Navigacija
Đokica Jovanović
Hrišćanstvo je komuna
Jedno moguće čitanje
(Neki delovi teksta iz: Đokica Jovanović, Prilagođavanje. Srbija i moderna: od strepnje do sumnje, drugo dopunjeno i prošireno izdanje, monografija, Dan-Graf, Beograd i Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2017.)
Pokazaćemo na primerima iz Biblije da je komunistička ideja sastavni deo tog spisa. Želimo da pokažemo da je u Bibliji artikulisana komunistička revolucionarnost kao otkrivena osnova za uspostavu pravedne zajednice. Dobro je da se to pokaže, i nasuprot odijumu prema ideji otvorene komune, koji neguje većina crkvenog hrišćanskog klera. Da se pokaže da je pojava hrišćčanstva neodvojiva od Isusa Nazarećanina, revolucionara koji je sebe sâmog posvetio ideji o jednakosti i jednakovrednosti svih ljudi i o pravednosti za sve ljude.
Roždestvo Hristovo – Božić, ikona (15. v., Благовещенская церковь, Москва) | ria.ru
Krenemo li putem značenja reči komunizam, nailazimo na značenja u latinskom jeziku koja upućuju na to da se u osnovi pojma komunizam nalazi razumevanje ljudske zajednice. Pa tako reč communico (as, are) znači: 1) učiniti nešto zajedničkim; 2) deliti nešto kao zajedničko; 3) saopštavati (u razgovoru); 4) opštiti. Dalje, communio (onis) znači: 1) zajednica (životna, poslovna); 2) udruženje, društvo.
Iz ovoga se izvode pojmovi:
– communis (e): 1) zajednički; 2) opšti, javni; 3) svačiji; 4) opšti, svakodnevni, običan.
– commune (is): 1) zajednica (ekonomska, teritorijalna); 2) opština; 3) država kao zajednica.
– communitas (atis): 1) zajednica; 2) zajedništvo, odnos zajedništva; 3) društvenost (u ophođenju), društveno osećanje.
– communiter ad. zajednički.[1]
A iz ovoga, dalje, sledi: komuna (zajednica); komunikacija, komunikacioni, komunicirati (opštenje, razgovor, dijalog, izveštavanje, obaveštavanje, informisanje, prenošenje znanja i iskustva…). Dakle, bez komune i komunikacije, naprosto, nema ni najjednostavnije zajednice ni najsloženijeg društva.
Dakle, kultura solidarnosti počiva na ideji bratstva i seže dalje od Francuske revolucije, do, rekosmo već, revolucije Isusa Nazarećanina, pa do u nespoznate dubine istorije čovečanstva. U Novom zavetu, opis načina života rane hrišćanske zajednice u Jerusalimu daje sliku zajednice koja je, po svemu sudeći, uređena prema komunističkim vrednostima, u kojoj je ostvareno načelo: „od svakoga prema mogućnostima, svakome prema potrebama“. Podsećanja radi, način života uopšte izrasta iz strukturisanog vrednosnog poretka. Na jednom mestu u Novom zavetu naići ćemo na tvrdnju da je najvažnija vrednost solidarnost i da ljudi treba da ravnopravno dele zajednički imetak. Pre svih levičara Novi zavet afirmiše komunističku utopiju. Pogledajmo: „Reče mu Isus: ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom.“ (Sveto Jevanđelje po Mateju, 19:21) „A kad ču mladić riječ, otide žalostan; jer bijaše vrlo bogat“ (Sveto Jevanđelje po Mateju, 19:22) „A Isus reče učenicima svojijem: zaista vam kažem da je teško bogatome ući u carstvo nebesko“. (Sveto Jevanđelje po Mateju, 19:23) „I još vam kažem: lakše kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božije.“ (Sveto Jevanđelje po Mateju, 19:24) „A svi koji vjerovaše bijahu zajedno, i imahu sve zajedno.“ (Djela svetijeh apostola, 2:44) „I tečevinu i imanja prodavahu i razdavahu svima kao što ko trebaše.“ (Djela svetijeh apostola, 2:45) „A u naroda koji vjerova bješe jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve bješe zajedničko.