Navigacija
Ministarstvu rudarstva i energetike
Nemanjina 22-26
11000 Beograd
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave
Birčaninova 6
11000 Beograd
Obraćamo vam se inicijativom da preduzmete radnje na koje ste ovlašćeni Zakonom o energetici, Zakonom o ministarstvima i drugim aktima niže pravne snage. Predmet ove inicijative je važeće zakonodavstvo i podzakonski akti koji regulišu snabdevanje toplotnom energijom, a kojima se čini: povreda načela autonomije volje, zloupotreba prava ugovorno jače strane (stipulanta), zloupotreba monopolskog/dominantnog položaja i druge povrede ustavnih ili zakonskih odredaba i opštih pravnih načela.
Naime, Zakon o komunalnim delatnostima(Sl.glasnik RS br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018)kao opšti zakon koji reguliše osnove obavljanja komunalne delatnosti u članu 13. predviđa:
„Ukoliko odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave o obavljanju komunalne delatnosti nije predviđeno zaključenje pojedinačnih ugovora između vršioca i korisnika komunalnih usluga, smatra se da je ugovorni odnos o pružanju komunalne usluge nastao započinjanjem korišćenja komunalne usluge, odnosno početkom pružanja komunalne usluge u skladu sa propisima kojima se bliže uređuje obavljanje te komunalne delatnosti.“
Ovo je u suprotnosti sa više ustavnih i zakonskih odredbi i opštih načela ugovornog prava: naime ugovori sa vršiocima komunalnih usluga spadaju u ugovore po pristupu ili formularne ugovore, čije opšte uslove određuje jedna, jača ugovorna strana i čija je suština u olakšavanju potpisivanja, jednoobraznosti uslova za sve korisnike i isključenju pregovaranja. Međutim, upravo zato što u ugovornom odnosu postoje dve suštinski neravnopravne strane, potpuno je suprotno opštim pravnim načelima i načelu autonomije volje ugovornih strana uvođenje fikcije o postojanju ugovora onda kada on realno ne postoji. Takođe je odredba u suprotnosti sa odredbama Zakona o energetici (Sl. Glasnik RS, br. 145/2014 i 95/2018 – dr.zakon), članom 360. koji glasi:
„Snabdevač toplotnom energijom i krajnji kupac dužni su da zaključe pisani ugovor o snabdevanju toplotnom energijom.
Sadržaj ugovora iz stava 1. ovog člana propisuje jedinica lokalne samouprave.“
Na ovaj se način povređuje autonomija volje i mogućnost da kupac toplotne energije odluči hoće li uopšte zaključiti ugovor sa distributerom toplotne energije ili se odlučiti za drugi vid energije, na šta po Zakonu o energetici ima pravo.
Drugi problem je raskid ugovora sa distributerima toplotne energije. Regulisanje ovog prava ostavljeno je lokalnim samoupravama, koje potpuno šarenoliko u praksi postupaju: ili predviđaju pravo kupca na jednostrani otkaz po sopstvenom nahođenju, ili pak ulaze u zloupotrebu prava, propisujući neprimerene i teško ostvarive uslove. Primer je odluka Grada Zrenjanina(Sl. List Grada Zrenjanina 2/2020), čiji član 2. glasi:
„U članu 38. stav 4. menja se i glasi:
“Pojedinačni otkaz ugovora i isključenja kupaca su moguća ukoliko:
1. kupac podnese pisani zahtev za obustavu isporuke toplotne energije i priloži dokaz o vlasništvu nad predmetnim stanom odnosno poslovnim prostorom;
2. kupac dostavi pisanu saglasnost Skupštine stambene zajednice za obustavu isporuke toplotne energije stana, odnosno poslovnog prostora koji se snabdeva toplotnom energijom sa zajedničkog mernog mesta u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada;
3. kupac dostavi dokaz o izmirenju svih dospelih finansijskih obaveza, odnosno o postignutom sporazumu o izvršavanju obaveze saglasno odluci o važećoj ceni toplotne energije uključujući i finansijske obaveze za mesec koji prethodi mesecu u kom se zahtev za obustavu isporuke toplotne energije podnosi;
4. postoje tehničke mogućnosti za potpunu obustavu isporuke toplotne energije, što se dokazuje izradom idejnog projekta objekta;
5. kupac izradi idejni projekat objekta u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilniku o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta;
