Navigacija
Kao oblik udruživanja ljudi kasta izvorno potiče iz društvenog uređenja Indije, ali njene osobine sve više poprima i moderno neoliberalno kapitalističko društvo. Kaste nastaju u procesu borbe za uticaj i mod u društvu. Za razliku od esnafa i gildi kao profesionalnih udruženja zanatlija i trgovaca kasta je u Indiji zatvorena zajednica ljudi koju karakteriše hjerarhija modi i uticaja. Kaste se formiraju u procesu otuđenja modi odlučivanja o opštim poslovima od naroda, tj. u procesu formiranja tzv. političke modi. Kaste su dokaz da je koncentracija modi i uticaja u društvu, mimo tržišne utakmice, moguda u društvenom uređenju zasnovanom na robno-novčanoj razmeni i tržišnoj privredi.
Kasta je u Indiji zatvorena skupina ljudi koja se zasniva na drevnom indijskom sistemu verovanja da su ljudi rođeni nejednaki. Iako je bilo ozbiljnih pokušaja njegovog iskorenjivanja, kastinski sistem nije mogao biti ukinut ni indijskim ustavom ni savremenim zakonima. Kastinska organizacija je prisutna i u arapskim državama i sastoji se u autokratskim vladarima i nedostatku demokratske kontrole. Prema podacima sa Wikipedije, izbore u vedini zemalja arapskog sveta karakteriše potpuno nameštanje glasova, zastrašivanje opozicije i ograničenja građanskih sloboda i aktivnosti disidenata. Pored nasleđivanja ekonomske modi i politička mod se u katinskoj organizaciji nasleđuje, što po osnovu monarhističkog uređenja, što po osnovu nedemokratskih izbora.
Neke od karakteristika kastinskog uređenja se postepeno uvode i u savremeno neoliberalno društvo. Može se reči da je u neoliberalnom uređenju u toku formiranje više kasti, manje više organizovanih i svesnih sebe i svog položaja. Ove kaste formiraju hjerarhijsku piramidu savremenog neoliberalnog uređenja, koji se nezadrživo širi i na Evropski kontinent, u kolevci demokratije.
Na vrhu kastinske neoliberalne piramide se nalazi političko-kapitalistička kasta. U okviru ove kaste dolazi do pretvaranja političke u ekonomsku mod, i obrnuto. Političari na vlasti koriste svoj položaj kako bi, raznim metodama više manje koruptivnim, uvedali svoje bogatstvo. Proces se odvija i u obrnutom smeru. Ekonomska mod pomaže finansiranju izborne kampanje ili podmidivanju uticajnih pojedinaca na vlasti radi dolaska na određenu funkciju, odnono radi osvajanja vlasti. Pretvaranjem političke u ekonomsku mod koja se nasleđuje dolazi i do primene u praksi indijske mantre da se ljudi rađaju nejednaki. Političkokapitalistička kasta, putem poluga vlasti i ekonomske modi, dominira nad ostalim kastama, svesna svog povlašdenog položaja u društvu, koji joj omoguduje izborni sistem i lično bogatstvo.
Niže rangiana je upravno-pravosudna kasta na koju politička kasta vrši dominantan uticaj. Ovo sa razloga što sastav i finansiranje ove kaste zavisi od političke kaste. Politička kasta koja vrši izbor svih sudija i tužilaca ima dominantan uticaj na ovu kastu. Sa druge strane pravosudna kasta nastoji da poveda svoju mod i uticaj boredi se da u celini odlučuje o svom sastavu i položaju. Trenutno ona osporava svoj dominantni uticaj na pravosudni sistem, mada sadašnja regulativa uređuje da su sudije i tužioci vedinski u vrhovnim savetima, te mogu presudno uticati na izbor novih kadrova. Politička kasta obezbeđuje svoj opstanak na vlasti zahvaljujudi pravosudnoj kasti, a za uzvrat ovoj obezbeđuje izvesnu autonomiju i dobar materijalni položaj.
Manje organizovane su obrazovna i zdravstvena kasta, a u najgorem položaju i najslabije organizovana je građansko-radnička kasta. Vodeda političkokapitalistička kasta inače maksimalno nastoji da se radnička kasta ne organizuje, da se tržište rada ne formira i da sindikalni pokret ne ojača.
Da bi društvo bilo jedinstveno ono mora obezbediti ravnopravnsot svojih članova. Nema društvene stabilnosti i održivog razvoja bez ravnopravnosti u društvu. Ravnopravnost se obezbeđuje propisivanjem pravičnih pravila ponašanja, čije se sprovođenje kontroliše a prekršioci sankcionišu. Izvorna snaga, pa time i mod u društvu potiče od naroda. Narod mora, kroz ustav, odrediti osnovna pravila organizacije i ponašanja u društvu, neposredno izabrati one koji de pravila izvršiti, kao i one koji de kontrolisati primenu pravila. Otuđenje vlasti od naroda je osnov formiranja kastinske organizacije društva.
Za rasformiranje kastinske organizacije društva neophodno je u prvom redu razbijanje monopola vlasti i modi, odnosno dosledna podela vlasti na zakonodavno-izršnu i pravosudno-kontrolnu. Obzirom da zakonodavnu vlast biraju građani na neposrednim izborima, radi ravnopravnosti pravosudnu-kontrolnu vlast, odnosno vrhovne savete sudstva, tužilaštva i inspekcijkog nadzora takođe moraju birati građana od stručnjaka odgovarajudih struka.
Mohora Doru
