Navigacija
Milana Maričić –
Skupština Srbije nedavno je usvojila Zakon o agencijskom zapošljavanju, kojim je prvi put tzv, zapošljavanje na lizing u našoj državi postalo regulisano posebnim aktom. Međutim, pojedini učesnici javne rasprave nezadovoljni su konačnim aktom, ističući da će od marta naredne godine biti moguće da svi radnici neke firme budu angažovani putem agencije, smatrajući ovaj vid zapošljavanja nesigurnim i nepotrebnim.
RASTE BROJ IZNAJMLJENIH ZAPOSLENIH
Još 2005. godine u Srbiju je došla prva agencija za zapošljavanje – „Adeko”, a podaci Ministarstva za rad pokazuju da se broj registrovanih agencija za posredovanje u zapošljavanju poslednih godina povećava – 88 ih je bilo 2016. godine, 104 2017. i 111 krajem prošle godine. Prema najnovijim podacima sa liste Nacionalne službe za zapošljavanje, postoji 118 agencija sa dozvolom za rad. Takođe raste i broj iznajmljenih radnika, tako da ih je lane bilo približno 16.000, što je za oko 4.000 više nego 2016. godine – pokazuje statistika Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, navedena u obrazloženju Zakona, gde se takođe dodaje da su korišćeni samo podaci onih agencija koje su registrovane i nalaze se na spisku Ministarstva rada. Dakle, računajući i one druge „nelegalne”, iznajmljenih zaposlenih u našoj državi ima i više – gotovo 100.000, kako smatra Jugoslav Ristić, predsednik Saveza samostalnih sindikata za Kragujevac.
I samo Ministarstvo u obrazloženju novog Zakon zaključilo je da su do sada agencijski radnici bili diskriminisani u poređenju sa onima koju su neposredno zaposleni na istim radnim mestima. Agencije nisu morale da se registruju za poslove ustupanja radnika, privremeni oblici zaposlenja (privremeno-povremeno, sezonski, na određeno) bili su mnogo češći kod zaposlenih preko agencija nego kod ostalih radnika, a agencijski radnici su takođe imali i nižu neto mesečnu zaradu od ostalih.
Pored toga, češće su se suočavali sa teškoćama pri ostvarivanju prava na zdravstveno i penzijsko osiguranje, plaćeni godišnji odmor i bolovanje, kako pokazuju i nalazi istraživanja „Profil radnika zaposlenih preko agencija za privremeno zapošljavanje“ Fondacije Centar za demokratiju. Ono je pokazalo i da angažovanih putem agencija najviše ima u sektoru usluga i industrije.
Dakle, osim usklađivanja sa radnim zakonodavstvom Evropske unije i Međunarodne organizacije rada, ovaj zakon je donet i zbog, kako se navodi u obrazloženju, uređivanja ove oblasti i zaštite agencijskih zaposlenih – kako bi im se obezbedila jednaka zarada, radno vreme, odsustvo, odmori, bezbednost i zdravlje na radu kao i onima koje poslodavac direktno angažuje
ODREDBE NOVOG ZAKONA
Zakon o agencijskom zapošljavanju usvojen je u skupštini početkom decembra, a jedna od njegovih najistaknutijih odredbi jeste da u firmi neće moći da bude preko 10 odsto radnika, od ukupnog broja zaposlenih, koji su anagažovani putem agencije za rad na određeno. Pritom, poslodavci koji upošljavaju manje od 50 radnika imaju kvote koliko mogu imati iznajmljenih zaposlenih. Tako na primer, ako je 9 članova firme, jedan može doći preko agencije.
Ipak, kada je reč o onima koji sa agencijom imaju ugovor za rad na neodređeno vreme, nije predviđeno ograničenje koliko ih može biti u jednoj firmi.
Zakon takođe propisuje da se ugovor o ustupanju zaposlenih ne može zaključiti kako bi zaposleni bio zamena kod onog poslodavca kod kojeg je organizovan štrajk (sem ako se ne ispunjava minimum procesa rada), kao i zbog toga kako bi se radnik ustupio drugoj agenciji.
Agencijsko zapošljavanje biće zabranjeno i za radna mesta državnih službenika.
