravdanje za privatno-javno parnerstvo u poslovima vodosnabdevanja. U elaboratu koji je radna grupa uputila organima Grada Zrenjanina predložena je nova koncepcija rešavanja problema pijaće vode koja se ne bazira na odabiru tehnologije i tehnološkom rešenju, već na kvalitetu pijaće vode koja se distribuira korisniku. Nova koncepcija je podrazumevala da kvalitet pijaće vode mora odgovarati Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće Republike Srbije, da Grad Zrenjanin ne ulaže finansijska sredstva za izgradnju postrojenja za preradu pijaće vode, da cena kubika vode proistekla iz usluge prečišćavanja na početku distribucije ne sme prelaziti 0.28 eurocenti, a da korekcija cena prerade vode u budućnosti bude pod kontrolom lokalne samouprave i da ona predstavlja jedini trošak tokom celog perioda eksploatacije i nikada ne bude opterećena bilo kakvim drugim dodatnim troškovima. Ta cena bi predstavljala i kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude u postupku izbora najboljeg ponuđača usluge prečišćavanja.
Nakon prihvatanja ovakvog elaborata od strane Skupštine grada Zrenjanina, Javno-komunalno preduzeće Vodovod i kanalizacija raspisalo je u decembru 2014. godine javnu nabavku “usluge prečišćavanja pitke vode” s kratkim rokom, do kraja januara 2015. godine. Uslovi za učešće u nabavci su bili opšti u pogledu poslovne i finansijske sposobnosti, a u pogledu referenci, kadrovske i tehnološke opremljenosti ne previše zahtevni, što je pokazao i finalni izbor ponuđača. Usluga je već u februaru 2015. godine poverena konzorcijumu Grupo Zilio, koji je javnosti predstavljen kao italijanski investitor, a potpisivanju ugovora prisustvovao je i ambasador te zemlje u Beogradu. “Ako za nekoliko meseci budete mogli da pijete vodu iz česme – to će biti zahvaljujući Gruppo Zilio” rekao je 12. februara 2015. godine ekselencija Đuzepe Manco.[13] Ugovorom je definisano da će investitor svojim sredstvima izgraditi postrojenje za osam meseci, da će u dovoljnoj količini isporučivati vodu koja kvalitetom zadovoljava zakonske kriterijume, i da će rešiti problem odlaganja opasnog otpada. Pružalac usluge je bio u obavezi da priloži bankarsku garanciju kao sredstvo finansijskog obezbeđenja za dobro izvršenje posla, da ta garancija ima vrednost u visini od 10% ukupne vrednosti ugovora i rok važenja od najmanje tri godine, kao i da je obnavlja sve vreme trajanja ugovora.
Već nakon osam meseci, u oktobru 2015. godine postao je jasno da je ugovor prekršen jer ne samo da postrojenje nije počelo s radom, nego su građevinski radovi bili tek u pripremnoj fazi. Tokom naredne dve godine, uz različita pravdanja gradskih čelnika i predstavnika investitora u postrojenje, ono se gradilo poput Skadra na Bojani. Kada je konačno objavljeno da je postrojenje završeno i da je u toku ishodovanje dozvola za početak njegovog rada, ispostavilo se da po tada važećem Zakonu o komunalnim delatnostima privatna preduzeća ne mogu da se bave tom delatnošću i da je čitav posao od početka bio nezakonito ugovoren.[14] Umesto da ugovor bude proglašen ništavim, a odgovorni sankcionisani, gradske i državne vlasti su krenule u potragu za spasonosnim rešenjem po sebe i izgrađeno postrojenje.
Istovremeno, sve više informacija o praktičnim aspektima uspostavljenog javno-privatnog parnerstva, ali i o samom privatnom partneru, dospevalo je u javnost. Saznalo se da je konzorcijum koji gradi fabriku vode sastavljen od tri mikro pravna lica s ukupno šest zaposlenih i kapitalom od samo 128,2 miliona dinara. Jedan član konzorcijuma nije podneo zakonom obavezni redovni godišnji finansijski izveštaj za 2018. godinu, a jedan član konzorcijuma je imao račun u blokadi tokom oktobra 2018. godine. Radi se o tri povezana pravna lica koja su imala sedište na istoj adresi u Beogradu i zajedničkog zakonskog zastupnika. Privatni partner je potom menjao ime i vlasničku strukturu – sa više domaćih i stranih kompanija i pojedinaca koji su imali udela u vlasništvu. Poslednji većinski vlasnik upisan u privredni registar Srbije od 14. avgusta 2020. godine je bila firma SAR d.o.o. sa 65 odsto udela. Ona je pod okriljem dve firme iz Izraela – Rimon Ltd i Avital Group.
