Navigacija
U Zrenjaninu problem ne predstavljaju samo neispravna voda za piće i zagađen vazduh zbog smrada koji se širi iz kafilerije. Grad je prljav, dovoljno je izaći na ulicu i videti kako smeće leti na sve strane, postoje brojne divlje deponije koje se sve više šire.
U toku proteklih godinu dana Zrenjaninski soccijalni forum organizovao je više sastanaka građana čiji je cilj bio da se otkriju uzroci ovako lošeg stanja u oblasti komunalne čistoće i kako bi se gradskim vlastima dali predlozi o mogućim rešenjima.
Učesnici sastanaka uglavnom smatraju da radnici JKP „Čistoća i zelenilo“ dobro obavljaju svoj posao, ali postoje brojni drugi problemi. Najpre, istaknuto je da gradskim budžetom nije opredeljeno dovoljno sredstava za komunalne delatnosti poput iznošenja smeća, održavanja zelenih površina i gorbalja kao i zoohigijene. Postoje mogućnosti da se gradski budžet planira tako da više novca ide na delatnosti od kojih zavisi kvalitet života u gradu umesto da se sredstva izdvajaju za besmislene manifestacije u centru grada ili dodeljuju nevladinim organizacijama koje ne rade ništa korisno za građane. Na žalost, odavno je ustaljena praksa da znčajan deo javnog novca završava u privatnim džepovima. Takođe, partijsko zapošljavanje u javnim preduzećima i ustanovama i gradskoj upravi dovelo je do drastičnog povećanja broja lica koja rade u ovim institucijama, ali i do pada stručnosti. Tako je gradski budžet opterećen izdacima za plate nepotrebno zaposlenih umesto da se koristi za javne svrhe. Postoji i fiktivno zapošljavanje, pojedini „zaposoleni“ dobijaju plate, a čak i ne dolaze na posao.
Većina građana negoduje zbog ponašanja nesavesnih sugrađana koji smeće odlažu na način koji je suprotan gradskim propisima. Na sastancima je istaknuto da je neophodno veće angažovanje Komunalne milicije u čiju nadležnost spada i otkrivanje i kažnjavanje osoba koje se bahato ponašaju i smeće bacaju na sve strane. Kažnjavanje, ali i obrazovanje o komunlanoj higijeni su neophodni kako bi se stvari u ovoj oblasti koliko toliko dovle u red. Uobičajena je praksa da se u kontejnere baca i otpad koji se mora drukčije odlagati, poput životinjskih ostataka, stočnih fekalija, šuta i sl. Tako je ugroženo zdravlje ljudi, ali, oštećuje se i skupa oprema JKP „Gradska čistoća“. O ružnom izgledu grada da i ne govorimo.
Poznato je da u Zrenjaninu postoji nedovoljan broj komunlanih milicionera, zbog toga je neophodno da se ova institucija kadrovski ojača i da joj se obezbedi neophodna oprema.
Zabrinjavajući su sistemski nedostaci koji postoje u oblasti upravljanja otpadom. Smeće se u Zrenjaninu iznosi na način koji je u dobro organizovanim državama odavno napušten. Nema primarne selekcije otpada koju bi trebalo da vrše domaćinstva što bi obezbedilo da se na deoponiju odlaže samo otpad koji ne može da se reciklira.
Posebno zabrinjava činjenica da je Vlada 2018 god.odlučila da regionalna deponija bude u Kikindi. Zrenjaninska lokalna vlast proteklih godina nije uradila gotovo ništa da bi upravljanje otpadom bilo modernizovano. U Kikindi je, pak, izgrađena moderna sanitarna deopnija. Po svemu sudeći otpad će iz Zrenjanina biti otrpeman u Kikindu i odlagan na tamošnju deponiju. Samo deponovanje otpada koštaće oko milion evra godišnje, ali tome treba dodati i znatno povećane transportne troškove. Većinski vlasnik deponije u Kikindi je jedna španska privatna firma. Nema sumnje da će cena iznošenja smeća u Zrenjaninu biti zbog toga povećna. Glavni uzrok tome je što loklana vlast u Zrenajninu nije spremna da se bavi strateškim pitanjima u ovoj oblasti. Učesnici sastanka su ukazali da se uvođnjem primarne selekcije otpada troškovi njegovog uklanjanja mogu znatno smanjiti. Uvođenje pozitivnih i negativnih subvencija tome bi doprinalo.
Veliki je problem što će komunalne delatnosti u Srbiji uskoro biti privatizovane. Privante firme žele samo da povećaju svoj profit i nisu zaintersovane za dobrobit građana. Potrebno je da bude organizovana ozbiljna javna rasprava o razvoju i budućoj organizaciji komunalnih delatnosti, kako bi bile izbegnute negativne posledice privatizacije koje su vidljive u državama koje su prihvatile taj model, a sada u njima postoje snažni socijalni pokreti čiji je cilj da ova oblast bude vraćana u javno vlasništvo.
