Navigacija
Tribina na temu “Agencijski rad” održana je u Kragujevcu 13. septembra kojoj su prisustvovali predstavnici različitih sindikata i građani. Uvodničari Branislav Markuš (ZSF), Jugoslav Ristić (SSS Kragujevac) i Katarina Jakovljević (Zastava-Oružari) otvorili su temu agencijskog rada isticanjem najznačajnijih problema u vezi sa agencijskim radom i istakli su alarmantnost upoznavanja javnosti sa nacrtom Zakona o agencijskom zapošljavanju, predlog zakona koji uskoro ulazi u skupštinsku proceduru. Uvodničari su se osvrnuli na to da je predlog zakona upućen u Skupštinu bez saglasnosti Socijalno-ekonomskog saveta. Zakon legalizuje rad preko agencija, što bi trebalo da reši status više od 80 hiljada ljudi koji su angažovani na ovaj neregulisan način.
Prema nacrtu ovog zakona, radnicima će poslodavci biti agencije koje će zapošljavati radnika na određeno i neodređeno vreme i dalje svoje zaposlene „iznajmljivati“ drugim poslodavcima. Agencijski radnici bi imali isti status kao radnici zaposleni na drugačiji način, dakle neposredno zaposleni kod poslodavca, kako se navodi „jednake uslove kao i uporedni zaposleni“, što do sad nije bio slučaj. Nejednakost u položaju neposredno zaposlenog i radnika „na lizing“ je ne samo u visini mesečne plate, nego i u uskraćenosti niza prava zaposlenima na lizing, kao što su bolovanje, godišnji odmor i ostalo. Sadašnja situacija ogleda se u velikim razlikama u platama između radnika preko agencije i neposredno zaposlenog, u uskraćivanju brojnih druga prava agencijskim radnicima, kao da rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, iako obavljaju isti posao, imaju iste kvalifikacije i stručnu spremu kao neposredno zaposleni.
Predlog Zakona o agencijskom zapošljavanju predviđa da radnici, kada zaključe ugovore sa agencijom, ostvaruju sva prava iz radnog odnosa. Time bi njihov položaj poboljšan u odnosu na dosadašnji neregulisani položaj. Na tribini su se otvorila pitanja o prednostima legalizacije ovog vida zapošljavanja i šta će konkretno agencijsko zapošljavanje bolje doneti radnicima. Koji su sve prostori za malverzaciju i još veće obespravljivanje radnika, te je kao jedan primer navedeno da izjednačavanje radnika na lizing i uporednog radnika može biti način da se ukupno radnici dovedu u lošiji položaj. Zapaženo je da predlog zakona ne ograničava broj zaposlenih preko agencije, što bi dalje začilo da radnik na „lizing“ je ujedno i uporedni radnik ukoliko poslodavac svih sto procenata radnika zaposli preko agencije, a kada se obespravljeni izjednači sa obespravljenim, dobijamo legalizovanu obespravljenost u ovom slučaju. Ograničavanje broja zaposlenih preko agencije je goruća tačka u nacrtu ovog zakona. Takođe su se mogli čuti stavovi od toga da se potpuno ukine mogućnost zapošljavanja preko agencija do toga da ovaj Zakon može biti vremenom poboljšavan i time se poboljšavati status radnika. Jugoslav Ristić istakao je da je jedino što će ovaj zakon doneti još veća eksploatacija radnika i da je u pitanju legalizovana krađa tuđeg rada.
Diskutovalo se da li je zaposlenost radnika u agenciji, kako ovaj zakon predviđa, jednako siguran kao neposredna zaposlenost ili je to formalnost a da će se radnici suočavati sa nizom problema. Da li je ovaj vid zapošljavanja uopšte potreban, ili se Zakon donosi radi usklađivanja sa međunarodnim standardnima i EU, gde je agencijski rad izuzetak koje u Srbiji teži da postane zloupotrebljeno pravilo međunarodnog regulisanja izuzetaka, još jedna je nedoumica prisutnih na tribini. Kako su na tribini prisustvovali predstavnici različitih sindikata, postavilo se pitanje koliko sindikati imaju moć da stanu na put usvajanju ovakvog Zakona koji ulazi u proceduru bez saglasnosti nezavisnog Socijalno-ekonomskog saveta, koga pored sindikata i radnika, čine poslodavci i Vlada. Razjedinjenost sindikata, opadajuće ili neaktivno članstvo, neinformisanost i nedovoljno znanja iskristalisali su se i ovaj put kao teme o kojima se razgovaralo na radnom delu sastanka, održanim 14. septembra u Kragujevcu. Snaga za borbu za bolji položaj radnika leži u solidarnim i ujedninjenim sindikatima koji okupljaju veliki broj aktivnih članova, a na primer solidarnosti istakla Katarina Jakovljević podsećanjem na nedavno nastupanje sindikata povodom otkaza predsedniku sindikata „Sloga“ i radniku Zastavine ambulante, Nikoli Eriću, gde su mu podršku pružile kolege iz Samostalnog sindikata, UGS „Nezavisnost“ i Sindikalne organizacije Zastava oružje. Radni sastanak omogućio je da se razgovara o već načetim temama kao što su članstvo, reprezentativnost, različiti modeli rada, društvene vrednosti i da se nametnu neke nove teme kao što je dualno obrazovanje i štrajkovi, o kojima će biti reči na narednom radnom sastanku planiranom za Kruševac u toku oktobra meseca. Iz pozicije organizacije civilnog sektora, veliki problem koji se uočava jeste nepostojanje ideologije u programima sindikata. Ta tema se teško nameće sindikatima, dok bi pozicioniranje sindikata na ideološkoj mapi omogućilo jačanje aktivizma, kako članova sindikata tako i solidarnu podršku građana.
Tribina je održana u okviru projekta Zrenjaninskog socijalnog foruma koji podržava The Olof Palme International Center/Serbia