Zakon određuje da iznajmljenim radnicima sleduju ista prava kao i uporednim zaposlenima – regulisano radno vreme, noćni i prekovremeni rad, odmor, odsustvo uz naknadu zarade u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, zaštita trudnica i majki dojilja, obezbeđeni bezbednost i zdravlje na radu.
Agencijski zaposleni takođe će imati pravo da u slučaju nezakonitog otkaza pokrenu u sudu radni spor protiv agencije za naknadu štete. Pored toga, moći će da učestvuju u štrajku i sindikalno se organizuju. Ministarstvo rada vodiće evidenciju o agencijama, koje će morati da imaju licence i obnavljaju ih na svakih pet godina. Primenu Zakon o agencijskom zapošljavanju kontrolisaće Inspektorat za rad.
PRIMEDBE KOJE NISU UVAŽENE
Pomenuti Zakon doneo je uređenje oblasti agencijskog rada u određenoj meri, smatraju pojedini stručnjaci, ipak ističući da su njemu potrebne i dodatne izmene – neke od njih predložene su u toku javne rasprave u novembru prošle godine, ali nisu usvojene. Između ostalih, nezadovoljni su u Savezu samostalnih sindikata (SSS). Oni su krajem novembra, neposredno pre nego što je Zakon o agencijskom radu usvojen, svim poslaničkim grupama podneli amandmane u kojima su tražili da se ograniči broj zaposlenih preko agencije, zatim da se uvede solidarna odgovornost poslodavca i agencije za isplatu naknade štete za povredu na radu i profesionalno oboljenje, kao i da se poveća iznos predviđenih prekršajnih kazni u slučaju kršenja Zakona. Sindikat je tražio i da agencije dostavljaju dokaz o bankarskoj garanciji, koji bi poslužio u slučaju njihovog gašenja – što je i bio jedan od odbačenih predloga u javnoj raspravi.
– Zakon o agencijskom radu je već donet i raspravljati o njemu je suvišno. Naša organizacija je davala primedbe, ali se jako mali broj toga ugradio u Zakon, isto kao što je bilo i sa donošoenjem Zakona o radu – kaže Nikola Kovačević, predsednik SSS za Zrenjanin, Sečanj, Žitište, Titel i Novi Bečej i dodaje: – Reč sindikata se u ovoj državi na uvažava.
Nije prihvaćen, kako navodi Ministarstvo u obrazloženju Zakona, ni predlog da se zabrani mogućnost agencijskog zapošljavanja u državnoj upravi u celini, a na samo za državne službenike. Kako sveodoči zakonodavac, najviše primedbi u ovom periodu odnosilo se na odredbu da putem agencije u firmi može biti zaposleno do 10 odsto za poslove na određeno, pri čemu su agencije, Savet stranih investitora i Američka privredna komora tražili da se obrišu sva ograničenja jer su smatrali da im se time krši pravo na slobodu preduzetništva, uz napomenu da su ustupljeni radnici u potpunosti izjednačeni sa neposredno zaposlenim kod poslodavca.
Agencijski rad je nesiguran, nepotreban i predstavlja samo krađu i eksploataciju tuđeg rada, kako je izjavio Jugoslav Ristić, predsednik SSS za grad Kragujevac, na nedavnoj tribini u suorganizaciji Zrenjaninskog socijalnog foruma.
– Radnik nema nikakav ugovor niti odnos sa poslodavcem već samo sa agencijom (posrednikom) i onda poslodavac može svakog dana da mu kaže: ti ne radiš ovde kod mene, šta ćeš tu. Naravno da agencija ne radi za džabe i da uzima deo zarade tog radnika – istakao je Ristić. I on i Nikola Kovačević napominju da agencije u EU predstavljaju izuzetak za zapošljavanje kako bi se proverio neki radnik i potom angažovao za stalno, a da kod nas postoji bojazan da ovakav način zapošljavanja postane pravilo.
Zakon o agencijskom zapošljavanju stupa na snagu u martu 2020, a u naredna dva meseca trebalo bi da budu doneta i dva pravilnika – za propisivanje prostornih i tehničkih uslova za rad agencija, uslova stručne osposobljenosti, programa polaganja stručnog ispita, kao i pravilnik za uređivanje evidencije dozvola agencijama.
