Navigacija
Na tribini i radnom sastanku održanom u Subotici u organizaciji Zrenjaninskog socijalnog foruma, podržano od Olof Pamle International Centre, posebno su se istakle dva važna govora. Iako ne sindikalan, predstavljanje našeg domaćina UGS Solidarnost iz Subotice, kroz nadahnut govor članice Eržebet, dao je šlagvort za razgovor o reformi u organizaciji sindikata koju je vrlo precizno izneo Ilija Tulumović, sada penzioner, sindikalac koji kako kaže “uspeo je da ujedini pokajinski, gradski sindikat i opštinu da ga smene, što su i uspeli”. Tribinu su vodili prof. Zoran Stojiljković i Dušan Kokot, Građanski preokret i NSPRV, gde je glavna tema bila samokritika sindikata.
Tribina u Subotici, govori prof. Zoran Stojiljković
Kada je reč o udruženju Solidarnost, bitno je istaći njohovu doslednu borbu za radnička prava, bolji položaj radnika, pravo na sindikalno organizovanje, isticanje vrednosti kao što su nepodmitljivost, doslednost i ideološka pozicija. Izlazak na lokalne izbore, kako sami naglašavaju, bio je neuspešan zbog raznih sabotaža koju močnici mogu da koriste, ali i vrlo važna stvar- osipanje onog dela članstva koje je trebalo da podrži svoje udruženje, pre svega misle na pravnike. Nedostatak pravnika, pravnih saveta, SOlidarnost je koštala ne velikog uspeha. Naglašavanje na raznolikosti ljudi u udruženjima, raznih struka, može biti usvojen kao iskusvtveni savet svima od strane Solidarnosti.
O sindikalizmu, Ilija Tulumović je konkretno izneo predlog reforme sindikata. Prvo, da se hitno mora doneti zakon o sinidkatima, koji su za sada uređeni po principima pre 2000-tih, jednostavno ne prate vreme u kome se sidnikalna borba odvija. Tim zakonom bi se rešavao i odnos među sindikatima, odnosno, imovina bi bila u jednom fondu koju bi sindikati delili na osnovu broja članova, reprezenativnosti etc. Takođe, istako je da u društvenim preduzećima nije nikako slična situacija kao u privatnim, te da je u privatnim preduzećima gotovo gerilska borba, nemoguća. Poslodavac ima sve mehanizme u svojim rukama, radnik je tu nemoćan, obeshrabren i demotivisan da uopšte razmišlja o sindikalnoj borbi. Izmeštanje sindikata iz preduzeća, smatra izlagač, mnogo bi se više moći stavilo u ruke samih sinikalnih rukovodilaca.
Radni sastanak, prostorije UGS Solidarnost
Neugodnost uvek nastaje kada se povede pitanje imovine, dalje izmeštanja sindikata, finansiranje iz članarine, kao i mandat nekog sindikalnog poverenika. Neretko je da negde sindikalni poverenici provedu više od dvadeset ili trideset godina na čelu sindikata. Ova situacija se, po nekim učesnicima, pravda da mladi nigde ne uče o sindikatu, nemaju zainteresovanost za radnička pitanja te je nužnost dug mandat, a ne volja. Ilija T. je izneo jednu ideju koja bi mogla da bude inspirativna kada je reč o traženju medijskog prostora za sindikalizam, radnička pitanja. On se osvrnuo na postojanje emisije Čas za sindikat, koja je išla na televiziji, a plaćali su termin simbolično. Sindikat je tu predstavljao novosti, vesti i postojao je edukativni deo.
Rasprava: Trgovci i prosveta
Koliko je moguće da se uz simboličnu naknadu televizijski program, radijski program posveti ovim temama?
Potencijal možda postoji, postoje razni portali koji obrađuju ove teme, međutim ono ostaje u relativno uskom krugu interesanata. Šira publika, kao što je televizijska, svakako da bi imala koristi od ovakvog vida obraćanja sidnikata radnicima, komunikacija je prilagođenija onima koji možda ne prate portale, socijalne mreže i slično.
Kao i do sad, na svakom sastanku su osetljive teme ostale bez konkretnih stavova koji će se argumentovano braniti.