“ (Djela svetijeh apostola, 4:32) „Jer nijedan među njima ne bješe siromašan, jer koliko ih god bijaše koji imadijahu njive ili kuće, prodavahu i donošahu novce što uzimahu za to,“ (Djela svetijeh apostola, 4:34) „I metahu pred noge apostolima; i davaše se svakome kao što ko trebaše.“ (Djela svetijeh apostola, 4:35) Dalje: Ananija i njegova žena Safira su pokušali, pošto su prodali njivu, da jedan deo novaca sklone samo za sebe, krijući ga, tako, od zajednice. No, Petar je prozreo njihov naum, a Duh Sveti ih je kaznio smrtnom kaznom (Djela svetijeh apostola, 5:1-10). I zato „uđe veliki strah u svu crkvu i u sve koji čuše ovo.“ (Djela svetijeh apostola, 5:11)[2] Milan Vukomanović (1960-) naglašava egalitarni karakter ranohrišćanskih zajednica: „U jevanđeljima se, najzad, u skladu s tim ranim kodeksom ponašanja, preziralo bogatstvo i privatno vlasništvo. Priča o bogatom mladiću koji nije dostojan carstva božjeg (Mk 10.17-31) dobro ilustruje shvatanje po kome je odricanje od vlasništva neophodan uslov da se pristupi Isusovoj zajednici. Ili: ,Ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti; ni tijelom u što ćete se obući: duša je pretežnija od jela i tijelo od odijela. Pogledajte gavrane kako ne siju, ni žanju, koji nemaju podruma ni žitnica, i Bog ih hrani: a koliko ste vi pretežniji od ptica?ʻ (Lk 12.22-24). Ove Isusove reči ne treba ublažavati ili alegorijski tumačiti, jer one su, nesumnjivo, u najranijim hrišćanskim zajednicama, vrlo ozbiljno i doslovno shvatane, sprovođene u delo.“[3]
Benvenuto Tisi da Garofalo (1481–1559), Isus izbacuje menjače novca iz hrama, (slikano između 1540. i 1550.) National Galleries Scotland | nationalgalleries.org
„Čišćenje Hrama“ (Sveto Jevanđelje po Mateju, 21:10-17), mesto je u Bibliji koje je bilo inspiracija mnogim umetnicima, poput Benevenuta Garofala:
* * *
Od tih prastarih vremena, pa do danas traje misao o jednakosti i dobobiti za sve ljude. Na tragu pomenutih biblijskih poruka Oskar Vajld (Oscar Wilde, 1854-1900) će reći: „Prema tome, ukidanjem privatnog vlasništva dobit ćemo pravi lijepi i zdravi individualizam. Nitko više neće tratiti život na nagomilavanje stvari i njihovih simbola. Čovjek će naprosto živjeti. Živjeti je nešto najdragocenije na svijetu. Većina ljudi tek postoji.“[4] Možda se nikada neće (i, najverovatnije ni neće) ostvariti ova Vajldova (i ne samo njegova) nada, ali je ona utoliko potrebnija danas, poput onih neobičnih stihova Branka Miljkovića[5]:
Putuj dok još ima sveta i saznanja:
bićeš lep od prašine, spoznaćeš prah i sjaj.
Oslepi svojim koračajućim putem, al znaj:
lažno je sunce, istinita je njegova putanja.
Nek trgovci vremenom plove sa voskom u ušima,
ti smelo slušaj kako pevaju pustinje,
dok kleče bele zvezde pred zatvorenim morem i ima
u tebi snage koja je raspinje.
[1] Oscar Wilde, Socijalizam i ljudska duša. De profundis, Grafički zavod Hrvatske, Zagreb, 1987, str. 18-19.
[2] Branko Miljković, More pre nego usnim, u: Branko Miljković, Sabrana dela, I, Gradina, Niš, 1972, str. 275.
[3] Sva tumačenja prema: Branislav Grujić, Rečnik latinsko – srpskohrvatski, Obod, Cetinje; Medicinska knjiga, Beograd i Zagreb i Narodna knjiga, Beograd, 1983.
[4] Biblija ili Sveto pismo Staroga i Novoga zaveta, izdanje Biblijskog društva, Beograd, 1992.
[5] Milan Vukomanović, Isus Nazorej: religijski, društveni politički milje Isusovog pokreta, Religija i tolerancija, Novi Sad, 20 (2013), str. 34.
