Sastanci građana o zrenjaninskoj vodi

Zrenjaninski socijalni forum organizovao je juna meseca ove godine dva sastanka građana, u MZ Dositej Obradović i na Bagljašu. Uvodna izlaganja o ovoj problematici održali su diplomirani biolog Živojin Đurin i Zoran Dedić, novinar lista Zrenjanin. Donosimo sažetak njihovih izlaganja koja smo u celini preneli na našem YouTube kanalu.

Živojin Đurin, koji je decenijama bio šef laboratorije u zrenjaninskom Javnom komunalnom peduzeću “Vodovod i kanalizacija” (VIK) izneo je mnoštvo podataka o higijenskoj i bakteriološkoj ispravnosti zrenjaninske vode. U više elemenata ona ne odgovara standardima koji su propisani Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode koji je donet 1998. god. Najveći problem je prisustvo arsena u koncentraciji deset puta većoj od dozvoljene, ali postoje i drugi elemnti koji ne odgovaraju Pravilniku. (Dozvoljeni nivo arsena je do 10 mikrograma po litru, a u našoj vodi ima ga oko 100 mikrograma). Takođe, zrenjaninska voda ima žućkastu boju, neprijatan ukus i miris.

Đurin je naveo i zanimljiv podatak da u Srbiji ne postoji ni jedna laboratorija koja bi mogla da detektuje sve zadate parametre. Zanimljivo je da voda u Zrenjaninu nije zabranjena odmah po donošenju Pravilnika,1998. nego tek 2004.

Vodovodna mreža u Zrenjaninu duga je oko 280 kilometara, a oko 70% mreže čine azbestno-betonske cevi. Poslednjih decenija vršeni su pokušaji da se nađe odgovarajuća tehnologija za prečišćavanje vode čak na dvadeset pilot postrojenja.

Kao i drugi stručanjaci u ovoj oblast, i Đurin tvrdi da reversna osmoza, tehnološki postupupak koji je primenjen u izgrađenom postrojenju može da očisiti vodu do H2O, ali je pitanje koliko je taj postupak održiv, pošto membrane za prečišćavanje vode moraju da se ispiraju čisitom vodom pod velikim pritiskom, tako da postoji rizik da takvo postorojenje dođe u sitaciju da veliki deo vode koji proizvede koristi za ispiranje membrane.

Postoji i problem sa uklanjanjem otpadne vode i hazardnim otpadom, arsen eliminisan iz vode ne sme se vraćati u prirodu. Na Divčibarama je izgrađeno slično postrojenje koje je radilo nekoliko meseci. Nemačka kompanija Linde pokušala je da prečisti zrenjaninsku vodu postupkom reversne osmoze, ali je odustala.

Zrenjaninska voda na izvorištima je sterilna, u njoj nema bakterija, ali se ona ipak hloriše kako ne bi došlo do kontaminacije u cevovodima. Prisustvo hlora u vodi nije bezazleno.

Đurin je podsetio da je u Zrenjaninu 1982. godine, bio raspisan referendum za izgradnju fabrike vode, u centru grada bila je izložena maketa, ali od njene izgradnje nije bilo ništa, a sredstva prikupljena referendumom utrošena su za druge svrhe.

Đurin takođe tvrdi da je naš Pravilnik oštriji nego u nekim državama članicama EU. Dalji problem je što se povremeno pravlnici menjaju, uvode se novi parametri koji moraju da se prate, što znači da prečistači moraju stalno da se dograđuju kako bi se ispunile propisane norme. Đurin ne spori da je arsen kacnerogen, ali, po njegovim saznanjima u zrenjaninskoj vodi zastupljen je manje toksičan, petovalntni arsen, mnoge je po zdravlje opasniji trovalntni neorganski arsen.

Zoran Dedić je najpre postavio pitanje kako je bilo moguće da je odjednom pronađeno jednostavno i brzo rešenje za uklanjane arsena, potom je dao sažetu hronologiju zbivanja oko izgradnje “fabrike vode”. Ugovor o javnoj nabavci za prečišćavanje vode sklopljen je 12.2.2015. sa “konzorcijumom“ koji su činili : Gruppo ZILIO S.P.A. ogranak u Beogradu, Gruppo ZILIO d.o.o. iz Novog Sada, i Synertech, d.o.o. iz Beograda. Firme koje nose naziv Zilio zastupala je ista osoba, Nenad Obradović, a dve od tri firme imaju sedište na istoj adresi. Druga ugovorna strana, naručilac javne nabavke, je VIK.

Juna 2014. u Beogradu je osnovan ogranak italijanske grupe Zilio, pola godine pre zaključenja ugovora. Komapnija Synertech je osnovana 2013 godine, a registrovana je za konsultantske aktivnosti u vezi sa upravljanjem i drugim aktivnostima. Februara 2014. za Direktora VIK izabran je Goran Tajdić i on je u ime ovog javnog preduzeća potpisao ugovor.

