Navigacija
Desničarski krugovi u Zrenjaninu, iz političkih razloga, povremeno obnavljaju inicijativu da se gradu promeni ime. Ciljevi su potiskivanje antifašizma i potiranje sećanja na socijalistički period u kome je naš grad doživeo najveći prosperitet.
Da bi ovaj cilj bio postignut vršene su dugogodišnje pripreme. Uz podršku loklanih kapitalista formirano je više sportskih klubova sa nazivom Petrovgrad, uključujući i Udruženje odgajivča golubova srpskih visokoletača SRB-797. „Petrovgrad“. Nastao je moćan politički blok, koji čine lokalani bogataši, nacionalstičke organizacije i pojedinci poznati po svom nacionalstičkom delovanju. U ovom bloku su i gradonačelnik Zrenjanina, ali i neki istaknuti članovi Dveri, stranke koja je ljuti protivnik Aleksandra Vućića. Podršku su pružili i akademici Matija Bečković i Vasilije Krestić, Ravnogorski pokret i slične organizacije.
Prvi zadatak je bio uspostavljanje kontrole nad zrenajninskim institucijama kulture, kako bi se sprečila organizacija programa koji ne odgovaraju ideološkim pogledima ove grupe. Ovaj nacionalstički blok za svoje aktivnosti obilato koristi javne resurse, dok su protivnici promene naziva grada prinuđeni da iznajmljuju prostor za svoje manifestacije, pod komercijalnim uslovima.
Obrazloženje za promenu naziva grada je da je Kralj Petar I značajnija ličnost nego Žarko Zrenjanin. Srpski desničari namerno zanemaruju činjenicu da je fašizam bio izuzetna istorijska pojava. Nemački nacizam imao je ambiciju da uništi ili porobi sve narode koji su u njihovoj ideologiji označeni kao niže rase. Hitler je lično bio veliki srbofob, u okupiranoj Evropi jedino u Srbiji je važilo pravilo sto za jednog. Kada su jedinice Vermahta sredinom aprila 1941 ušle u današnji Zrenjanin najpre su na gradskoj kući istakli parolu „Ova zemlja je bila i ostaće Nemačka“. Odmah je pohapšeno oko 1300 Jevreja koji su osamnaestog avgusta sprovedeni gradskim ulicama do Begeja i šlepovima deportovani u Beograd, gde su, skor svi pobijeni. To je najcrnji dan u istoriji našeg grada.
Dok su drugi mirno gledali kako nastupa sumrak civilizacije, banatski komunisti organizovali su otpor. U ravnici nisu postojali nikakvi uslovi za gerilsko ratovanje, jedino sklonište bili su kukuruzi, ustanici su unapred bili osuđeni na pogibiju. Banatski krvnik Špiler pobio je hiljade civila, talaca, hapisao je majke sa malom decom. Danas desničari smatraju da ljudi koji su dali svoje živote boreći se protiv nacističkih okupatora nisu dovoljno značajne ličnosti. Šta bi se desilo kada bi u Francuskoj neko tražio da se ne poštuje kult Jovanke Orleanka, jer nije bila kraljica ili akademik.
U antičkoj Grčkoj postojao je kult Kinegire, običnog vojnika, koji je tokom Maratonske bitke desnom rukom držao persijski brod. Kada su mu Persijanci odsekli desnu ruku, on je brod držao levom rukom, kad su mu odsekli i tu ruku, on je brod držao zubima, dok ga nisu ubili. Grci su jednako cenili Kinegiru kao i Sofokla, Eshila Evripida, Sokrata, Platona, Aristotela…
Guranjem u zaborav partizanskog pokreta i boraca koji su poginuli, indirektno se normaliziju fašizam i šalje poruka da je nacistička okupacija Srbije bila kao i svaka druga, običan rat..
Ime Zrenjanin značilo je da su privredna i prirodna bogatstva u vlasništvu našeg naroda, u obnovljenom kapitalizmu sva vredna imovina pripadaće mahom strancima. U socijalističkom periodu grad Zrenjanin bio je industrijski gigant, preduzećima su upravljali radnici, poljoprivredno zemljište korišćeno je da se prehrani naše stanovništvo, svi su mogli da se leče i školuju…. Komunistički pesnik Oskar Davičo pevao je :
“Osto je u Pavlišu”.
