Navigacija
Zrenjaninski socijalni forum pruža punu podršku sugrađanima iz Sarajlinijne ulice u borbi da ostanu u svom domu. Nakon nekoliko poseta i razgovora sa Igorom i Verom, kao i sagledavanjem šire slike šta se dešava u drugim gradovima, odlučili smo da ih podržimo i pozovemo druge da nam se u toj borbi pridruže. Mnogi građani , ostaju bez jedinog krova nad glavom, prevarama, neefikasnim radom pravosuđa (ili efikasnim radom pravosuđa ali u interesu političke i ekonomske elite) i pod pritiscima pojedinaca koji imaju interesa da kuće budu prodate po nižoj ceni ili se oduzmu. Gradsko jezgro Zrenjanina je ruinirano i uskoro ćemo videti pun sjaj džentrifikacije. Centar grada odnosno gradski život je izmešten u privatni Big šoping centar, dok se u jezgru grada ruše stare zgrade na čije mesto investitori dižu nove višespratnice i tako profitiranjem od prodaje stanova uvećavaju svoj kapital. Svakodnevno svedočimo o rušenju starih fabrika, posebno oko Begeja na čijem mestu će nići nove višespratnice. Investitori jedva čekaju da javnost zauzme stav da se neodržavane zgrade trebaju srušiti, čime doprinose mediji koji izveštavaju o tome koliko naš grad ima neodržavanih zgrada. Postavlja se pitanje koliko je tome doprineo Zakon o restituciji koji je došao nakon restauracije kapitalizma kod nas, dakle od devedesetih, posebno nakon pretooktobarskih promena i sveopšte privatzacije. Pozivamo sve pojedince i organizacije koje dele antifašističke, antikapitalističke i antikolonijalističke vrednosti da podrže naše sugrađane da ostanu u svom jedinom domu. Svakome slična situacija može da se desi. Moramo jasno reći- NE privatnicima koji zidaju zgrade, izbacivanju ljudi na ulice, ne ovom nehumanom sistemu u kom živimo!
Više o ovom slučaju možete pročitati u tekstu ispod koji je objavljen na portalu Autonomija i prenosimo ga u celosti:
Osamdesetdvogodišnja dijabetičarka Vera Peijinović Bagur i njen sin Igor Vasiljević, takođe dijabetičar, tvrde da od sutra mogu ostanu na ulici zbog spleta formalno-pravnih procedura. Sagovornici su Autonomiji prikazali obimnu dokumentaciju u kojoj se Vera navodi kao jedina vlasnica kuće iz koje se ipak po nalogu suda najkasnije do sutra mora iseliti.
Sve ovo posledica je dugogodišnjeg spora između pomenute porodice i, između ostalog, udruženja čiji je zakonski zastupnik Rastko Stefanović. U dokumentu se navodi se da je 24.09.2021. tužena (Vera) “učinila čin smetnja poseda prema tužiocu Udruženje građana ’Banatski kulturni klub’ Zrenjanin, tako što je na jednim ulazim vratima u kuću postavila dva katanca bez pravnog osnova“. Toga dana, uz prisustvo policije, utvrđeno je i da je Vera vlasnica kuće, u koju se tog trenutka ponovo i uselila. Drugim rečima, Vera je ulaskom u svoju kuću omela rad dva udruženja koja su registrovana na adresi njene kuće i zbog toga mora da se iseli ili plaća ogromne dnevne penale. Za registraciju udruženja (drugo je u Zrenjaninu poznato kao Alternativa) ona je saznala tek kada su protiv nje počele da stižu tužbe.
U Predlogu radi izricanja sudskih penala koje joj je pre nedelju dana uručila policija stoji da se izvršnom dužniku (Veri) nalaže da u roku od 8 dana „ispuni svoju nenovčanu obavezu predaje izvršnom poveriocu nesmetanog poseda na celoj nekretnini- kući“.
Ukoliko se ne isele iz kuće, Vera čija je penzija oko 200 evra, dužna je po odluci suda da Udruženju građana Banatski kulturni klub „plati novčani iznos od 50.000 dinara za svaki dan zadocnjenja, počev od isteka naknadnog roka od 8 (osam) dana, pa do podnošenja predloga za izvršenje na osnovu izvršene isprave.“
Agonija ove porodice započinje kada Verin sin Igor dobio posao van Zrenjanina, dok je ona bila u Sarajevu u svom stanu.
„Tražio sam da neko obilazi kuću i da plaća ne stanarinu, nego račune. Prijatelj mi je rekao da Rastko Stefanović traži prostor u kojem bi držao časove slikanja. Tako sam mu 07.07.2014. dao punomoć i tražio da redovno obilazi kuću, brine se o održavanju iste i plaća račune. Ta punomoć mu nije dala za pravo prenos vlasništva, izmenu namena prostorija većih građevinskih radova, davanje kuće u vlasništvo ili posedovanje trećem licu. Punomoć je važila do mog povratka u Zrenjanin ili otkazivanja punomoći“, objašnjava Igor i pokazuje zid na kojem je u međuvremenu izbušena rupa i napravljen šank, bez njegove dozvole.
Prvo iznenađenje Igor doživljava kada je hteo da se vrati u kuću. Igor je inače i van Srbije poznat kao Takeda, strastveni kolekcionar wargames minijatura.
