Navigacija
Dvadesetog februara 2009. godine, prvi put je obeležen Svetski dan socijalne pravde, nakon što je ova Odluka usvojena od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Procenjuje se da je u Srbiji dva-ipo miliona građana siromašno ili živi na ivici siromaštva, koje je prouzrokovano tranzicijom i merama štednje koju sprovode sve neoliberalne Vlade od početka dvehiljadite godine do današnjih dana!
Poslednjih dvadeset godina u Srbiji nema zdrave, odgovorne i socijalne politike od strane društva prema građanima. Danas kada kažete da ste radnik, to se povezuje sa nečim nečasnim, jer se u javnosti radnici putem režimskih medija žigošu kao “kancer” ovog društva koji se stalno nešto bune, koji traže neka svoja prava i koji su stalno nešto nezadovoljni.
Vlada Republike Srbije je donela pogibeljne Zakone o radu kako bi privukla strane investitore u Srbiju. Radnici u tim fabrikama rade pod veom teškim, psihološkim uslovima, za vrlo male plate. Funkcioneri Vlade, besramno se hvale kako je u Srbiji najeftinija radna snaga u Evropi, ne videći da svake godine nestan po jedan grad (blizu 50.000 ljudi ode iz zemlje).
Ljudi ne mogu od svojih primanja da namire osnovne svakodnevne, životne potrebe. Zbog velikih dugova našli su se u situaciji da im javni izvšioci dolaze na kućni prag kako bi prinudno naplatili dugove deložacijom i otud ta velika demografska migracija građana ka zemljama evropske unije.
U Srbiji ne postoji socijalna pravda, jer su građani drastično osiromašili u procesima restauracije kapitalizma gde pojedinci imaju platežnu moć, dok siromašniji delovi stanovništva ostaju bez elementarnih uslova za život .
