Navigacija
Ovih dana smo razgovarali sa Olajoš Nađ Miklošem, nosiocem liste Grupe građana “Solidarnost” koja se 2012. godine, kandidovala na opštinskim izborima u Subotici.
Nakon odbijanja naše žalbe, 24. decembra 2019. godine dobio sam konačnu presudu Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu pod brojem 82PR69053/16, prema kojoj sam u obavezi da u roku od 15 dana uplatim 30.000 dinara, plus 2.000 dinara za sudske troškove. Šest meseci sam bio u neizvesnosti, sa osećanjem mučenja i poniženja.
Osuđen sam na prekršaj koji sam “počinio” kao nosilac liste, a na sud sam pozvan nakon 7 godina.
Na pomenutim izborima za opštinsku skupštinu GG “Solidarnost” dobila je 1,14 % glasova građana. Za troškove predizborne kampanje prikupili smo, dobrovoljnim prilozima građana, 96.590,00 dinara. Agencija za borbu protiv korupcije je protiv mene podnela prekršajnu prijavu 2015. godine, obrazloženu nedostavljanjem finansijskog izveštaja o prihodima i rashodima, što sam bio obavezan prema članu 39. stav prvi t. 14. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Mi nismo bili politička stranka, nismo imali žiro račun ni PIB, ali Prekršajni sud smatra da smo bili “politički subjekt” i ja sam bio u obavezi da Agenciji pošaljem finansijski izveštaj.
Grupa građana “Solidarnost” izišla je na lokalne izbore za Skupštinu grada Subotice 6. maja 2012. godine sa motivacijom da se čuje reč osiromašenih radnika i nezaposlenih koji su bili izbačeni na ulicu iz opljačkanih preduzeća kao što su “Sever”, “Agrokombinat”, “Agroseme Panonija”, “Fidelinka” itd. Među nama je bilo i nezaposlenih, ljudi sa malim penzijama, što sve odslikava da smo predstavljali Subotičane. Nas nisu finansirali ni država, ni političke partije ni tajkuni.
Na izborima nismo uspeli, ali smo nastavili radničku borbu koja do danas traje: od tada smo organizovali pet velikih protesta u centru grada, od kojih su dva bili pred zgradom Opštinskog suda.
Ono što mi i ja smatramo sramotnim u ovoj presudi je to što mi svi znamo kako “veliki igrači” i političke partije pribavljaju milione evra za finansiranje svoje predizborne kampanje a da za svoje marifetluke u tome niko nije sankcionisan.
Subotica je do 1988. bila jedan od privredno-industrijskih centara u Jugoslaviji sa 55.000 zaposlenih. U proteklih 30 godina Subotica je kao i Srbija osiromašena od strane domaćih i stranih moćnika, za šta još niko nije odgovarao a zbog čega je Srbija unazađena za 50 godina. Sumanuto je da se Srbija, presudama kao što je ova, pravda pred EU da se “ovde vodi borba protiv korupcije”, pošto je svima jasno da je to jedna lažna predstava. O našem stavu o borbi protiv korupcije samo još ovo: nakon smrti poštovane Verice Barać na predlog Udruženja građana Subotice “Solidarnost” Skupština grada Subotice je odlučila da jedna ulica u Subotici ponese njeno ime, što je i ostvareno.
Ovo pismo vam šaljemo kao molbu za podršku i solidarnost, objavite je na vašim portalima. Radnička borba je u blokadi, radnici su krvavo eksploatisani i ovakve presude ne smeju nas obeshrabriti, nego moraju biti podsticaj da još odlučnije, udruženi i ujedinjeni, nastavimo borbu za prava radnika protiv ovakvog kapitalizma. Nema Srbije po meri Čoveka, ako u njoj odlučujući uticaj nemaju oni koji stvaraju novu vrednost.
Pozdrav sa stisnutom radničkom pesnicom i uz poklič: “Proleteri svih zemalja, ujedinite se!”
