Navigacija
Skupština Grada Zrenjanina usvojila je na sednici održanoj 17. decembra planove rada javnih preduzeća i ustanova za 2022.god. Kao što je to običaj poslednjih godina, gotovo bez rasprave. Već letimičan pogled na ove planove ukazuje da su oni izrađeni rutinski i po nejednakoj metodologiji. Zbog toga smatramo da bi osnivač, grad Zrenjanin, morao sva javna preduzeća i ustanove da obaveže da preglednije i preciznije izrade svoje planove rada i izveštaje kako bi građani mogli da ostvare uvid u njih i daju svoje primedbe i sugestije. Zabrinjava i to što su planovi prezentovani u grafički krajnje aljkavoj formi. Radi se o loše skeniranim dokumentima tako da se, kad su brojevi u pitanju u finansijskim tabelama, često ne razaznaje da li se radi o tački ili zarezu, što čitaoca onemogućava da razume o kojim sumama je reč. Iako vlast stalno insistira na digitalizaciji u praksi se ona traljavo primenjuje. Osim ukoliko nije u pitanju namera da se onemogući javnost da ostvari uvid u rad javnih preduzeća i ustanova.
U Zrenjaninu je voda zabranjena za piće i pripremanje hrane još 2004. Vodovodna mreža je u katastrofalnom stanju, o čemu svedoče i veliki gubici u mreži. I pored toga JKP „Vodovod i kanalizacija“ (VIK) u svom planu za 2022. navodi da je misija preduzeća, između ostalog, da postane „savremeno i uspešno preduzeće, uzor i lider u regionu“ i da posluje po tržišnim principima. Zvuči neverovatno da preduzeće sa tako katastrofalnim učinkom pretenduje da bude uzor drugima. Inače, tokom 2021 VIK je dobio više od 363 miliona dinara subvencija iz budžeta. Lavovski deo ovog novca otišao je verovatno na obezbeđivanje vodovodne i kanalizacione infrastrukture u industrijskoj zoni Jugoistok, u kojoj se gradi gigantska fabrika guma firme Linglong. Dakle, ne za potrebe domaćeg stanovništva koje nema ispravnu vodu za piće. I „Javno preduzeće za urbanizam“ kao svoju misiju navodi, između ostalog :“Uslugama iz oblasti planske dokumentacije ići u susret stvaranju pozitivne investicione klime u gradu…“ U Zrenjaninu, kao i celoj Srbiji, privredni razvoj oslanja se pretežno na privlačenje stranog kapitala. Zbog toga postoji opasnost da se urbano planiranje i gradnja komunalne infrastrukture i finansijski resursi podrede tom cilju, a da potrebe građana budu u drugom planu.
Zanimljivo je da je samo u službi za informisanje VIK-a zaposleno osam osoba. Iako su havarije svakodnevne, na sajtu i fejsbuk nalogu ovog preduzeća informacije o kvarovima se objavljuju sa velikim zakašnjenjem. Na održavanju kanalizacije angažovano je četrnaest radnika. Izvesno je da na visinu cena i kvalitet komunalnih usluga u Zrenjaninu utiče i preveliki broj i nepovoljna kvalifikaciona struktura zaposlenih u javnim preduzećima koje obezbeđuju usluge. Dakako, često se radi o partijskim kadrovima koji na taj način dobijaju rentu za političku lojalnost.
Uočljivo je da velika većina planova ne počiva na ozbiljnim analizama i trendovima u komunalnoj oblasti. Oni se usvajaju iz godine u godinu u gotovo identičnoj formi, a osnivač i ne postavlja velike zahteve. Odeljak “Vizija i misija“ obično sadrži samo uopštene fraze, što svedoči kako u Zrenjaninu nikakva ozbiljna strategija o modernizaciji komunalnih delatnosti ne postoji.
Na proteklom zasedanju Skupštine usvojen je i budžet za 2022. u iznosu od 6,37 milijardi dinara. Kada bi budžet bio trošen za delatnosti za koje je formalno namenjen, većina komunalnih problema u gradu i selima bi bili rešeni.
Impresivno deluje podatak da će za razvoj kulture i informisanja u narednoj godini biti utrošeno više od 430 miliona dinara. Problem je na šta se troši toliki novac. Od 402 milion izdvojenih za zrenjaninske ustanove kulture lavovski deo ode na plate i druge troškove zaposlenih. Odnos uloženih sredstava nije srazmeran kvalitetu i obimu produkcije tih ustanova. Razlog je preveliki broj zaposlenih, često nestručnih. U marketingu Kulturnog centra ima troje zaposlenih. Poseban kuriozitet je što ova ustanova ima sekretara, dva poslovna sekretara i dva službenika za javne nabavke. Poređenja radi, JKP „Čistoća i zelenilo“ koje ima neuporedivo veći obim javnih nabavki, ima samo jednog referenta za te poslove. Novac koji građani obezbeđuju za razvoj kulture u velikoj meri troši se za namene koje nemaju nikakve veze sa kulturom.
U Kulturnom centru inače postoji drastična politička cenzura programa. Nedavno je ispred zgrade KC održan protest zbog toga što je uprava odbila da „Pokretu novi optimizam“ izda prostor za održavanje tribine. Koliko je poznato, to je prvi put u istoriji zrenjaninske kulture da je održan protest zbog programske politike neke ustanove.