6. kupac idejnim projektom objekta predvidi rekonstrukciju mašinskih instalacija i/ili toplotne podstanice tako da se zadovolje sledeći tehnički uslovi : a) izmeštanje svih delova mašinskih instalacija za grejanje iz stana i/ili poslovnog prostora za koji je podnet zahtev za obustavu toplotne energije, b) rekonstrukcija zidova prema susednim stanovima i/ili poslovnim prostorima i tretman kao “Zidova ka negrejanom prostoru” u smislu odredbi Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada, c) rekonstrukcija međuspratnih konstrukcija prema susednim stanovima i/ili poslovnim prostorima i tretman kao “Međuspratna konstrukcija iznad/ispod negrejanog prostora” u smislu odredbi Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada i d) ako obustava toplotne energije stana ili poslovnog prostora ne utiče na povećanje toplotnih gubitaka u stanovima, odnosno poslovnim prostorima krajnjih kupaca koje se graniče sa stanom, odnosno poslovnim prostorom koji je podneo zahtev za obustavu toplotne energije;
7. kupac izvede radove kojima se obezbeđuje obustava isporuke toplotne energije na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole na osnovu idejnog projekta;
8. kupac snosi sve troškove radova i materijala koji nastaju usled obustave isporuke toplotne energije, a koji su u skladu sa idejnim projektom;
9. posle završenih radova kojima se obezbeđuje obustava isporuke toplotne energije stanu, odnosno poslovnom prostoru koja se toplotnom energijom snabdeva sa zajedničkog mernog mesta, izvođač obavezno sačini izveštaj Skupštini stambene zajednice u skladu sa idejnim projektom i pravilima struke.”
Odluka Grada Niša na nešto drugačiji način reguliše ovo pitanje, te član 38. stav 1. glasi:
„Ukoliko raskid ugovora zahteva krajnji kupac kao vlasnik posebnog dela zgrade, ugovor se može raskinuti pod uslovom da je izvršio radove na fizičkom odvajanju dela grejne instalacije, koja se nalazi u njegovom stanu/poslovnom prostoru, od unutrašnje grejne instalacije zgrade, da je obezbedio novi sistem grejanja u njegovom stanu /poslovnom prostoru i preduzeo druge mere, a sve u skladu sa postupkom koji je utvrđen posebnim zakonom kojim se uređuje izgradnja objekta o propisima koji su doneti na osnovu njega.“
Postavljanjem ovakvih uslova povređuju se načelo slobode ugovaranja, kao i odredbe Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o pravima potrošača koji regulišu na primeren i dovoljno jasan način pravo na raskid ugovora (zbog neispunjenja, promenjenih okolnosti, prekomernog oštećenja i drugo).
Postavljanjem ovakvog seta zahteva, Grad Zrenjanin, kao primer koji navodimo, vrši zloupotrebu prava na regulisanje opštih uslova, kao i zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu distributera na njihovoj teritoriji. Grad Niš takođe predviđa stroge uslove za raskid ugovora, te neprimereno i nepropisno obavezuju kupca da primeni pravila postupka predviđena zakonom van oblasti energetike (onim kojim se uređuje izgradnja objekta), ali i svim podzakonskim propisima koji ga prate. Istovremeno se od njega zahteva da naknadi troškove ovog postupka. Poseban problem je postavljanje uslova obezbeđenja drugog sistema grejanja, čime se ponovo povređuje autonomija odlučivanja kupca. S druge strane Grad Požarevac poštujući opšte i posebne propise i načela ugovaranja predviđa u članu 50.stav 2. Odluke o uslovima i način u snabdevanja toplotnom energijom (Sl glasnik Grada Požarevca br. 4/09):
„Kupac može pismeno trajno otkazati ugovor o snabdevanj utoplotnom energijom saotkaznim rokom do 30 dana. Distributer uvažava raskid sa prvim sledećim obračunskim periodom, uz ispostavljanje konačnog obračuna troškova. Za novopriključenje kupac, u ovom slučaju, plaća sve troškove priključenja kao i novi kupac.“
Sve ovo ukazuje na neujednačene prakse i propise lokalnih samouprava koje građane stavljaju na ovaj način u suštinski neravnopravan položaj pred zakonom.