„Pozvao sam i rekao da hoću da dođem. Moja soba sa ličnim stvarima i veoma vrednom kolekcijom minijatura iz II svetskog rata, fantasy, SF, … je bila zaključana. Rastko mi je rekao da što se njega tiče, to je ok, ali njegov ortak neće da se iseli. Kada sam pitao kako to i odakle partner u poslu, rekao je: ’Tuži nas’“, ispričao je Igor Vasiljević za Autonomiju.
Zbog otkupa nekretnine u Sarajlijinoj uliuci br. 5 u centru Zrenjanina koja je deo kulturno-istorijske celine „Staro jezgro Zrenjanina“, a čiji je Vera testamentarni naslednik dve trećine, ona je prodala stan u Sarajevu. U renoviranje su, kažu, uložili više od 40.000 evra. Sada su bukvalno i bez novca i na korak od gubljenja krova nad glavom.
Po ulasku u kuću Vera je shvatila, kaže, da ni jedan račun u vreme njenog odsustva nije bio plaćen.
„Samo dug za vodu je bio 3.200 evra plus kanalizacija. Porez nije bio plaćen. Imali smo više od 10.000 evra dugova. Krov je prokišnjavao na dvanest mesta! Skinuli su jedna velika drvena vrata i stavili da na njih prokišnjava. Neko je razbio izlog do ulice. To je bilo zatvoreno nekom pločom. Morala sam da menjam i roletne“, svedoči Vera i nastavlja: „Na kraju nisam imala gde da spavam. Sedamnaest dana sam bila u pansionu pored svoje kuće. Jedne večeri sam videla stotinu mladih kako se skupljaju. Odjednom, vrata su se otvorila i svi su nagrnuli unutra“.
Vera Peijinović Bagur ispričala nam je da je 1994. godine testamenom nasledila kuću od žene koju je čuvala. Pored nje, naslednici su bili i dva sina supruga pokojne bake čija je kuća bila vlasništvo. Prema njenim rečima, jedan od sinova Damjanov Jordan odrekao se nasledstva u korist brata Grgura koji živi u Hrvatskoj. Međutim, iako se odrekao nasledstva, zaključuje ugovor sa Rastkom Stefanovićem, potpisan je 02.12.2017, kojim mu izdaje „u zakup kuću koju treba da nasledi od oca, na period od 10 godina“. U ugovoru takođe stoji da „Stefanović Rastko neće plaćati zakupninu, ali je dužan da snosi troškove komunalija koje postoje u kući, te da uredno o izmirenju tih troškova komunalija obaveštava Damjanov Jordana.“ Oba potpisnika ovog ugovora saglasna su da će se „Stefanović Rastko u predmetnoj kući baviti ugostiteljskom delatnošću ili sam ili zajedno sa drugim licima.“
Vera Peijinović Bagur kaže da se Damjanov odrekao svog dela kuće i da o tome postoji i pisani dokument.
Nakon što je otkupila deo koji joj po testamentu nije pripao, i postala vlasnik cele kuće Vera podnosi tužbu sredinom 2019. u kojoj traži iseljenje udruženja. Budući da na sudu nije završen proces, ona je u kuću ušla u 23. septembra 2021.godine. Međutim, Rastko Stefanović podiže kontra tužbu 25.10.2021. Praktično sa zakašnjenjem i van roka od 30 dana, kaže Verin sin Igor.
„Problem je nastao jer sud uvažava ugovor koji Rastko ima sa osobom koja se odrekla nasledstva. Celu kuću Rastku je na raspolaganje dala osoba koja se na sudu u Zrenjaninu odrekla prava da bude suvlasnik, kršeći tako pravo moje mame kao suvlasnika. Naša tužba za iseljenje je trajala, a njegova kontra tužba za ometanje poseda je obavljena ekspresno, iako on ima gde da stanuje iako očigledno ima i druge lokacije za neke svoje organizacije. Čak i u ovoj ulici ima jednu. Sud je prihvatio ugovor u kojem čovek koji praktično nikada nije bio vlasnik kuće Stefanoviću daje punomoć da koristi celu kuću. Ovim se krši Član 15 Zakona o svojinskim pravima koji kaže da ukoliko se rade i neke sitnije stvari na nekretnini mora se imati saglasnost većinskog vlasnika. Drugo, da bi se dala cela kuća, svi suvlasnici moraju da daju saglasnost. Dakle, i da je on suvlasnik 50%, ništa nije mogao bez moje mame. A stigli smo do toga da na osnovu takvog ugovora suđenje traje i traje“, tvrdi Igor Vasiljević.
Za iseljenje su dobili dva dokumenta.
„Od izvršitelja nam stiže dokument da je sve pravosnažno. Naš advokat nije dobio to obaveštenje. Nama je stiglo dva puta rešenje, prvo preko izvršitelja koje mu je predao advokat Rastka Stefanovića. Mamu su zadužili za 91.000 dinara. Za par dana smo dobili ponovo dokument od suda, predlog advokata Rastka Stefanovića kojim se traži plaćanje odštete 50.000 dinara po danu ukoliko se ne iselimo sutra“, kaže Igor Vasiljević.
Ivana Gordić Perc (Autonomija)
Preneto sa: https://autonomija.info/
