Navigacija
Neću ni da se pitam šta je moglo da ga spreči. Neću ni da se pitam da li je neko video neki znak, da li je imao nekog blizu sebe. Njegovo pravo ime ni ne znam. Mogla bih da pitam, ali neću. Znam ga kao Pismena. Čula sam neke priče, načula da je teško živeo.
Da, digao je ruku na sebe. Vozila sam u pravcu Peskare kada mi je telefon zazvonio: “Bakice, Pismen se obesio”. Ćutanje sa obe strane slušalice. Nismo ga poznavali. Znali smo dve pesme koje je repovao na madjarsko-srpsko-engleskom. DR Koja je radio matricu. Nervirao se Koja što Pismen nikako da uhvati ritam, kako li se već kaže, uvek ispada, ali nema veze, uradiće mu još par matrica, možda izbaci album. Nije ga izbacio. Ostale su tri pesme na YouTubu. Dva lajka i jedan dislajk. Posthumno sam mu dala lajk, to u ovom svetu i jeste kakvo odlikovanje i priznanje.
Budva, otvoreni prozori malog belog Citroen Saxa, sa mp3 plejera kroz zvučnike glasno se čuje:
Idemo reperi, idemo ka vrhu, da budemo bolji od boljih.
Nastup u amfiteatru KCa u Zrenjaninu, godinu ne znam, došli smo samo da podržimo Pismena. Samo zbog njega. 10 godina kasnije, nalazim video zapis tog nastupa. Nalazim na video zapise njegovih kolega, Pismen u plavom radničkom odelu baca se u neku slamu, hoće da snimi spot, priča i repuje. Nekad mi je neko prebacio te snimke i rekao da ne širim dalje, snimano je u firmi, mogu da imaju problem.
Nije on znao da nije bilo podsmevanja. Naprotiv. Ćutanje, grč u stomaku na vest da se obesio. Nije znao da sam pred svaku prepreku sebe hrabrila njegovim rečima, ne nekog priznatog umetnika, njegovim rečima, rečima marginalca, dečka šljakera iz Naftagasa što lupa eksere u palete, koji sanja da je slavan poput Eminema, 50 Centa. Nesigurnost bi se rušila kao kula od karata na njegov stih “Istina tako sam počeo prvi tekst, ali nekako trebao sam da počnem, budem srećan da sam napočeo, neko ne zna ni da počne.”
Ne znam da li još neko čuva uspomenu na njega, ovaj folder pod nazivom piiiiiiiiiismen je uspomena na sve one koji su oduzeli sebi život uvereni da nikome nisu važni. 2021. godina, slušam idemo reperi. Pazi sad ovo: “Tekstove da pišem, da čitate nešto dva dana, sve bi nešto dva dana, u život i moj život, to su rekli meni, da nemam iskustvo, da nisam rođen za to…..ne ide tako kume”.
Ovaj tekst je čekao da bude napisan još od te Budve. Htela sam da ti napišem da si jednako vredan megabajta bio kao i Nik Kejv, CBS, Azra i šta je sve bilo od muzike pripremljeno za put do Crne Gore. Nisam napisala jer sam govorila da nemam iskustvo i nisam rođena za to. Ne ide to tako kume. Kasno je da pročitaš. Nije kasno da neko drugi pročita i razbije svoju skrušenost.
Piše: Tara Rukeci
Novi Sad, 2021.
