Navigacija
Tribina Zrenjaninskog socijalnog foruma “Kapitalizam i kultura” održaće se u petak, 30. juna 2017. u 19 časova u maloj sali Kulturnog centra – Zrenjanin.
Govori Želimir Žilnik, filmski reditelj
moderator Miroslav Samardžić, politikolog i aktivista ZSF-a.
Neoliberali su pronašli univerzalno rešenje za sve društvene probleme – tržište. Sve delatnosti treba privatizovati i prepustiti tržištima na kojima neumoljivi zakoni ponude i tražnje svakome dodeljuju pravedan udeo u dobiti. Državu treba onemogućiti da svojim intervencijama umanjuje efikasnost tržišta i svi društveni potencijali biće ostvareni. Za razliku od Srbije u svetu je ova doktrina gotovo odbačena i sve su brojniji autori koji ukazuju na ograničenosti i neuspehe tržišta.
Procesi privatizacije u privredi Srbije biće dovršeni privatizacijom javnih preduzeća, a potom će bti otvoreno pitanje stausa obrazovnih ustanova i ustanova kulture koje su još u javnom vlasništvu.
Kakve društvene posledice mogu nastupiti ukoliko se radiklani tržišni princip primeni u svim društvenim delatnostima i kakva kulturna politika treba Srbiji. Kod nas kultura ne može da opstane na tržištu, neophodna je državna podrška kulturnom razvoju. Javne ustanove iz oblasti kulture treba i dalje da budu osnovni pokretači kulturnih aktivnosti – pozorišta, muzeji, biblioteke, arhivi, kulturni centri… Na žalost ove institucije u sve većoj meri postaju partijske prćije, deo postizbornog plena, rezervoari privilegija za članove političkih stranaka. Neophodno je da institucije kulture budu oslobođene od političkih zloupotreba i da budu profesionalizovane. Treba takođe pružati maksimalnu podršku autonomnim inicijativama građana u ovim oblastima. Cilj kulturne politike mora biti podsticanje stvaralaštva i omogućavanje što širem krugu građana da pod povoljnim uslovima imaju pristup kulturnim dobrima. Država kroz demokratski postupak treba da odredi prioritete i raspodelu budžetskih sredstava. Uvek postoji opasnost da se aktivno učestvovanje države i drugih nivoa javne vlasti u kulturnom razvoju pretvori u političko tutorstvo. Obaveza stvaralaca i radnika u kulturi je da se takvim tendencijama odupru. Iskustva autoritarnih režima pokazuju da su stvarlačke sposobnosti ljudi veće od kapaciteta države da ih kontrolišu.
Institucije kulture u Zrenjaninu funkcionišu na isti način kao i u drugim delovima Srbije i sve su manje sposobne da obavaljaju delatnosti zbog kojih su osnovane. Kakav je odnos kulture u Zrenjaninu prema socijalnim borbama, kakva je ideološko-politička orijentacija stvaralaca, da li su institucije kulture dovoljno otvorene za različite pristupe I ideje ili služe kao institucionalna transmisija za ideologije vladajućih političkih partija.
