Navigacija
Na Dan pobede, u sredu 9. maja u Zrenjaninu će premijerno biti prikazan dokumntarni film o narodnom heroju Žarku Zrenjaninu.
Producent filma je Radnički video klub Zrenjaninskog socijalnog foruma, a autori su Branislav Markuš i Robert Fai. Film je snimljen povodom inicijative desničarskih organizacija da se gradu Zrenjaninu promeni naziv, bezu saglasnosti njegovih stanovnika.
Posle projekcije biće organizovan razgovor o zatiranju antifašističkih tradicija u Srbiji i Zrenjaninu. O voj temi govoriće Andrija Popović, istoričar, doktorand na filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Miroslav Samardžić, politikolog i aktivista ZSF. Očekuje se da će na tribini učestvovati, i članovi porodica Žarka Zrejanina i predstavnici SUBNOR-a.
Početak je u 19 sati, u velikoj sali Mesne zajednice na Bagljašu (bioskopska sala), ulaz iz ulice 20. oktobra.
Desničari nastoje da potisnu sve simbole koji podsećaju na antifašizam, socijalnu i nacionalnu ravnopravnost, kako bi privatnim kompanijama, domaćim i stranim, omogućili da naše, zajedničke, resurse koriste za proizvodnju privatnih profita i kako bi mogli neograničeno da eksploatišu naše radnike.
Radi se o pojavi koju su sociolozi nazvali anti-antifašizam.Obnovljenom kapitalizmu potrebno je da neguje kulturu sećanja koja ne dovodi u pitanje aktuelne odnose moći. Umesto dokazanih heroja koji su poginuli boreći se za slobodu, favorizuju se notorni izdajnici i istorijske ličnosti koje su poznate samo po saradnji za fašističkim okupatorima. Učestalim rehabilitacijama ratnih zločinaca i sardnika nacista i izdajnika, podrivaju se moralni temelji na kojima počiva društvo. Društvo koje nije u stanju da razlikuje dobro od zla ne može opsatati. Rehabilitacije podstiču nemoralno postupanje, ispostavlja se da ne postoji sankcija za pogano ponašanje.
Nova srpska buržoazija potiskuje antifašizam kako bi se obeshrabrio otpor postojećem nepravednom sistemu.
Anti-antifašizam je deo neoliberalnog projekta čiji je cilj da se radnička klasa ponovo potisne u podređeni oložaj i da ima samo onu društvenu ulogu koju joj određuje krupni kapital.
U Srbiji anti-antifašizam je sastavni deo neoliberalne tranzicije čiji je cilj da se uspostavi sistem u kome je vlasništvo nad svim privrednim i prirodnim bogatstvima u rukama stranog i domaćeg kapitala. Da bi zemlja bila potisnuta u periferni, podređeni položaj, moraju se poništiti antifašističke tekovine kao što su javno vlasništvo nad sredstima za proizvodnju, samoupravljanje, socijalna prava. Da bi obnovljeni kapitalizam mogao glatko da funkcioniše, moraju se iz kolektivnog i individualnog pamćenja proterati borci za društvenu pravdu i partizanski pokret. Parola jugoslovenskog antifašizma je bila Tuđe nećemo – svoje ne damo. Danas nas neoliberali uče kako sve što vredi moramo da prepustimo strancima, pa će nam onda biti bolje, kad ne budemo imali ništa. Da bi strane kompanije postale vlasnici sve vredne imovine u Srbiji, mora se potisnuti u zaborav cela srpska osobodilačka politička kultura.
