Navigacija
Možda će Vam izgledati čudan naslov ovog teksta i možda sam (sigurno) time želeo da privučem veći deo čitalačke populacije, tek nije ni malo slučajno što sam baš tako naslovio svoje pisanije.
U svetlu, ili pomrčini, a možda i u totalnom mraku – vezanim za sve što se tiče “Vršačkih vinograda”, ne mogu da ne prokomentarišem poslednje događaje u vezi predstojeće privatizacije ovog privrednog subjekta, u kome sam uposlenik.
Dakle ovako: – Prethodne sedmice pojavila se grupa privrednika i “potencijalnih investitora” iz Italije i uz posredovanje agencije za privatizaciju i lokalne samouprave održala sastanak, na kojem su gosti iz Italije izrazili zainteresovanost za “partnerstvo” u procesu privatizacije društva.
Laički gledano – pozitivan pomak i nešto čemu se sve ove godine nadaju i teže akcionari, zaposleni i sindikat “Nezavisnost”, ali postoji jadac! Niko od gore navedenih, a veoma i prirodno zainteresovanih, nije prisustvovao ovom sastanku?! Izuzimajući v.d. generalnog direktora (u ostavci) Nestorović Vladislava, koji je po dužnosti morao da bude prisutan, organizatori (agencija za privatizaciju i predsednik opštine Vršac) nisu našli za shodno da potencijalne investitore i strateške partnere upoznaju i sa manjinskim vlasnicima kapitala i predstavnicima zaposlenih. Da je prvi put – bilo bi čudno, a pošto se ponavlja, postaje, u najmanju ruku – sumnjivo…
Predsednik opštine Živković Čedomir već je imao prilike da se javno eksponira u procesu poništene privatizacije, kada je kineski “Guan nan”, na veoma diskutabilan način, trebao da postane stoprocentni vlasnik imovine “Vršačkih vinograda”.
O njegovoj brizi za dobrobit zaposlenih i akcionara možete pogledati snimak na You tube-u, pod imenom: “Briga predsednika opštine” i možda će vam biti jasnije. Neverovatno je da takav čovek promeni svoje gledište i počne da zastupa interese grada i građanstva, a da ne pokuša da od cele stvari izvuče ličnu korist.
U takav sled događaja, pre sam spreman da poverujem. Uostalom, snimak govori više od hiljadu reči. Ako ovo nije neki “Lov u mutnom” i ako zaista postoji iskrena želja da se vinogradarstvo i vinarstvo u Vršcu podigne na jedan visoki nivo, a pri tome ispoštuju želje i zahtevi zaposlenih i akcionara, javno se izvinjavam gore pomenutom i na sledećim opštinskim izborima glasam za njega, što preporučujem i vama, a ako sam imao dobar predosećaj – molim Vas da mu ne date trunku poverenja.
Što se tiče agencije za privatizaciju, do sada nismo dobili zadovoljavajuće odgovore, mnogo toga je nedorečeno neizrečeno, mišljenja sam da nas gledaju kao matoru devojku, koja hvata poslednji voz za udaju. Izmenjaše se i Kurta i Murta i svi bi da jašu, a niko sedlo da kupi…
Zbog (ne)rada zastupnika državnog kapitala Lujanović Ivana, zbog ne brige države – kao većinskog vlasnika, poslovodstvu i zaposlenima su potpuno vezane ruke. Opstajemo i funkcionišemo isključivo sopstvenim naporom i sredstvima od prodaje vina. Dakle, ni država, ni lokalna samouprava, ni anonimni dobrotvor ne drže u životu “Vršačke vinograde”, već isključivo mi – zaposleni u njima.
Ja ne znam da li će se i kada promeniti vlast (na svim nivoima), ali bih želeo da, sadašnjoj ovo bude počasni krug i opomena budućoj – kako ne treba da se ponaša. U protivnom, završićemo kao autobus “Krstić i sin” i više neće biti nikoga da peva.
Đurica Rebić
