Navigacija
Poslednjih godina, autoritarne vlasti ugrozile su slobodu štampe i oslabile demokratske ustanove u više evropskih zemalja.
U nekima od njih, naročito u našem regionu, uzdrmani su sami temelji demokratije. Autoritarne vođe i stranke efektivno koriste populističke teme da umanje i podriju napredak u demokratskom i ekonomskom razvoju iz dvehiljaditih. Klijentelizam i korupcija, koje su ranije demokratske vlasti tolerisale, sada se koriste kao bitna oruđa političke kontrole i hvataju duboke korene u društvu.
Posle početne zbunjenosti i posrtanja, demokratske snage su se vratile na političku scenu da se suprotstave snažnim autoritarnim trendovima, mada su rezultati njihovog delovanja bitno različiti od zemlje do zemlje. Širok raspon ideja danas stoji u osnovi suprotstavljanja autoritarizmu, od liberalnih i socijaldemokratskih stanovišta do onih koje kritikuju kapitalizam i savremene demokratske ustanove u celini.
Demokratski otpori novom autoritarizmu sada uključuju različite organizacione oblike i repertoare delovanja. Dok su neke demokratske stranke „prve generacije“ podlegle klijentelizmu i kooptaciji od strane autoritarnih vlasti, izgubivši tako podršku javnosti, druge se obnavljaju i suprotstavljaju autoritarnim trendovima. Nove stranke nastaju iz onih demokratskih grupa zabrinutih oligarhijskim i koruptivnim težnjama „starih“ demokratskih stranaka.
I jedne i druge pokušavaju da preformulišu rasprave o ključnim političkim pitanjima iz ugla demokratskih, liberalnih i/ili levičarskih ideja.
Istovremeno, nove inicijative u civilnom društvu su iznikle u otporu novom autoritarizmu s ciljem odbrane ljudskih prava, demokratskih ustanova, vladavine prava, javnih dobara i prostora, kao i u podršci inicijativama koje se tiču sve veće nejednakosti i različitih lokalnih pitanja. Protesti, štrajkovi i društveni pokreti su iznikli da reprezentuju nove društvene grupe, zaštite njihova prava, suprotstave se autoritarnoj vlasti i vladajućim strankama, i da delegitimišu sadašnje političke poretke.