Grad Zrenjanin je 2019. godine uplatio 67,5 miliona dinara privatnom partneru, protivno ugovoru iz 2015. godine po kome investitor snosi sve troškove izgradnje i servisiranja postrojenja, a grad plaća samo uslugu prečišćavanja vode. Iznos koji je grad uplatio premašuje 50 odsto ukupnog kapitala privatnog partnera. Osim toga, otkriven je ugovor o zajmu po kojem je jedan član konzorcijuma – Synertech d.o.o. može od gradskog vodovoda da povlači novac “po potrebama” kao i da je gradsko javno preduzeće dva puta kao jemac privatnog investitora plaćalo trećim licima za kupljenu robu.[15] U poslednjem potpisanom sporazumu između gradskog vodovoda i fabrike vode, konstatovan je dug privatnog parnera u iznosu višem od 81 milion dinara.[16]
Zbog zrenjaninske fabrike vode 2018. godine izmenjen je Zakon o komunalnim delatnostima, čime je stvorena mogućnost da se širom države u poslove vodosnabdevanja uključe privatna preduzeća. Tada već u potpunosti izgrađena, zrenjaninska fabrika vode je i dalje dobijala subvencije i pozajmice iz državne kase iako nije radila, a u razgovore s njenim vlasnicima se uključila i premijerka Ana Brnabić.[17]
Nevladina organizacija Građanski preokret je 2019. godine podnela krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv tadašnjeg gradonačelnika Čedomira Janjića i još pet osoba, zbog sumnji na korupciju i zloupotrebe u vezi sa fabrikom vode, a ubrzo i protiv tadašnjeg ministra privrede i visokog funkcionera vladajuće partije Gorana Kneževića zbog podstrekivanja na ta dela. Tužilaštvo do kraja 2021. godine nije pokrenulo postupke po ovim prijavama, ali ih nije ni odbacilo. Januara 2020. policija je uhapsila tri osobe zbog sumnji na zloupotrebe u vezi sa fabrikom vode, od kojih su dvojica gradski čelnici. Krivične prijave podnete su protiv bivšeg pomoćnika gradonačelnika Ivana Devića, bivšeg direktora gradskog vodovoda Gorana Tajdića i zastupnika privatnog investitora Nenada Obradovića. Istraga, koja je još uvek u toku, treba da utvrdi da li su predstavnici lokalne vlasti i vlasnici fabrike vode učestvovali u višemilionskim koruptivnim radnjama.
Zrenjanin je, nakon nekoliko kraćih probnih perioda, 24. februara 2020. godine zvanično prešao na vodosnabdevanje iz fabrike vode. Podnet je zahtev pokrajinskoj sanitarnoj inspekciji da ukine zabranu vode za piće, uz ocenu gradskih vlasti da je Zrenjanin “na korak” od toga da ima ispravnu pijaću vodu. Međutim, osim s kvalitetom, postrojenje je imalo problem i sa kvantitetom isporučene vode. Na mreži se pojavio problem niskog pritiska tokom letnjih meseci pa je vodosnabdevanje ponovo preuzelo javno-komunalno preduzeće.