Ovlašćenje i mogućnost raskida ugovora korisnika sa komunalnim preduzećima jedno je od ključnih prava garantovanih Zakonom o zaštiti potrošača(Sl.glasnik RS 62/2014, 6/2016 – drugi zakon i 44/2018 – dr.zakon). S tim u vezi, postoje načelno dva uslova za raskid u korist potrošača: prvi je opšteg karaktera, i predstavlja raskid u slučaju nepoštovanja obaveza, kada ispunjavanje obaveza predstavlja bitan element ugovora, ili je potrošač informisao trgovca pre potpisivanja ugovora da je isporuka na određeni datum ili po ugovorenom roku je od suštinskog značaja za njega , u kom slučaju ugovor o prodaji prestaje ex lege, osim ako ga potrošač drži na snazi, dok se drugi upravo odnosi na usluge od opšteg ekonomskog interesa, kada potrošač ima pravo da raskine ugovor ako se ne slaže sa promenom cene, tarife ili promenom opštih uslova ugovora, navedenim u obaveštenju druge ugovorne strane, kao i u pogledu kvaliteta pruženih usluga.
Nametanjem niza formalnih i tehničkih uslova povređuje se takođe, sem navedenih načela i zakonskih odredbi i odredba člana 16. Zakona o zaštiti konkurencije(Sl. Glasnik RS br. 51/2009 i 95/2013) koja se odnosi na aktere koji na tržištu imaju dominantan položaj, a koja glasi:
„Zloupotreba dominantnog položaja na tržištu zabranjena je.
Zloupotrebom dominantnog položaja, naročito se smatra:
1) neposredno ili posredno nametanje nepravične kupovne ili prodajne cene ili drugih nepravičnih uslova poslovanja;
2) ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvoja;
3) primenjivanje nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu, čime se pojedini učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente;
4) uslovljavanje zaključenja ugovora time da druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkim običajima nisu u vezi sa predmetom ugovora.“
Treći problem je postojanje poslovnog udruženja „Toplane Srbije“ (https://www.toplanesrbije.org.rs/sr/pocetna) preko kojeg proizvođači toplotne energije (monopolisti) usklađuju svoje postupke na štetu korisnika grejanja. Postojanje ovakvih udruživanja implicira ili stvara sumnju da su povređene odredbe o zaštiti konkurencije prema Zakonu o zaštiti konkurencije.
U skladu sa navedenim, predlažemo da:
• Ministarstvo rudarstva i energetike izvrši, u skladu sa članom 367. Zakona o energetici, inspekcijski nadzor preko nadležnih inspektora u svim jedinicama lokalne samouprave i preduzme mere na koje je zakonom ovlašćeno;
• Ministarstvo rudarstva i energetikeizvrši u skladu sa članom 367. Zakona o energetici inspekcijski nadzor preko nadležnih inspektora delovanja i odluka udruženja “Toplane Srbije” i preduzme mere na koje je zakonom ovlašćeno;
• Nadležno ministarstvo pripremi odgovarajuće izmene i dopunepropisa, a konkretno:
1. Da ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pripremi izmenu člana 13. Zakona o komunalnim delatnostima (Sl.glasnik RS br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018) koji predviđa:
„Ukoliko odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave o obavljanju komunalne delatnosti nije predviđeno zaključenje pojedinačnih ugovora između vršioca i korisnika komunalnih usluga, smatra se da je ugovorni odnos o pružanju komunalne usluge nastao započinjanjem korišćenja komunalne usluge, odnosno početkom pružanja komunalne usluge u skladu sa propisima kojima se bliže uređuje obavljanje te komunalne delatnosti.“ Navedeni član treba izmeniti tako da predviđa obavezu zaključenja ugovora između vršioca usluge i korisnika.
2. Da ministarstvorudarstva i energetike pripremi izmene i dopune Zakona o energetici i njima definiše opšte uslove za raskid ugovora i upodobi ih Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o zaštiti potrošača, budući da stavljanje u nadležnost lokalnim samoupravama u praksi dovodi do značajno različitih, a neretko i nezakonitih rešenja, te do značajne neravnopravnosti građana po teritorijalnom principu.
Udruženja:
Jasno i glasno Požarevac
Građanski preokret Zrenjanin
Pravo na pravo Niš
Lokalna alternativa Vrbas
Samo lokalno Bečej
Zrenjaninski socijalni forum