Poziv za ponudu javne nabavke objavljen je 19.12.2014., a samo nakon mesec i po dana Gradsko veće i Skupština podržali su projekat. Odbornik SPS, Dragan Basta, tada je, na sednici Skupštine, 6. februara 2015. izrazio sumnju u sposobnost firmi sa par zaposlenih da reši problem koji nije bio rešen decenijama. On je takođe negodovao zbog toga što odbornici nisu bili obavešteni o tehnološkom postupku koji će biti primenjen.

Predstavnici kompanije Zilio uz pratnju Italijanskog ambasadora u Srbiji, boravili su u Zrenjaninu 12. februara 2015., tada je bilo najavljeno da će radovi na izgradnji postrojenja biti završeni do kraja godine.

Postrojenje je građeno kreditom koje je “investitoru“ odobrila Erste banka, koja je maltene istovremeno VIK-u prodala poslovni prostor koji se nalazi u istoj zgradi u kojoj je sedište ovog javnog preduzeća. Radovi na izgradnje “fabrike vode” su počeli u zimu 2016/2017, a na gradilištu su tek s proleća 2017. viđeni radnici jedne danske firme, od koje je Syneterch nabavio opremu vrednu dva miliona evra.

U posao oko izgradnje fabrike vode uključena je i jedna privatna firma iz Kragujevca čija je osnovna delatnost proizvodnja delova za nemačku železnicu. Ta firma registrovala je ogrank za preradu vode sredinom 2016.
Dedić kaže da je razgovarao sa inženjerima iz Zrenjanina koji su mu rekli da je u pitanju skupa tehnologija, reversna osmoza koja se koristi u bogatim arapskim zemljama za prečišćavanje morske vode. Da će postrojenja za prečišćavanje trošiti puno struje, s obzirom da treba “nabiti” pritisak i filtrirati vodu na molekularnom nivou. Njemu je objašnjeno da su se zrenjaninske fabrike, dok su radile, zimi suočavale sa problemom zamrzavanja instalacija, te da će cevi u pogonima za preradu vode zimi morati da se zagrevaju kako ne bi došlo do zamrzavanja tečnosti u njima. Dedić je naveo da je verovatno iz tog razloga u krugu “fabrike vode” prvo izgrađena trafo stanaica.

On je rekao da se Grupa Zilio iz Italije ne oglašava niti odgovara na pitanja novinara o tome da li je uključena u izgradnju postrojenja u Zrenjaninu. Dedić je obišao postrojenje i tvrdi da nije video ni jednu oznaku koja upućuje da je ta italijanska kompanija ovde išta konkretno uradila. Ceo posao su u ime Grada i VIK-a nadzirali očigledno nestručni ljudi, smatra ugledni zrenjaninski novinar, i kaže da o celom poduhvatu postoji zavera ćutanja, građani do informacija dolaze zaobilaznim putem.

Građani koji su učestvovali na sastancima izrazili su čuđenje kako je ceo postupak oko izgradnje “fabrike vode” vođen diletantski i složili su se sa ocenom predsednice Vlade gospođom Brnabić koja je ovim povodom juna 2018. godine izjavila: “Mislim da je neverovatna situacija. Ako opet mogu da iskoristim termin koji nekad koristim – mislim da je suluda. Mislim da je neverovatno kako smo došli dovde” (http://rs.n1info.com/a397860/Vesti/Dogovor-postignut-ali-i-dalje-nema-pijace-vode-u-Zrenjaninu.html), Brnabićeva je u više navrata izjavila da Zakon o komunalnim delatnostima koji ne dozvoljava privatnim firmama da se bave prečišćavanjem vode neće biti izmenjen i da će problem biti rešen tako što će grad otkupiti postrojenje.

Na sastancima je postavljeno i pitanje da li italijanski “partner” uopšte bio uključen u posao, i ko je u stvari bio “investitor”. Postrojenje je građno kreditom jedne privatne banke, izgleda da firme koje su ga izgradile uopšte nisu raspolagala svojim kapitalom. Postavlja se pitanje ko je u stvari vlasnik “fabrike vode” i od koga bi je trebalo otkupiti. Budući da si stručnjaci za tehnologiju prerade vode u više navrata iznosili rezerve u vezi sa izgrađenim objektom, postavlja se pitanje da li je svrha pomenutog otkupa da se reši problem snabdevanja stanovništva Zrenjanina pijaćom vodom ili je cilj da se jedna moćna banka spasi od gubitka od nekoliko miliona evra, zbog toga što je odobrila kredit nesolidnim partnerima. Da li postoji rizik da grad otkupi za skupe pare postrojenje za koje nije sigurno da će obezbediti ispravnu vodu.

Facebook

Google+

Twitter