Dva puta je tokom 2020. godine u medijima je objavljena vest o navodnoj ispravnosti vode za piće koja se distribuira vodovodnim sistemom Grada Zrenjanina. U pitanju su bila saopštenja privatnog partnera koja su mediji nekritički prenosila. Nadležne institucije nikada nisu proglasile ispravnost vode koja je izlazila iz tog postrojenja. Naprotiv: Zavod za javno zdravlje je na osnovu uzoraka uzetih u periodu od 14. novembra do 14. decembra 2020. godine, utvrdio da prečišćena voda za piće koju je Grad Zrenjanin plaćao fabrici vode višestruko nije odgovarala propisima zbog povećane koncentracije arsena, zbog većeg intenziteta obojenja, zbog povećanog utroška kalijum permanganata koji ukazuje na povećan sadržaj ukupnih organskih materija u vodi, te zbog povećane koncentracije amonijaka i ortofosfata. U posmatranom periodu, koncentracija arsena bila je povećana u jednom uzorku iz rezervoara fabrike vode i u 23 uzorka iz gradske vodovodne mreže. Povećan intenzitet obojenja bio je u 7 uzoraka, povećan slobodni rezidualni hlor u 7 uzoraka, povećan amonijak u 13 uzoraka, povećani nitriti u jednom uzorku, a povećan ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija u jednom uzorku iz postrojenja i u 12 uzoraka iz gradske vodovodne mreže.[18]
Fabrika vode je poslednji put preuzela vodosnabdevanje grada 29. septembra 2020. godine. Novi većinski vlasnici iz Izraela su saopštili da su uložili blizu milion evra za unapređenje sistema i proizvodnje.[19] Uprkos tome, 14. decembra 2020. godine dogodila se eksplozija u kojoj je jedan radnik teže, a drugi lakše povređen. Gradski vodovod je nakon eksplozije isključio fabriku iz vodovodnog sistema. Istragom je utvrđeno da je do eksplozije došlo sagorevanjem zapaljivog gasa – metana, koga ima u sirovoj vodi na vodoizvorištu.
Izgrađeno postrojenje nije rešilo ni problem odlaganja opasnog otpada, a za sve vreme rada ga je ispuštalo direktno u gradsku fekalnu kanalizaciju, bez plaćanja naknade. Zbog toga je organizacija Građanski preokret podnela krivičnu prijavu protiv gradonačelnika, direktora gradskog vodovoda i direktora fabrike vode.[20]
Nekoliko meseci pre definitivnog razlaza sa privatnim partnerom, direktor gradskog vodovoda je u dopisu gradonačelniku dramatičnim tonom upozorio da javno-komunalno preduzeće na čijem je čelu direktno trpi štetu “što projekat fabrike vode ni posle pet godina nije zaživeo” i da je ozbiljno ugrožena stabilnost vodosnabdevanja u gradu.[21]
Iako je početkom novembra 2021. godine predsednica vlade Srbije Ana Brnabić izjavila da je Vlada Srbije blizu dogovora “sa investitorom koji ima svetske reference” o kupovini fabrike vode u Zrenjaninu, na dve organizovane prodaje do kraja decembra nije bilo zainteresovanih kupaca. Sudski izvršitelj koji je zadužen za prodaju izjavio je da više neće biti javnih nadmetanja i da izvršni poverilac sada ima rok od mesec dana da sam nađe kupca, a ponuđena cena biće 3,5 miliona evra.
U oktobru 2020. godine Gradsko veće grada Zrenjanina je formiralo Komisiju za stručnu procenu vodosnabdevanja grada Zrenjanina koja je trebalo da izvesti o celokupnom stanju vodovodne mreže i vodosnabdevanja, uključujući stanje i kapacitete izgrađenog privatnog postrojenja. Komisija je na osnovu prikupljenih informacija o izvorištima, izgrađenom postrojenju i distributivnoj mreži, analizama kvaliteta sirove, prečišćene i vode u mreži zaključilo da je tehnološki postupak u fabrici vode nepotpun i ne može u kontinuitetu da postigne zahtevan kvalitet vode za piće. Drugi zaključak je da kvalitet otpadne vode sa postrojenja, koja se kao neprečišćena upuštala u gradsku kanalizaciju ne zadovoljava kriterijume definisane Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode. Komisija je konstatovala da je uslov bez kojeg izgrađena fabrika vode ne može da postigne tražene rezultate u pogledu kvaliteta i kvantiteta da se rekonstrukcijom i dogradnjom obezbedi predtretman sirove vode, da se izvrši unapređenje tretmana otpadnih voda, da se značajno povećaju rezervoarski kapaciteti prečišćene vode i da se izvrši čitav niz drugih, manjih intervencija na postrojenju. Komisija smatra da treba uraditi idejni projekat sa studijom izvodljivosti za dogradnju i rekonstrukciju postojećeg postrojenja, uz rekonstrukciju distrbutivne mreže u gradu.[24] Ukoliko organi Grada Zrenjanina prihvate predloge ove komisije, to bi značilo da se ne odustaje od koncepta privatno-javnog partnerstva i da se čeka razrešenje imovinskog pitanja postojećeg postrojenja da bi se na nekm novim osnovama, s formalno novim vlasnicima, ono ponovo uključilo u vodosnabdevanje grada.
