Navigacija
Devetog novembra 2016. godine, na međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemetizma, Privredni sud u Zrenjaninu je proglasio bankrot u zrenjaninskoj fabrici lekova Jugoremedija. Tako je spuštena zasvesa na više od deceniju solidarne borbe akcionarki/akcionara kao i radnica/radnika ove fabrike.
Odavno u Srbiji postoji samo jedan koncept dominacije, gde jedan komanduje a ostali slušaju, jedan “gazda”, a ne participacija radnica/radnika i akcionarki/akcionara. Sve dosadašnje vlade su zagovarale neoliberalni koncept privatizacije to jest „sve će se to rešiti pomoću nevidljive ruke tržišta“. Podsetimo još od 2003. godine, radnice/radnici i akcionarke/akcionari u svojoj solidarnoj borbi, su dokazali da se mogu suprotstaviti svim pritiscima, korupciji i kako danas svi političari olako kažu „pljačkaškoj privatizaciji“. Ta borba je krunisana marta 2007. godine, kada su radnice/radnici i akcionarke/akcionari uspostavili svoju upravu nad fabrikom. Za uspeh su bili zaslužni mnogi ali pre svega Verica Barać i dr Nebojša Popov. Danas nema više ni Verice ni Nebojše, a radnice/radnici su satanizovani silnim neopravdanim tužbama. Radnička klasa je izgubiila bitku pod pritiskom svega onoga što nam kapitalizam donosi, a to je nesolidarnost, korupcija, eksploatacija i dominacija. Radnice/radnicii su tako po ko zna koji put postali ono što jedino kapitalizmu i treba, a to je jeftina radna snaga. Četiri hiljade akcionarki/akcionara je ostalo bez svog vlasništva, a 400 radnica/radnika bez stalnog posla.
Vrednosti i tekovina solidarnog delovanja akcionarki/akcionara i radnica/radnika Jugoremedije brzo će pasti u zaborav zato što će sistem, potpomognut svojim medijima učiniti sve da „čaršijske priče“ i manipulacija zatru svu solidarnost ovih ljudi. Verica Barać je 16.02.2011. godine, obraćajući se tim ljudima rekla: „Vi ste bili najbolji, a najbolje je kod vas bilo to što ste verovali jedni drugima, što ste bili solidarni, što niste dozvolili da vas oni sa strane raznim proverenim metodama rasture“. Nezaboravimo da je za ove četiri godine, od kako traje stečaj Jugoremedije u Zrenjaninu u okolini „niklo“ tri fabrike lekova, jedna na periferiji Zrenjanina u industrijskoj zoni “Bagljaš”, jedna u Novom Sadu i jedna u Novom Bečeju.
Jugoremedija je za mnoge bila simbol proleterskih načela, jer je fabrika četiri godine bila pod upravom radnica/radnika. Ako dođe dan kada će „radnički okovi“ nestati, kako su to priželjkivali Marks i Engels u svom Komunističkom manifestu, možda će Jugoremedija tada ponovo biti radnička.