Ne. Zrenjanin hoda gradom
u kom
sve manje je tuge.
Danas su radnici bedno plaćeni i obespravljeni, a naša obradiva zemlja izdaje se u zakup stranim korporacijama ili je u vlasništvu domaćih tajkuna. Nedavno je Skupština grada Zrenjanina dala skoro 2500 hektara obradive zemlje u tridesetogodišnji zakup nemačkoj kompaniji Tenis, a domaće zemljoradnike je na taj način izbacila iz posla. Udrženje „Petrovgrad“ koje traži promenu naziva grada tom prilikom nije protestovalo.
Skupština grada ne sme pokrenuti inicijativu za promenu naziva grada samo zbog hirova nekoliko nacionalsitičkih organizacija. Naziv Zrenjanin ne sme biti promenjen bez sagalsnosti njegovih stanovnika.
Ako Matija Bećković toliko voli kralja Petra I Karađorđevića neka svoje mesto, Rovci, u Crnoj gori preimenuje u Petrovo Selo.
Svojevremno je Skupštini Grada Zrenjanina bila podneta inicijativa da se Lazerevo, selo kod Zrenjanina u kome je uhapšen ratko Mladić, preimenuje u Mladićevo. Taj predlog uopšte nije bio ni razmatran, a tako treba postupiti i sa inicijativom udruženja „Petrovgrad“
Ideja kleronacionalista i lokalnih tajkuna da se promeni naziv grada Zrenjanina bez referenduma izazvala je veliko ogorčenje građana i najveću političku mobilizaciju posle promena 2000. Akciju vode građani i organizacije civilnog društva, političke stranke su se poslednje uključile, čekaju da vide ko ima veću podršku I na kojoj strani postoji veći rezervoari glasova.
Reagovanje gradonačelnika koji je odmah zatražio mišljenje Ministarstva za lokalnu samoupravu pokazuje da postoji čvrsta sprega između gradskih vlasti i zrenjaninskih kapitalsita, koji su glavni zagovornici promene naziva grada
Izgleda da je gradonačelnik svojom podrškom Petrovgradu hteo da skrene pažnju sa skandala oko fabrike vode. On je godinama obmanjivao Zrenjaninke i Zrenjanince da je rešen problem snabdevanja ispravnom pijaćom vodom, a ispostavilo se da prihvaćeni koncept nije u skladu sa Zakonom, što se unapred znalo.
U svom radu Janjić je pokazao krajnju nestručnost, javno je izjavio da u gradskoj kući niko nije znao da po Zakonu o komunalnim delatnostima privatna firma ne može obavljati prečišćavanje vode koja se distribuira u javnom vodovodu. Kada je započeta izgradnja fabrike vode, nije se setio da pita nadležno ministarstvo da li je ugovor sa firmom Zilio u skladu sa zakonom.
Nezadovoljstvo građana izazvano inicijativom za promenu naziva grada treba iskoristiti kako bi se ukazalo i na katastrofalne posledice partijske uprave. Decenijama javna preduzeća i ustanove ne služe potrebama građana, nego kao rezervoar privilegija za članove stranaka. Masovno je fiktivno zapošljavanje.
Potrebno je otvoriti široku javnu debatu o konceptima razvoja grada, budući da u Banatu nastupa socijalna katastrofa.
Ako se stogodišnjica prisajedinjenja Vojvodine Srbiji bude obeležavala prema zamislima Ravnogorskog pokreta I sličnih, nastupiće nesagledive štetne posledice. Stabilizacija međuetničkih odnosa u Vojvodini jedina je pozitivna tekovina političkih promena koje su nastupile Miloševićevim padom. Sada se sve to dovodi u pitanje. Neka najviši organi vlasti u državi dobro razmile šta rade. Moraju se odmah sprečiti svi koji žele da gubitak Kosova kompenziraju destabilizacijom međunacionalnih odnosa u Vojvodini.
Autor je aktivista Zrenjaninskog socijalnog foruma i potomak trojice poginulih partizanskih boraca
Miroslav Samardžić
Zrenjanin