Zaključak
Privatno-javno partnerstvo u Zrenjaninu se razvija se bez strategije. Ono je u slučaju prevoza putnika, zimskog održavanja puteva i dimničarskih usluga nastalo iz nametnute potrebe da se u praksi zameni saradnja društvenog i državnog sektora iz doba socijalističke privrede i tadašnjih vlasničkih odnosa. U slučaju prečišćavanja otpadnih voda u pitanju je partnerstvo koje je nametnuto odlukom viših organa vlasti, dok se u slučaju prečišćavanja pijaće vode može govoriti o projektu na koji je dominantni uticaj imala politička volja lokalnih vladajućih krugova, ali i povezani lični interesi nosilaca tog posla.
U Zrenjaninu nije zabeležen ni jedan slučaj privatno-javnog partnerstva u vidu emisije municipalnih obveznica od čije prodaje bi se finansirao neki kapitalni projekat od javnog interesa.
Zrenjanin, decembra 2021.
Analiza je sačinjena u ovkiru projekta Strategija razvoja komunalnih delatnosti u Gradu Zrenjaninu koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo Srbija.
[1] https://www.danas.rs/vesti/drustvo/zrenjanince-vise-ne-prevozi-autobanat/
[2] https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:581486-Zrenjanin-Prevoz-skup-a-niko-nije-zadovoljan
[3] http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2017_01/t01_0192.htm
[4] http://www.gradskiradiozrenjanin.com/gradonacelnik-obisao-zimsku-sluzbu-preduzeca-eko-gradnja/
[5] http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2009_03/g03_0046.htm
[6] https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/62144/Dimnicarina-nije-prosla-u-Zrenjaninu.html
[7] https://www.blic.rs/vesti/vojvodina/kolaps-dimnicara/qe2t860
[8] https://www.daibau.rs/imenik/dimnjacar/zrenjenin
[9] https://www.cins.rs/precistac-voda-u-zrenjaninu-netransparentno-resenje-za-ekolosku-bombu/
[10] http://www.zrenjanin.rs/sr-lat/vesti/2021/06/sastanak-s-predstavnicima-metito-korporacije-pocetak-radova-u-novembru-rok-za-zavrsetak-dvadeset-meseci
[11] https://gradjanskipreokret.rs/index.php/2021/07/02/gradska-vlast-i-kompanija-metito-obmanjuju-javnost/
[12] https://listzrenjanin.com/izjasnjavanje-o-precistacu-otpadnih-voda-za-potrebe-banke-da-li-ce-zrenjanince-imati-ko-da-cuje/
[13] https://ambbelgrado.esteri.it/ambasciata_belgrado/sr/ambasciata/news/dall-ambasciata/2015/02/gruppo-zilio-potabilizzazione-acque-zrenjanin.html
[14] https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html%3A703730-Zrenjanin-Fabrika-gotova-vode—nema
[15] https://gradjanskipreokret.rs/index.php/2019/09/07/gradani-placaju-izgradnju-privatnog-postrojenja/
[16] https://gradjanskipreokret.rs/index.php/2020/07/07/fabrika-vode-duzna-81-milion-dinara/
[17] https://youtu.be/t67gJWWc1cI
[18] https://gradjanskipreokret.rs/izvestaj/ZZJZZGP.pdf
[19] https://listzrenjanin.com/peto-preusmeravanje-vodosnabdevanja-ove-godine-jos-jedan-pokusaj/
[20] https://gradjanskipreokret.rs/index.php/2020/01/20/dopuna-krivicne-prijave-protiv-janjica-bodiroge-i-obradovica/
[21] https://gradjanskipreokret.rs/index.php/2020/05/25/vodosnabdevanje-u-zrenjaninu-je-pred-kolapsom/
[22] http://www.vikzr.rs/zavrsen-izvestaj-strucne-komisije-o-radu-fabrike-vode/
[23] https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/zrenjanin-raskinut-ugovor-s-fabrikom-vode-trazi-se-novi-partner_1261030.html
[24] Stručna procena vodosnabdevanje grada Zrenjanina koji je sačinila komisija u sastavu Dr Nenad Ivanišević, dipl. inž. građevine i dipl. pravnik, Dr Jasmina Agbaba, dipl.hemičar, Ljubica Tunić, dipl.inž. tehnologije, specijalista tehnologije i Radivoje Batinić, dipl. inž. mašinstva nije javno objavljena
