Navigacija
Kroz projekat podrzan od RLS fondacije, sproveli smo obuku u vršenju monitoringa nad položajem radnika. Grupa CEDRA dvodnevnom obukom ukazala nam je na neke od najvažnijih smernica kada je reč o izradi intervjua i političkom usmeravanju ispitanika ka sindikalnom organizovanju.
Uradili smo intervjue sa radnicama u tekstilnoj firmi, radnikom koji je radio i u trgovinskom lancu i u velikoj fabrici Drаеxlmaier, sa dve radnice koje sada rade u Drаеxlmaier, pre su radile su u trafikama poznatog trgovinskog lanca.
Svim ispitanicima je pojam sindikata poznat. Uglavnom su imali pozitivan stav prema sindikalnom organizovanju u teoriji. Ono što je važno naglasiti da CEDRA kao grupa iz Slovenije nije imala uvid u okolnosti, kontekst, i da ono sto našeg radnika koči da pomišlja na traženje svojoh prava, jesu užanse procedure, nepoverenje u institucije, radni sporovi traju dugo i neizvesni su, sindikalno organizovanje postoji načelno ali nije nesto sto će, ukoliko se desi doneti dobrobit radnicima. U privatnim kompanijama, praksa je pokazala da su oni radnici koji su osnovali sinidkate mahom ugnjetavani i dovodjeni do otkaza.
Postoje tri načina da se radnici bore, to su konvencionalni (štrajkovi, protesti), nekonvencionalni (kada se koriste i nezakonskim sredstvima) i politički (radnici da kroz partiju ili politički aktivni sindikat koji zastupa prava pradnika bori se za sve bolje uslove).
Iz razgovora sa radnicima iz privatnog sektora, shvatamo da ništa od ponuđenog ne dolazi u obzir kao opcija. Prvi jer je sam sindikat je vrlo tesko organizovati u privatnim kompanijama. U onim manjim, kao sto su trgovinski lanci, trafike, tekstilni pogoni, suviše je malo radnika, velika fluktuacija, oni koji dolaze nemaju razvijenu sindikalnu svest. Drugo, sam poslodavac naglasi da zakonski imaju pravo ali da im ne preporučuje organizovanje. U većim fabrikama, privatnim, sindikat se osniva od strane menadžmenta, takozvani žuti sindikat, koji opstruiše borbenost pravih sindikata.
Na pitanje kako rešiti problem sindikalnog organizovanja, radnici su istakli prvo obrazovanje, znanje radnika da kad ulaze na tržiste rada sta im je zagarantovano, drugo zakon koji funkcioniše (vremenski razumske radne sporove, nepristrasnost sudstva) i treće da se radnici ujedinjuju oko jedne zajedničke radničke politike.
Radnici iz Zrenjanina nisu ništa novo rekli, ako ove redove citaju Zrenjaninci. Medjutim, aktivistima i istrazivačima iz Slovenije nije jasno kako može da se isplaćuje minimalac ispod minimalca, kako može da se manjak vraća vlasniku kapitala na ruke, kako može da se ne poštuje procedura po pitanju zaštite na radu, kako je moguće da radnici ne smeju da idu u toalet kad hoće, da piju vode koliko hoće, da komuniciraju.
U tekstilnoj firmi, komunikacija je najveca pretnja. Komuniciranje radnika u pogonima dovodilo je do pobuna. Ovde se radnici ne mogu umrežiti u pogonima, dok tehnologija omogućava umrežavanje i komunikaciju van fabrika, trafika, prodavnica.
Strah poslodavca u skoro svim razgovorima sa radnicima jeste da će se radnici organizovati protiv njega. Razgovor ce početi o svakodnevnici, mozda se razvije neko prijateljstvo, te se smatra da je to velika opasnost po poslodavca. Poslodavci animozitet prema međuradnickoj komunikaciji pravdaju padom produktivnosti, slabijem kvalitetu i vrlo brutalnim stavom da je radno mesto mesto za rad, ne za ćaskanje i druženje.
To nas dovodi do pitanja zbog cega poslodavci, ne svi, neki, pomno prate komunikaciju, druzenje svojih zaposlenih van radnih mesta. Nije teško pronaći odgovor. Neki poslodavci oduzimaju mobilne telefone na ulazu u pogon.
Dvostruki je motiv. Prvo, onemogućava da se komunicira, radnik je u potpunosti odvojen od sveta van radnog mesta. Drugo, važnije, nema oružije kojim bi mogao da snimi foto ili audio zapis. Pravno, ne bi radniku pomoglo ni da zabeleži telefonom bilo kakvu nepravilnost, bezobzirnost ili brutalno kršenje radnog prava. Poslodavcu bi sigurno odmoglo.
Kada nema komunikacije, teško je osnvati bilo kakvu organizaciju. Čak i neformalna druženja nisu moguća, vrlo su retka, posebno u malim firmama. Ispitanici nisu naveli da je tako kod njih, međutim, tvrde da je tako u drugm firmama. Flktuacija radnika je takva da ne stignu da ostvare bazičnu bliskost- kolegijalnost, osećaj da pripadaju istom radnom kolektivu. O mogucim povezivanjima u organizacije nekad razmišljaju, posebno kada svedoče ili su žrtve brutalnosti poslodavca. U postojeće sindikate poverenje nemaju, novo osnivanje deluje, za sada, nemoguće.
* Intervjui su urađeni 6.7.2019. u Zrenjaninu, Zrenjaninski socijalni forum i CEDRA iz Slovenije zajednički su vodili razgovore sa različitim radnicima iz Zrenjanina. Monitoring- obuka članova ZSF-a deo je projekta podržanog od RLS fondacije.
** Naslovna fotografija: https://lh3.googleusercontent.com
